Danas. Slušam mjuzu i po običaju besposličarim u sobi. Zvono na vratima. Brzinom munje gasim svu mjuzu, emesenove prozorčiće i blogove. Hvatam školsku torbu i vadim prvu knjigu, sjedam za radni stol. Stari: Oh bok, a učiš ti, ha? Ja: Ma da....Ovaj, daj molim te zatvori vrata, smeta mi buka. Stari: Dobro...
20 sekundi kasnije..... Buka. Svađa. Raspoznajem glasove Stare i Buraza. Doooooooolicaaaaaaaaaa (ovo definitivno nije dobar znak), viče Stara. U dnevnoj sobi. Stara. Zašto nitko nije preručio juhu?! Šutnja. Šta ste radili vi cijeli dan?1 Samo dangubite! Jel mene nitko ne doživljava?! Značajan pogled mene i Buraza (ova žena je luda!!!) Odjednom Buraz: Šta si ti tolko živčana? Zašt dižeš tolku paniku zbog JEBENE juhe? Stara (u nevjerici): Ha?! Zbog JEBENE juhe? Po cijele dane radim......(cijela priča o poslu inače) i onda me ovo doma dočeka? I kad ti budeš radio i plaćo tu juhu moći ćeš ju zvat JEBENA. Buraz: mumljanje (moja pretpostavka: ma daj odjebi više Stara).
Do tad, sjedim ja već u svojoj sobi i slušam ostatak svađe (u koju se umiješo i Stari, na našoj strani). Oke, mislim da je to čula cijela zgrada al nea veze.....Hmmm, nego šta sam ja vama ovim htjela reći (osim toga što nisam imala pojma šta da napišem u ovaj post)? Poznate su vam ovakve scene? Hihihihihih.....Meni jesu.....Moja stara ima jebeno jake glasnice....Lol....
Uglavnom...Jel vas živciraju ovakve stvari? Oooo, mene bome da....Ajmo reć da su starci donekle u pravu, mislim stvarno, oni fakat naporno rade, i omogućuju nam sve ono čime smo okruženi, a mi sad da tu i tamo ne možemo koji put usisat sobu....Al svejedno, mislim jel sitnica poput JEBENE juhe ili nešto slično razlog za ogromnu svađu bez ikakve logike? Mislim da nije....Stvarno, starcima se mora priznat da naporno rade i sve, ali ne smije im se događat da frustracije iz svakodnevnog života istresaju na nama (ni krivima ni dužnima), i još kad se tak prave ugroženi, ja sam ti kupio ovo, ja sam ti platila ono....Mislim ono, fakat nije fer, ono, ipak su nam oni roditelji i od njih se kao takvih i očekuje da nam priskrbljavaju stvari za život dok mi ne budemo sposobni sami se pobrinut za to....Al najgora stvar je u tome da, i njihovi starci su se vjerojatno tak ponašali prema njima samima, kak ćemo se mi onda ponašat prema svojoj djeci jednog dana.....Ne ovak nadam se.....A bome ih neću slat na čuvanje kod bake dok ne nauče preručivat JEBENU juhu....Lol.....Al svejedno, kolko god bilo ovakvih situacija, mora se priznat, nije ni njima lako bilo s nama derištima, trebali su oni izdržat sve naše hirove, i gluposti koje smo radili (i još radimo), tak da, moram im se bar dat priznanje za to što su nas stvorili i podizali.....A znate ono, nemoš s njima, a bome ni bez njih.... Ae, budite pozdravljeni!
Na radiju mi svira neka pankerija
Ja se izlezavam i pijem limunadu
Biti solo doma bas je prava brija
Nitko te ne jebe da strajkas u svom radu
Prvi puta zelim da mi zivot ne dosadi
Pa da onda opet svi mi ljudi mogu reci
Eto decko opet vrijedan je i marljiv
A ja opet necu u miru ici leci
Zelim biti slobodan barem jedan dan
Rasterecen zelim utonuti u san
Zelim biti slobodan da ne znam gdje sam, s kim sam
Zelim biti slobodan, sam panker ili nisam
Zelim biti mlad, napusen i lud
Zelim biti najbolji, da me ima svud
|