Sewen

Svi smo mi anđeli od istoga kruva,
I molimo Boga da nas sačuva.
Svi smo mi dica od grumena soli,
I svakoga isto, kad udari, boli.
Svi smo mi judi od jednoga mesa,
I falimo pismom ista nebesa.
U tilu, ista krv, crvena kola,
A čedo na vitru, skinusmo do gola.

Oli smo prokleti pa se karamo,
Kol'ko smo bidni, da se varamo,
Šta ima u drugoga da je tako slađe,
Pa se nikad izgubljeno ne pronađe.
Ista će nas kola do prid vrata dovest,
I sa sobom nikog nesmiš povest.
Ono šta si ima, tamo nesmiš donit,
Za svakim će ista zvona zvonit.