samo tako...

...i još ljepše li večeri!
Tako danas bješe predivan,sunčani dan. Gledam na poslu kako sunce sjaji i komentiram sa kolegom da sam eto po enti put izgubila sunčane naočale a bez njih sam slijepa ko šišmiš. I on mi onak,pametno,zaljubljeno odgovori kak bu mi on kupil one neke,bogtepitaj koja marka,pa ih neću izgubiti. _A kaj ,one se znaju doma vratiti same ako ih negdje ostavim?-pitam onak u čudu! Jer nisam nikad imala neke markirane pa kaj ja znam kaj one sve možeju. S obzirom na cijenu men se čini da su svemoguće.
I tako....poslije posla mala šetnjica. Moje su se cure u zadnji tren predomislile pa sad za maškare neće biti ovo nego ono. OK....idemo po novi materijal. Jer one hoće da mama sam to napravi. A mama ima dvije lijeve ruke za to. Ali djeca hoće pa onda......krenuh! Jer ako sm nedavno mogla ispeči svoju prvu tortu za dječiji rođendan onda mogu i šivati. Mislim svladala sam i ono mijenjanje žarulja,naučila kak se popeti na lojtru a da mi se ne vrti. I naučila sam da kad mijenjaš osigurač ne guraš prst u onu rupu jer je to jaaaako pec-pec! Svašta nešto sam ja naučila u ovih par godina samoće. I sve mi se više sviđa i sve se više sviđam sam sebi
Kostimiči gotovi (tak mi je sad krivo kaj ne znam slike stavljati),curke prezadovoljne .
Obukla sam se i otišla u šetnju. Nebo je puuno zvijezda,noć relativno topla (čuj mene ko da se s Vakulom družim),ja nasmijana i sretna šečem i pričam sam sa sobom
Heh....južina čuda učini od žene u PMS-u