Sewen

Imala je prosce svoje,
Prid vratima njenim stoje.
Ta se vrata otvorila nisu.
Svirali joj serenade,
Da je furešt ne ukrade,
Pratili je nediljom na misu.

Nije mandoline tila,
U srcu je tugu krila,
Ta je tuga za čovika njena.
Da je srce birat znalo,
Drukčije bi izabralo,
Od lipote ostala je sjena.

Odrizala lipe kose,
Da je ludi vitri nose,
I obukla švorske halje,
Pa je srce čedno šalje
Samo da mu bude bliže -
Čoviku sa križem...

(Od njenog je srca vratar,
Njen je čovik fratar...)