samo tako...

....idu ruku pod ruku!
Stara poslovica koje se često sjetim ali nikako da nešto naučim.
I uporno idem glavom kroz zid
Eto uhvatila me gripa,danima nisam mogla iz kreveta. Odem na bolovanje jer drugačije ne ide. A moj poslodavac ne pita kak sam jer je ljut što sam bolesna. Na stranu što imam 4 tjedna starog i još toliko novog godišnjeg. Na stranu i da radim bez slobodnog dana dva mjeseca. To neeeeema veze!!!! Ali USUDILA sam se otići na bolovanje!! E da...sram me bilo!!!! I sad gleda kak da mi ne da plaću i kak bi mi dao otkaz.....razmišlja dok nekaj ne smisli.
U toj svoj muci i ležanju,neimanju snage za bilo što drugo počeh razmišljati E da....posljedica gripe
Shvatih koliko sam vremena potrošila na krive ljude,koliko sam vjerovala,nadala se...... Koliko sam ,ustvari,sama kriva za hrpu stvari. Da,ja kada pogriješim ja priznam. Ja se ispričam. Tražim način da ispravim sve,da budem bolja. Nikada ne bih voljenu osobu namjerno povrijedila. Ali,šta mogu učiniti ako je taj netko odlučio da sam za sve prije a i u buduće ja kriva i da ću biti kriva dok god sam živa????
Dići ruke od te osobe,maknuti je iz svog života?
Vjerujem da bi to većina učinila. Samo ja......ja nisam takva! I dalje ću ostati ona stara budala i naivno čekati da shvati. Jer čovjek nije rođen da ide sam kroz život. A mi smo srodne duše. Ne bi se On vračao da ne misli tako. Kaj ja znam....nada umire zadnja. U meni je još ima. Nekak si mislim da sam ipak zavrijedila od života malo bolje i da se sve bude posložilo. Samo treba bit strpljiv.
A sad...natrag u krpe...možda mi opet nekaj"pametnog" padne na um