We make a living by what we get, but we make a life by what we give.

Ovo je moja mačka Lea (niko ne bi reko da je tako divlja i zločesta kad ju ovako vidiš):


Ovdje se već malo više vidi kak je zla (ali na tim slikama je jo mala, sad je dosta veća):


I kakva bi ja to bila da ne objavim sliku "mog" Orlanda:


Mislila sam stavit i dečke iz razreda, ali kao što sam već prije napisala, mi smo u svađi, pa možda nekom drugom prilikom...
E da, ja sam inače još u piđami, jer sam cijelo jutro na internetu i smrzavam se jer ovi kreteni ne griju (ali ipak, već je prvi maj). Uglavnom, kasnije idem u Cinestar (sa starcima, nažalost) pa vam možda neću kasnije ništa napisati... Monika, imaš mejl! PozdraF!

Ne mogu vjerovat kak je danas dosadan dan. Umjesto da idem van i zabavljam se na suncu, vani cijeli dan padašugava kiša, pa se moram doma smrzavat, inače meni je fakat hladno. Danas sam bila jako dobra, čak sam i peglala (no comment) i usisavala i radila kućanske poslove tog tipa. Ali ipak sam cijeli dan na internet, sva sreća što imam adsl. Ako ništa, ovaj mjesec bar neću imat telefonskih poziva od 50 kn, ko prošli mjesec. Ljudi, meni se stvarno prsti smrzavaju, pa se nemojte ljutit zbog gramastičkih poigrešaka...Već milijunti put danas slušam pjesmu Wind of change, ali je se još ne mogu naslušat. Neda mi se pisat...Tak je dosadno, jel zna ko jel ima šta pametno na tv-u? Ne obraćajte pažnju na ovaj post. Stvarno je imbecilan (onak uopće se ne sjećam da sam ikad upotrijebila tu riječ). Ma uglavnom, da vas ne davim, kao da nemate pametnijeg posla od tog da mene tu čitate, pa onda pozZdraF...

Nemojte ne pročitat post samo zbog naslova...Jel možete vjerovat da sam dobila još jednu peticu iz matke?!!! Strašno, ali u pozitivnom smislu...Ne mogu vjerovat, onak dvije petice iz matke, za redom...Uglavnom, da ne bi netko pomislio da se hvalim (al s tim se fakat treba hvalit) ostavit ću se ja matematike. Danas smo se cure iz razreda posvađale s dečkima. A razlog?! Nemojte mislit da smo mi nešto skrivile,... Razlog je rečenica u jednoj biografiji, dakle Mateo iz razreda je napisao u biografiji (pod ono što misli o svom razredu) da su mu dečki the best, a da su cure mutave, i da mu je žao što nismo kao one (inače misli se na bekanice, jer je biografija od nekog iz njihovog razreda) i Dominik se s tim složio, ko i većina dečki... No nije nas to naljutilo, kao prvo zato što nikada ne bi htjele biti kao bekanice, mislim nisu one meni sve loše, ali mi neke dižu živce, kao gospođica "Don`t hate me because I`m beautiful" (inače to joj piše na majici i ona to fakat misli o sebi, a nije bogzna kako lijepa). Naljutili su nas zbog toga što su strašno licemjerni, jer nam to nisu mogli reć u facu, nego mi to o nekim biografijicama čitamo, a i kad im nešto treba mi smo im najbolje na svijetu. E pa dečki, a pogotovo Mateo, snalazi se odsad sam, zato što ti ne namjeravam više bit živući šalabahter i pomagat ti na svakom debilnom testu i posuđivat ti kojekakve vježbenice i zadaće. I tak smo Ana, Tena i ja njih stalno kurile za to i ignorirale ih, a i oni su nas pokušavali kurit ali su samo kupili naše fore, pa im to nije baš uspijevalo. Uglavnom, svi smo posvađani. No dosta o razredu... Jel možete vjerovat da se opet nisam skurila?! Jeeeeeeeeeeeeeeej!!!!!!!! To je onak ogroman uspjeh! Da vam samo napomenem; jučer sam napisala lektiru u 1 navečer (tj. ujutro) i dobila sam pet, bwahahahahahahahahahahahahahahaha!!!!!!!!!!!! Hmda... Lahka vam noć!

Jel i vama dosadila kiša, hmmm...mislim da je zapravo prestala padat. Ali je stvarno bila dosadna. Ma uglavnom, dan ko i svaki drugi...Danas je pala još jedna petica iz fizike (koja ne ide u imenik, šmrc...bar ne još...), nemojte mislit da ja imam pet iz fizike ili nešta, ali dobila sam jednu u ponedjeljak, pa onda... Obrađivala se lektira, koju ja još nisam ni počela pisat, a stvarno bi trebala i hoću...za koju minutu, kojih 60 minuta. Bila sam zaboravila svoje cd-e danas (inače ja i Ady puštamo glazbu u našoj školi, ali sam u našoj smjeni naravno), pa sam puštala pjesme s drugih cd-a koji nisu moji, tj. moji su, ali sam ih dobila, a na njima sve rock i punk, a pola moje škole to ne sluša, pa sam se jedva izvukla živa s pjesmama...Ali meni su bile dobre, valjda neću sutra zaboravit cd-e, jer bi onda stvarno mogla...ovaj...da, nije važno. Sutra kemija, valjda neće pitat, ja blage nemam, a neće. Valjda! Kak me sad mačka ogrebala, je*** joj mater divlju! Nemojte mislit da sam luda, a u biti mislite šta hoćete, ko sam ja da vam govorim šta da mislite...O čem ja?!!! Baš je Sandy napisala u postu da je stalno u mislima o prošlosti, a i ja sam... Ljudi nisam se ništa važnije obrukala, mislim nije da nije bilo nekih situacija (ah, uvijek ih ima...) ali su nevažne pa zaboravih...Još jedan četvrtak i odlazak s curama u grad. Kao vele Ana i Tena (za one koji znaju kak one izgledaju) da su one debele...reko bahahaha, a šta bi ja onda trebala reć?!!! Ma dosta, mislim ovog mog mukotrpnog pisanja, bolje da se ja prihvatim svoje lektire (dadadadada, onak who am i kidding? a, napisat ću ja to, uvijek napišem...) G.o.O.d. B.y.E!!!

Sve je danas bilo normalno, čak se nisam danas nijednom zbrukala (bar ne koliko ja znam). Sam me bilo sram, jer kad sam izlazila iz škole, morala sam proć kraj tog lika i uopće nisam dizala glavu, neg sam se pravila da ništa (tj. nikog nisam vidjela)... Ali ipak, dobila sam prvu peticu iz matematike ove godine, jeeeeeeeeej, i to iz velikog testa, jeeej i možda ću onda izvuć 4 na kraju... A možda pak i neću... Sad sam nedavno i lektiru pročitala, imala sam Tajni dnevnik Adriana Molea, pa sam pročitala i ok je knjiga. Ali tak je dosadno, meni barem, trebam sad učit, što vi svi pametni ljudi vjerojatno i radite, a ja se zajeb. po internetu. Ma ništa, neda se meni pisat, pozZdraF do jednom...

Dakle, iza ovog naslova se krije malo više sramota, koje sam napravila ovaj dan... Iako je dan bio super (bez ikakvih ocjena, jej) ipak ovo sramoćenje... Prvo, kako ja i Ady puštamo u školi glazbu uvijek ranije izađemo prije velikog odmora. Mi se bile žurile da budemo prve za stolom, ali kako čistačice nisu stavile hranu, mi morale ić po nju u kuhinju (kad smo mi morale bit prve). I tak ja uzmem onaj pladanj, na kojem su bile hrenovke i kruh, i tak uzmem ja pladanj, i pošto je netko prošao pored mene, izgubim ja kontrolu i jedna hrenovka padne na pod, a taman Naya ide i gleda šta ja izvodim. Neću reć šta je bilo s hrenovkom... Drugo, ovo nije baš tak smiješno, ali, idemo (opet) ja i Ady (ali sad iz trgovine) i Ady je nosila prazan CD, koji je njoj ispao, a ja slučajno kako nisam ništa vidjela (naravno, kao i uvijek) i počnem ja šutat CD, ali Ady je skužila na vrijeme i Cd je ostao cijeli... Treće, znate onog lika o kojem sam vam nedavno pričali (pored kojeg me jako sram proć), dakle idemo ja i Ady iz trgovine i skuži njega Ady, a kak sam ga ja izbjegavala, odlučila sam ić malom prečicom... Ispred mog ulaza, na klupi je bio neki klinjo, kojeg sam ja pozdravila, ali klinjo me naravno skurio....no to nije bitno, važno je to da sam ja napravila korak-dva i izgubila kontrolu nad kruhom, kojeg sam mahnitalo lovila po zraku, ali naravno, nisam ga uspjela uhvatit i pao je na pod, kao i ja koja sam se bacila (zajedno s mlijekom, koje se nekim čudom nije razlilo) u stubište, a taj lik je to cijelo vrijeme gledao...strašno... Inače taj lik je imao školu popodne, a ja i Petra smo išle s placa putem pored njegove zgrade (potpuno bzvz. sad vidim da bi bilo bolje da nismo išle tim putem...), kad ono on iz škole, i naravno skužio je on nas, ali ja sam odjednom jako požurila i krenula nekim puteljkom kroz travu i došle mi na parkiralište i Petra je rekla da je bio gledo u nas... Nije meni bilo lako danas, mislim nije meni bilo lako ni prije, al sad je fakat strašno!!! Ljudi, pomozite mi da se malo (puno) skuliram...
E da, i zaboravih reć, Ady i ja išle na informatiku, i kak smo čekale da uđemo, sjele mi na klupu... Ja počela pjevat My humps, i to baš onaj dio "they say i`m really sexy..." (i to ne baš tiho) i meni ispadnu ključevi, ja onak kažem istina (a znate ono kad nešt kažete, pa kad vam nešt isadne da je to istina, nemojte mislit da sam preumišljena il nešta, al tak se kaže), kak sam bila sjedila na klupi, sagnem se ja (iz sjedećeg položaja, pa pretpostavite onda kak je to izgledalo) po ključeve, ustanem i onak prođe Petrin brat pored mene, sramote...(a vjerujte, pred njim sam se već osramotila milijun puta).... Nemojte se ljutit zbog predugačkog posta, ali šta ja tu sad mogu...

Kao što naslov kaže počela je... Pretpostavljate naravno da mislim na nama svima (bar većini) najmržoj ustanovi, ŠKOLI! U biti danas i nije bilo tak loše, niko nije previše davio, onak, ja, mateo, Dominik i Matija smo snimali kak Matija udara Dominika, i još neke gluposti (i to pod tehničkim)... I nemamo nikakve zadaće...a shit, imamo... Valjda vam je svima bilo super u školi, jer ovo je zadnji tjedan prije, kak bi to Donkov (prof. iz zemljopisa) reko, prije finala. A meni će bit dobar tjedan sve do četvrtka, jer onda mama go u school (opet kupim fore)... FUCK!!! Lijepo ću ja za vikend bit doma, a vjerojatno i za 1. maj. Sutra će bit bolesno, dobivamo ocjene iz matke (ne smijem ni mislit koliko ću dobit...), a vjerojatno i odgovaramo... Upravo sam ubila neku bubu koja mi je letila po sobi... Nemojte mislit da vam ovim nešto poručujem, ali ja upravo slušam pjesmu "Rape me" i dosađujem se, a kao bi trebala učit, ako mislim izać iu stana ovaj vikend. A ništa, dugo vas nisam već pozdravljala, pa onda: pozdraf Adriani, Moniki, Petri, Sandy, Ani, Teni, i svima koji ovo čitaju i na koje sam mislila, al sam zaboravila napisat.

Za početak bok svima. A onda dalje; jel shvaćate da je sutra škola, ja se baš navikla na praznike i na kasno ustajanje, a onak sutra imam debilni nulti zbog debilnog sata razrednika, na kojiem ionako ništa ne radimo neg se samo dosađujemo. A to što sutra imam nulti znači da se moram dizat u glupih 6 sati, što je onak, premalo da se ja naspavam. I onda 1. sat imam debilnu fiziku i Cvebo će me opet ubit u pojam i tak će mi proć sutrašnji debilni dan, u debilnoj školi. Malo sam ja pretjerala s ovim "debilnim" jel`da? Ma uglavnom, to je zato što sam tak sad tak ljuta da bi mogla ubit prvu osobu koja bi rekla nešt pogrešno. A ljuta sam zato što imam glupe prijatelje, tj. prijatelja koji je očito ljubomoran ili koji je god njegov problem, jer je jednom liku reko takva sranja i bolesne laži o meni da će me bit jaaaaaaaaako sram kad vidim tog lika na ulici i od srama ga uopće neću moć pogledat u oči, a kamoli pozdravit. Strašno kakvih ljudi ima, kao jedan dan ste si sve najbolje, a drugi dan te zajebu (ili odjebu), a šta je on mislio govorit sranja i kao ja to neću doznat. Ala kak bi mu sve rekla, al neću jer sam obećala jednoj frendici, koja mi nije smjela ništa reć... A ništ, valjda vi imate bolje prijatelje, sretno vam sutra u školi...

Danas je subota (još jedno 55 minuta). I danas smo Petra, Adriana, Monika i ja išle u grad. Naravno išle mi u Party, u kojem je meni inače jako dosadno, jer nisam baš tip osobe koji bi 3 sata samo plesala na loše pjesme. Ali danas je bilo zabavno, jer sam bila, kako naslov kaže match-maker. Iako nisam nikog baš spojila, bar sam izmamila broj i upoznavanje. Dakle, Petri se svidio jedan lik. Pitala me šta mislim i ja rekla da je sladak (ali zbilja je). Ja nju pitam da ga pitam za broj. Nije njoj dugo trebalo i rekla mi je da ga tražim. On je bio izlazio iz Partija i mi za njim, naravno i Adriana i Monika su bile s nama. Ja nagovorila Adrianu i mi potrčale za njim. I tak ja pitala jel možemo dobit broj za frendicu i mi ga dobile (broj naravno). Onda je on otišo i mi opet ušle u Party, gdje se bile pojavile neke nove face tako i Lara, Mirna i Matea. I tak ja i Adriana popile drugi bambus, da se ne bi mislilo da smo baš takve svetice. Onda je Monika imala malo problema s Ž******, koje neću prepričavat, jer me se ne tiče. Uglavnom Luka, tak se zvao Petrin lik, se ponovno pojavio. I baš ga je Petra spazila kad su on i neki njegov frend odlazili i tržila me da ih upoznam. I mene bilo malo sram, ali reko, ajd i povukla ja Luku i rekla da je Petra moja frendica i tak se oni upoznali. A bilo je zabavno, mislim nije to neko spajanje, ali ima Petra broj...
Imam jednu zamolbu, molim vas da onaj ili ona koji bude 666 posjetitelj na ovom blogu da to kaže u komentaru, malo je glupo (malo puno), ali samo vi ostavite komentar...:smokin:

Danas je bio još jedan uobičajen dan ovih praznika. Gotovo sve je bilo jednako, zajebancija, Želja, velike količine slatkiša i interneta. Jedino se moje društvance danas promijenilo; danas sam išla van s Teom, Larom, Mirnom, Petrom i Idom. Tei je danas rođendan i u subotu pravi ogroman tulum u Petrinji, na koji ja naravno.....ne idem... Al vjerojatno idem u grad (zbog Petre, koja će me inače ubit u pojam), a meni se baš i neda, da budem iskrena, najrađe bi odgledala maraton svoje najdraže trilogije (Gospodar Prstenova za one koji ne znaju), a nisam starce još pitala... Nisam više u depri, mislim, normalno je sve, valjda od one socijalne čokolade koju smo pojele na tribinama i ispred Sertića. Hvala svima na komentarima koji su me također oraspoložili. Trenutno slušam First date, ali neću vam objavljivat te riječi, zato....što ih još nisam nabavila.... Bliži se kraj praznicima i vidjela sam Cvebu (profesora iz fizike) danas i sjetila sam se svoje grozote u dnevniku (ne za mene, već za moju staru da se razumijemo). A neću vas više davit, sto posto se svima bljuje kad spomenem školu, pa...uživajte onda ove zadnje dane...

Ja više stvarno ne znam šta ću sa samom sobom... Dosta mi je više samožaljenja i depre i po cijele dane bit u bedu smo zbog nekih gluposti. Stalno sam loše volje i tog mi je dosta; a i onda moram jest puno čokolade što baš i nije najbolje za moju i inače jako ugroženu liniju. Jel samo meni dosađuje ovo vrijeme, ono nije ni kiša nije ni sunce, al je ipak više kiša? Šta možeš onda kad te i vrijeme tjera u bed. Onda moraš bit doma i opet se dosađivat, a u mojoj sobi kao da je pala atomska bomba, na TV-u ništa, strašno! Ali ipak, počela sam slušat jednu grupu Jimmy Eat World i tak su mi super (a za to novo otkriće mogo zahvalit Idi), stavit ću vam jednom i neku pjesmu, kad budem smjela bit duže na netu... Za sad samo riječi jedne pjesme Pain: I don't feel the way I've ever felt,
I know
I'm gonna smile and not get worried,
I try but it shows

Anyone can make what I have built,
And better now
Anyone can find the same white pills
It takes my pain away

It's a lie, a kiss with open eyes,
And she's not breathing back
Anything but bother me
(It takes my pain away)
Never mind these are horrid times,
Ho ho ho,
I can't let it bother me

I never thought I'd walk away from you
I did
But it's a false sense of accomplishment,
Every time I quit.

Anyone can see my every flaw,
It isn't hard
Anyone can say they're above this all
It takes my pain away

It's a lie, a kiss with open eyes,
And she's not breathing back
Anything but bother me
(It takes my pain away)
Never mind these are horrid times,
Ho ho ho,
I can't let it bother me

I can't let it bother me.

It takes my pain away.

It's a lie, a kiss with open eyes,
And she's not breathing back
Anything but bother me
(It takes my pain away)
Never mind these are horrid times,
Ho oh oh,
I can't let it bother me

Takes my pain
Takes my pain
Takes my pain
Takes my pain away

Evo mene ponovno i po običaju ne znam šta da pišem... A i neda mi se ništa pisat, a baš i ne smijem dugo bit a netu, pa ću malo skratit priču... Vratilo se meni staro raspoloženje, valjda kad sam shvatila kak je još malo do škole i kak će bit sranja kad stara ode u školu... A i ak mi neš zabrani meni će bit svejedno (osim ak mi zabrani glazbu), barem tak mislim dok se ne nađem u nekoj kazni... Da mi nema mog Coldplaya, Bloodhound Ganga, Franz Ferdinanda i RHCP-a mislim da bi već odavno... ma više ne znam ni kak da se izrazim. Znam samo da bi stalno bila pod, kak to odrasli kažu, stresom. Glazba je jedna od najvažnijih stvari na svijetu (meni barem); ma ja sam tu nešto zabrijala o glazbi...
Danas sam opet bila vani; s istim društvom, na istim mjestima, samo sam ovaj put imala šta vidjet, dok nije počela ona dosadna kiša, a u biti baš tad je negdje i prestajalo bit zabavno... Ja dođem kući, kad ono stara počela nešto o nekoj školi i ocjnama brijat (onak stara oladi malo, na praznicima sam, onak) i kad sam se baš ponadala da ću sjest malo pred komp i slušat mjuzu, moj brat «uči». Uglavnom, neki naporan dan danas, baš super iskorištavam ove praznike, nema šta. Nadam se da je vama bolje...
P.S obratite pozornost na one sve posvojene životinje; malo sam pretjerala al šta ja tu sad mogu.

Opet ja odlučih nešto napisat, iako će opet bit sranja kad dođe račun za telefon, al šta mogu kad ne mogu bez interneta. Pa da vam kažem šta se događalo ovih dana. Uglavnom smo Petra, Tatjana, Dina i ja išle van, a nekad nam se još neko znao pridružit. Većinom smo se šetale po dobroj staroj Željezari i zajebavale se. Snimale smo s mojim mobitelom neke gluposti, al smiješno je pogotovo kad Dina nastupa... Opet ne znam šta da pišem, al znate kak ja to počnem govorit pa ispadne neki ogroman post. Sam da kažem da je danas najbolji (zasad) dan ovih praznika, bilo je baš zabavno i puno ljudi je napokon izašlo van. Napokon sam ja sretna danas, malo za promjenu al vidjet ćemo kak će bit na kraju tjedna. Ljudi jeste svjesni da praznici traju još samo ovaj tjedan, pa onda ih iskoristite najbolje što možete!!!
P.S. molim vas obratite pažnju na mog Peju pa se malo igrajte s njim i tak.
Ajte bok!

Sretan Uskrs svima koji ovo čitate i lijepo se provedite na praznicima! "Vidimo se" kasnije!
Pozzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzz............................

blog layouts

MySpace Layouts

MySpace Layouts

Malo o današnjem danu... Kao što smo ja i Taya i prije napisale, danas nas je skoro pogazio vlak dok smo se vraćale iz plodina. Kasnije smo išle kod mene, gdje se Taya tukla s Leom (mojom mačkom), a onda smo opet ošle van, vani skoro ni žive duše, a bio je baš lijep dan.I tak mi obišle cijelu Željezaru i onda smo ošle kod nje gdje smo slušale mjuzu i čekale Petru da se dovuče. Ja sam malo poslije toga otišla doma. Došo je račun za telefon... Reći ću samo, ljudi, vi ćete mene morat zvat, jer ja jednostavno neću smjet. Al opet rčun je manji nego što sam mislila da će bit (519 kn). Najgore je ono kad se zove na mob, to mi je pola računa, a pogotovo jedan poziv koji košta 48 kn. STRAŠNO!!! Uglavnom da vas ne davim više, sve vas puno pozdravljam, sad ćemo se malo manje «viđat», mislim na netu, jer moram malo prestat bit svake minute na internetu, bolje za vas, jel da?! Bok!.!.!.

Evo mene i Taje kod mene doma, išle mi pit soka, jer smo išle u Plodine po jedne Kraš čokladne napolitanke jer nemamo šta radit. I tak dok smo išle iz Plodina mogli smo lagano poginut jer nas je skoro pogazio vlak na pruzi, koji nismo skužile jer je bio jako mali. To bi bilo sve dok se ne sjetimo nečeg pametnog...

By: Taya & Doly

Myspace

MySpace Layouts

MySpace Layouts

MySpace Layouts

myspace layout

Myspace

MySpace Layouts

MySpace Layouts

Kao što rekoh, opet ja. Neda mi se baš nešto posebno pisat, pošto su mi malo predugački postovi, i odlučih da ću ih malo skratit (jednom). Danas je bio odličan dan, pošto su napokon počeli PRAZNICI!!!!! Onak satovi su bili skraćeni, jedino je bio bed to što smo pisali matku, al smo imali blok sat pa smo stigli sve napisat (i nije bio baš težak test). I dobili smo kinder čokoladu pa je bilo još bolje. Ispričavam se svima za današnju glazbu koju smo puštali bezveze, nismo ni znale šta puštamo neg smo bezveze neke pjesme stavile. Jeste čuli da Biserka hoće da joj puštamo Olivera i Karana kad god je ona dežurana (svakog petka), onak yeah, yeah, right! Jeste skužili kak puno ljudi sad ima blogove, mislim meni su blogovi zakon, al to treba bolje znat iskoristit, a ne ko ja pisat o vremenu, o tom kak je bilo u školi i o svojim osjećajima. Jel znate da je jedna Iračanka vodila blog u kojem je pisala kakve se sve grozote događaju tamo u onom paklu prljavštine, neprestanih hitaca iz strojnica, buke motora raznih tenkova, umirućih tijela i leševa na cesti, totalno srušenih zgrada i kuća, u paklu gladi, neimaštine i siromaštva. Kad malo bolje razmislimo, onak svugdje oko nas u svijetu se događaju neke katastofe, razni ratovi, glad, razne boleštine, prirodne katastrofe (tsunami, uragan Katrina), a većina toga se sve događa zbog siromaštva (ili bogatstva naftom, mislim na Irak). Kad bi barem oni svi bogataši izdvojili samo male dijeliće svoje imovine za pomoć siromašnima, svijet bi bio bolji. Kad bi Amerikanci novac namijenjen za oružje i financiranje rata dali onim gladnim i umirućim Afrikancima, tko zna koliko bi tisuća, možda i milijune ljudi uspjeli spasiti. Tko zna koliko bi ljudi uspjeli spasiti ono ruski tajkuni koji su okićeni kojekakvim zlatom, koji voze najskuplje aute, piju najskuplja pića, koriste se najskupljom tehnologijom, kada bi samo malo sveg tog njihovog bogatstva dali svom narodu koji im umire na cesti od smrzavanja, gladi, neimaštine. I kada bi sva ona fina gospoda koja sjede u svojim kožnim foteljicama, koji posjećuju svoje teniske i golf i neznam kakve sve ne luksuzne klubove, koji nose zlatne Rolexiće, jedu najfiniji kavijar i kite se najljepšim dijamantima, kada bi oni odvojili malo novca za siromašne, svi bi se osjećali bolje. Ali, ne razumijem to što ljudi diljem svijeta znaju što se događa na našoj planeti, i svi su prvi kada treba dati neka prazna obećanja žrtvama, a kad obećanja treba ispunit svi se prave glupi i ko da ništa ne znaju. Kažu da su Amerikanci tjednima prije znali da dolazi tsunami i Katrina, no da nisu ništa govorili, tko zna koliko bi tisuća ljudi uspjeli spasiti, no opet oni koji ne bi imali love da negdje pobjegnu, oni bi opet stradali. Tko zna koliko je stotina djece upravo izdahnulo od iznemoglosti, gladi, žeđi, bolesti, negdje na prašnjavim puteljcima Afrike. Tko zna koliko je ljudi upravo poginulo od hitaca pušaka ili koliko je ljudi upravo umrlo od hladnoće. Ne razumijem zašto ljudi moraju biti tako oholi, pohlepni, sebični i nevoljni pomoći svim tim unesrećenim ljudima. Možda sam licemjerna kad ovo pišem, no pokušajte se zamisliti u koži tih svih jadnih ljudi, pokušajte zamisliti koliko su se napatili svi oni ljudi pod ogromnim valovima smrti, koliko ljudi još nema svoje domove, koliko ih pogine svakodnevno smo zato što se napila neka primitivna bogata budala koja je malo odlučila provozat svoju pilu negdje 200 na sat. Ali ipak svaka čast onim svim misionarima i doktorima koji se trude izlječiti što više ljudi uAfrici, svaka čast onim hrabrim novinarima koji nam pokušavaju predočiti barem dio onih užasa na bojištima, svaka čast i onima koji velik dio svog novca daju u humanitarne svrhe, poput Billa Gatesa, Bono Voxa, Angeline Jolie,... Molim vas pročitajte ovaj post i zamislite se barem na trenutak u koži tih jadnih, unesrećenih i siromašnih ljudi koji ovise o dobroj volji nekolicine ljudi koji ulažu sav svoj trud, ljubav i volju da im pomognu.

Bok, evo mene opet da vam malo kvarim raspoloženje. Pa da počnem, onak, dan je bio baš super, jedino me malo Cvebo (opet) ubio u pojam i nešto na kraju . . . Bila sam ja baš vesela sve do sad (mislim do nedavno),a ma bit će bolje (valjda). Znate da je Naida napravila blog, a luda je ta cura (u pozitivnom smislu naravno). Danas sam opet bila na filmskoj (kak me to podsjeća na puno stvari, tj. na jednu, al nije bitno) i onak gledali smo "Kosu" (a zapravo i nije to loš film, baš ismijava te glupe američke vođe, mislim iako je to bilo dok je još Vijetnam bio aktualan, a valjda se vlast u Americi nikad zapravo ne mijenja). Ovo mi je jedan od kraćih postova . . . Kad ne znam o čem da pišem, mislim, ja nikad ne znam o čem da pišem, a onda se raspišem o nekim glupostima, al sad nemam neke inspiracije (a zato je baš potrebna inspiracija), kad je sve bilo normalno. Jedino sam išla van (pogađate s Petrom naravno), a da išla je i Taya, zapravo bili smo na njenom stubištu, pa je ona sišla u šlapicama, pa je onda došo Toni na rolama, koje je dao Tayi da se malo provoza, čak joj ih je on obuo, taj lik je isto lud. A i skurio me, pito me koliko je 24 sata, a neću vam reć šta sam ja odgovorila, sam znajte da me skurio. Moji se upravo vratili iz Zagreba (ma pravo čudo) i donijeli su neke vrećice, kak sam vidjela, pa ću malo skratit (nije baš da imam šta skratit, mislim na post, znam da ovdje ima puno bolesnih ljudi) da neš pojedem (opet čudo). Ljudi probajte jedne kekse od Kraša, zapravo vam je to Harmonija, al je od lješnjaka i u onom je zlatnom omotu, mala ja sam o jelu razmišljam u zadnje vrijeme, a ništa barem razmišljam. A ma zajebavam se razmišljam ja o još stvari, recimo o ******, Orlandu, Chadu, ma da fakat o još puno stvari. A zaš sam ja počela pričat, tj. pisat "fakat", a kupim fore, ko neki ljudi, mislim na ono buhuhuhu. I opet se ja raspisala o nečem . . . A koda (kao da) vas to zanima, vjerojatno svi zaobilazite ovaj blog. E da, sretan rođendan Adelu, danas mu je bio, pa smo se mi pod likovnim potpisivali po stolovima s onim bombonima od kole (mislim on nas je malo "počastio"). A strašna (strašno bolesna) smo mi djeca (klinci). Aj da ne duljim . . . Puno pozdrava svima, a posebno Petri, Tayi, Naidi, Moniki, Adriani, Ani, Teni, Idi, ... I poruka za Tayu: nemoj čitat čitat blogove u ovak kasne sate, sutra imaš nulti i moraš pazit da ne zaspeš na tom engleskom i obrati pažnju na moj i plakat u Dubrovniku, a zajebavam se, uživaj!

Kao prvo pozdrav svima!!!!!!!!!!!!! Onda da vam kažem kaj se događalo. Dakle, Petra, Naida i ja krenule van. Prvo smo se šetale i ja i Naida smo pokušavale ubit Petru (a sad sam se zajebala), no naravno uvijek se ona mora spasit (you B.I.T.C.H). Kasnije smo otišle na krov (ili takozvanu terasu) Nayine zgrade, baš je zakon gore, sve živo vidiš, dobro ne baš sve, pola Želje, a dobro, vidiš samo taj kvart, no nije važno, barem neš vidiš... Uglavnom, malo sam ja zabrijala s ovim krovom, jEl Da? Da nastavim ja, dakle, mi onda išle po Tayu, koja je negdje kod bake u nekom vinogradu ili nečem takvom, pa sam ja bila malo glupa (da malo) i malo sam se isprovaljivala (jel se to piše sa is ili iz) i tak mi došle do placa. Tamo smo sjele na zidić (kak bi pijanac Josip, tj. kak nam se on predstavio Calimero, reko Kineski zid) i drapale one oglase s kreditima. Onda je došo taj pijanac, Calimero, Josip ili kak god i pito nas gdje mi kupujemo sokove kad se zatvore trgovine, jel si je on htio kupit pivicu. Mi njemu objasnile kak nema nigdje osim u Matrixu ili u kafiću na pjaci Exu (pretpostavljate naravno da mu je to Petra rekla). Onda je on nama započeo priču kak je Silvio gey, zato što stalno mijenja boju kose, i da je on njega pito jel on gey, al da mu ovaj nije niš reko. Onda nam je reko (valjda zbog Petre, nemoj se uvrijedit) kak bi mi trebale kupit one pojaseve za mršavljenje i skinut koju kilicu. Onda smo na neku foru počeli o Enesu (za one koji ne znaju, konobar u Exu) i pijanac je reko kak bi Petra trebala se prijavit na onu emisiju, pazite, na Pinku, tamo gdje sa spajaju ljudi (mislio je na vjeruj u ljubav). Petra mu je napričala kak je ona s Emsom, i stari je ošo u Ex po njega, reko mu je da ga traži njegova "Helena", al Emso mu je reko da neće ni u ludilu otić tamo, zato što ga Petra stalno gleda i oblijeta, Calimero nam je to ispričo i bilo mu je malo žao, a i Emso mu je reko da remeti red i mir u Exu, pa je moro otić. Pokazo nam je i iskaznicu i reko da bi nam platio sok, al da nema love jer je danas bila Cvjetnica i da će za osam dana Vaskrs,al imo je 5 kn i reko je da je s tim htio kupit pivicu, al da će nam ih dat za sok, al naravno, nismo uzele. A pored "Kineskog zida" je stajo neki skuter, za koji smo rekle da je Petrin i pitala ga je jel hoće da ga ona malo provoza, al on je pito jel treba kaciga i pito je jel ide više od 100 na sat, jer se on boji brzine. Tak je Petra morala ić doma i onda smo svi otišli, pito je šta nećemo povest skuter, a mi smo rekle da ćemo ga ostavit do jutra. Pričali smo mi o još stvari, al ove su najvažnije, da ne duljim (al sam se ja raspisala), imo je i dva pornića u prozirnoj vrećici. Ja bi sad trebala učit neku pjesmicu napamet i fiziku (to kao sutra ispravljam), uglavnom, wish me luck! A morala sam vam malo (da, da, malo) napisat o Calimeru. E da i ovim ljudima iz razreda, zašt ste vi svi zapustili svoje blogove, niko niš ne piše (e, braćo draga). Vidimo se! Sve vas pozdravljam. P.S. mislila sam stavit svoju sliku, al neću jel bi vas malo (malo puno) zaslijepila moja ljepota (kamo sreće), šalim se ružnoća, pa ću to možda učinit kasnije kad skupim hrabrosti da pročitam sve one komentare (koje bi mi ostavili da maknem sliku) od vas. DO slijedećeg puta, brijem da će to bit sutra, GOOD BYE!!!!!!!!!!!

Kao što rekoh, evo mene opet. Kao i obično ne donosim nikakve zanimljive novosti. Evo malo da vam kažem kak su oni likovi prošli na natjecanju, Čipor je bio zadnji, Krešo pretpredzadnji (nemojte mi zamjerat na mom hrvackom, pa nisam ja još fakultet završila, a brijem da ni neču, aha, pa da me stara ubije) a Adriana druga. A i to je sve super, dobro su oni i prošli. Malo da napišem o današnjem vremenu (Isuse, o čem ja piskaram), kao što ste valjda i sami primjetili, ujutro je bilo malo hladno, popodne si se pržio, a navečer još hladnije neg ujutro, a čudno je to proljeće. Ala, ne mogu dočekat ljeto, kraj škole i naravno M.A.T.U.R.A.L.A.C. Da se napokon provedemo ko` ljudi. U biti sad će Uskrs i praznici, aj napokon malo olakšanja. Da se ja vratim svom danu, a zaš se ja uopće vraćam na tu temu? Malo sam ja sjebana (joj, pardonček, na mom izražavanju) jel da?! Uglavno jednom riječi da ga opišem DOSADAN!!!!!!!!!!!!!!!!!! U biti i nije bio tak loš, a pogotovo zbog onih pop corna na kraju. Malo ja sama sebe kurim, ili pak ne? A ma ne smijem se tak tješit, zapravo barem mogu nekog skurit a ak sam to ja i to je nešto. A zašt sam ja tak glupa da samu sebe kurim i to pred vama svima (al vas ima puno)? A da ja jednostavno prestanem i obrišem ovaj blog, a ma neću, onda nećete moć vidit kak se kurim? A i sigurno bi vam nedostajo ovaj blogich (yeah, yeah, right, who am I kidding? izgleda da mi engleski ide bolje od hrvackog). Kak sam ja to zapravo o ničemu uspjela napisat toliki post? A ma to sam budale uspijevaju. Aj da vas ne davim više (mogla bi mi sinut neka nova tema). ZBOGOM!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!! Ovaj post je posvećen onima koji vole vidjet mene skurenu (u biti to ste svi vi, aj super bar ne moram nikog posebno nabrajat). POZZZZZZZZZZZZ.................... Uh, al sam se raspisala :):):):):):):):):):):):):)

Prvo da malo kažem o današnjem danu; bio je ... dobar, da, u biti i nije bio tak loš kak sam mislila da će bit, pitala me kemiju (valjda je već i bilo vrijeme), igrali smo košarku na tjelesnom i ja sam poslije toga bila crvenija od paprike (tak su barem rekli ljudi oko mene) i onak, sve mi se bilo smučilo i mutio mi se vid, al sad sam super (iako to baš nikog i ne zanima), uglavom, dosta o mom "zdravlju". Danas su Adi, Chipy i Tusky imali natjecanje iz robotike, u biti ne znam kak su prošli, valjda bolje neg na prošlom. E da, dobila sam novi mobitel, to mi se mama neš smilovala, u biti ja ju ga nisam ni tražila, a valjda imam sreće, kad malo bolje razmislim . . . u zadnje vrijeme imam puno sreće, al ne one koju najviše želim. Stavila sam vam novu pjesmu I hope you die, nemojte mislit da vam priželjkujem smrt, al mislim da vam je ona prošla već postala naporna. Bahahahahahahahahahahahahahaha
Ne znam šta mi je to maloprije došlo... ma, ja sam malo glupa ovih dana (koji su počeli prije jedno trinajstak godina). E da, one koje zanima Petra ima novi blog http://petra30.blog.hr. Još jedan skoro nevažan podatak, Tena Marjanović se prestala zanimat za Matea, kak sam čula od neslužbenih izvora, Mateo je skoro zaplako od sreće (malo sad ipak preuveličavam), aj da vas ne davim više, pozdravljam vas sve, a pogotovo Anu, Tenu, Petru, Adrianu, Matea, Krešu, Čipora, Tatjanu, Idu, i one koje sam zaboravila nabrojat, a da i Moniku. AJTE BOKKKKKKKKKK!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

Danas je bio dobar dan, ako izuzmemo moju fiziku. Bilo je onak mirno i ali zabavno. Jedino me danas malo Tena naživcirala s onim njenim oglasima na njenom blogu (mislim da znate na šta se to odnosi).
Tek sam danas shvatila kak mi je život ponovno postao naporan, osjećam se ko neka štreberica koja misli samo o školi. Tak mi je sve monotono, koda se nisam dobro ismijala onak, već dugo, a zapravo i nisam. Onak moji frendovi i frendice naravno, su svi super i znamo se dobro zabavit, al meni je to sve postalo nekak dosadno (nemojte se uvrijedit, niste za to vi krivi, neg ja sama), to mi je prije bilo zakon, ono, otić u školu, zajebavat se s društvom i doma igrat igrice na kompu, il slušat glazbu. A sad se u svemu tom ne mogu pronać, jer sam zavolila jednu osobu, koja me na neki način jako razočarala, al to mi je sad već postalo jako jadno, jer su od tog prošla skoro 2 tjedna, a ja još ne mogu prestat mislit na njega (znate na kog mislim), i to me tak živcira, jer bi ga tak hjela mrzit, zapravo, ne mrzit nego bit potpuno ravnodušna kad ga vidim, al ne mogu, onak JADNA SAM! A da vas ne davim više s ovim moji depresivnim razmišljanjima, odlučila sam objavit riječi pjesme koju većina ljudi voli, ja bar mislim, pa, upalite si pjesmu, pojačajte "do daske" i uživajte:

The bad touch
Ha-ha, well now, we call this the act of mating
But there are several other
Very important differences
Between human beings and animals
That you should know about
I'd appreciate your input

Sweat baby, sweat baby
Sex is a Texas drought
Me and you do the kind of stuff
That only Prince would sing about
So put your hands down my pants
And I bet you'll feel nuts
Yes I'm Siskel, yes I'm Ebert
And you're getting two thumbs up
You've had enough of two-hand touch
You want it rough, you're out of bounds
I want you smothered, want you covered
Like my Waffle House hashbrowns
Comin' quicker than Fed Ex
Never reach an apex
Just like coca-cola stock
You are inclined to make me rise an hour early
Just like daylight savings time
Do it now

You and me baby ain't nothin' but mammals
So let''s do it like they do on the Discovery Channel
Do it again now
You and me baby ain't nothin' but mammals
So let's do it like they do on the Discovery Channel
Gettin' horny now

Love the kind, you clean up
With a mop and bucket
Like the lost catacombs of Egypt
Only God knows where we stuck it
Hieroglyphics? Let me be Pacific
I wanna go down in your South Seas
But I got this notion
That the motion of your ocean means
"Small Craft Advisory"
So if I capsize on your thighs
High tide B-5 you sunk my battleship
Please turn me on
I'm Mr. Coffee
With an automatic drip
So show me yours, I'll show you mine
"Tool Time"
You'll Lovelett just like Lyle
And then we'll do it doggy style
So we can both watch "X-Files"

You and me baby ain't nothin' but mammals
So let''s do it like they do on the Discovery Channel
Do it again now
You and me baby ain't nothin' but mammals
So let's do it like they do on the Discovery Channel
Gettin' horny now
You and me baby ain't nothin' but mammals
So let''s do it like they do on the Discovery Channel
Do it again now
You and me baby ain't nothin' but mammals
So let's do it like they do on the Discovery Channel
Gettin' horny now
You and me baby ain't nothin' but mammals
So let''s do it like they do on the Discovery Channel
Do it again now
You and me baby ain't nothin' but mammals
So let's do it like they do on the Discovery Channel
Gettin' horny now

A evo i prikladnih slikica:

Mateo


Tusky

Nažalost, od Taye i Tene nemam slika, jer ne idu sa mnom u razred, a ovo je slikano na jednom izletu.

Ovo je priča o Mateu, Teni i Tatjani. To sam ja pisala na tehničkom (točnije na informatici) i ne znam kak je točno išla, otprilike ovako nekako:
"Bili jednom dječak Mateo, zvan Mate (ili Miky) i djevojčica Tena (Marjanović). Tena se jako zaljubila u Matea, pa ga je stalno lovila, slala mu poruke, davala mu leksikone na ispunjavanje, i tako ga je nekako i ulovila. Oni su bili sretni zajedno, a pogotovo jadni Miky.
Nekoliko dana kasnije. . .Bilo je proljeće, pa su procvjetali tulipani. Usred polja nalazio se jedan prekrasan "Tulipan". Mati je on jako zapeo za oko i nije znao da ga ubere, ili pak ne? Odlučio ga je ubrati, toliko mu se svidio da je jednu laticu i poljubio, u tom trenu iz "Tulipana" se stvorila prekrasna, zgodna, seksi mlada djeva Tatjana. Bila je to ljubav na prvi pogled . . . Oni su bili nerazdvojni i jako su se zavoljeli. No, kada je Tena saznala za Tatjanu (takozvanu Tayu), odlučila ju je ukloniti s puta. Srećom, za Tenine pokvarene planove saznala je dobra vila Petra koja je to rekla Mateu i Tayi. Tena je pod nepoznatim okolnostima završila u bunaru (školskom projektu iz fizike, Matine i Tayine dobre frendice Doly), koji je dobra vila pretvorila u ogromni bunar dubok 63548 km. Kada je Tena crkla, Mate i Taya su nastavili živjeti nerazdvojni i u ljubavi, dugo,dugo,..., sve dok Mate nije završio u zatvoru zbog šverca videoigrica, a Tayu, koja je bila neutješna od Matinog odlaska, utješio je Dejan (iz 7.b), za kojeg se Taya kasnije udala. A što se tiče Mate . . . Pa, on je u zatvoru upoznao Tuskya, koji je ondje završio zbog krađe velikih količina maybeline čarapa iz Bille, i oni su poput Taye i Dejana živjeli sretno do kraja mog života.

Ljudi meni se neda ništa pametno pisat (mislim nisam ja baš neko najbistrije dijete na svijetu), pa evo nekoliko "pametnih" slika:

Moje najbolje prijateljice su Adriana (mali štakor, kak je neki zovu), ana (pametna za sve), Tena (najveća zajebantica na svijetu) i Petra (cura jaaaaaaaaakoooooo zaljubljena u jednog Enesa), naravno, tu je još i Ida koja mi je jedna od najboljih prijateljica još od davnih dana. One su nekad jako zabavne i dobre, al nekad mi dođe da ih sve pobijem. Znamo se nekad i posvađat, al one su mi uglavnom najveća podrška u svemu što napravim. Toliko o njima ........................................ POZZ

Ja sam Dolores, ovo je moj blog, na kojem ću pisat ono što mi se događa i uglavnom o mom životu. Bok zasad!