Sewen

Dan se ukočija, ka nemir,
Držin ga za gušu, ne diše.
Reka sam mu, dosta više!

I vrime je stalo, dvi minute,
Bogati, nek pričeka svit,
Šta će mu za dvi minute bit!

Ispalo je da sam strašan,
Ma samo san tija se stivat,
I jednu pismu zapivat!