Sewen

Sa' je kiša natopila pute,
Koji su nas vodili do škole.
Aj tovare, biži, špijaću te,
Ove riči još više zabole.

I u draču zaresla je branka,
Buvel se je izdušija davno.
Otud san se vraća sa sastanka,
Za me to je vrime bilo slavno.

Nošeni smo na krilima sna,
Ali su se krila slomila.
Svaki puta kad se vrime minja,
Ja se sitin da smo sirotinja.

Ka' će sunce da osuši klupe,
Da vas opet nasmijane vidin?
Želja mi je da se svi okupe,
Prijatelji da sa vama sidin.

O mladosti krila krivo srasla,
Znan da boli al' triba pritrpit.
Starost nam se života napasla,
Triba rupe pokrit i zakrpit.