ponedjeljak, 10.04.2006.

Ma, sve sama sranja, nemojte ovo čitat...

Bok, evo mene opet da vam malo kvarim raspoloženje. Pa da počnem, onak, dan je bio baš super, jedino me malo Cvebo (opet) ubio u pojam i nešto na kraju . . . Bila sam ja baš vesela sve do sad (mislim do nedavno),a ma bit će bolje (valjda). Znate da je Naida napravila blog, a luda je ta cura (u pozitivnom smislu naravno). Danas sam opet bila na filmskoj (kak me to podsjeća na puno stvari, tj. na jednu, al nije bitno) i onak gledali smo "Kosu" (a zapravo i nije to loš film, baš ismijava te glupe američke vođe, mislim iako je to bilo dok je još Vijetnam bio aktualan, a valjda se vlast u Americi nikad zapravo ne mijenja). Ovo mi je jedan od kraćih postova . . . Kad ne znam o čem da pišem, mislim, ja nikad ne znam o čem da pišem, a onda se raspišem o nekim glupostima, al sad nemam neke inspiracije (a zato je baš potrebna inspiracija), kad je sve bilo normalno. Jedino sam išla van (pogađate s Petrom naravno), a da išla je i Taya, zapravo bili smo na njenom stubištu, pa je ona sišla u šlapicama, pa je onda došo Toni na rolama, koje je dao Tayi da se malo provoza, čak joj ih je on obuo, taj lik je isto lud. A i skurio me, pito me koliko je 24 sata, a neću vam reć šta sam ja odgovorila, sam znajte da me skurio. Moji se upravo vratili iz Zagreba (ma pravo čudo) i donijeli su neke vrećice, kak sam vidjela, pa ću malo skratit (nije baš da imam šta skratit, mislim na post, znam da ovdje ima puno bolesnih ljudi) da neš pojedem (opet čudo). Ljudi probajte jedne kekse od Kraša, zapravo vam je to Harmonija, al je od lješnjaka i u onom je zlatnom omotu, mala ja sam o jelu razmišljam u zadnje vrijeme, a ništa barem razmišljam. A ma zajebavam se razmišljam ja o još stvari, recimo o ******, Orlandu, Chadu, ma da fakat o još puno stvari. A zaš sam ja počela pričat, tj. pisat "fakat", a kupim fore, ko neki ljudi, mislim na ono buhuhuhu. I opet se ja raspisala o nečem . . . A koda (kao da) vas to zanima, vjerojatno svi zaobilazite ovaj blog. E da, sretan rođendan Adelu, danas mu je bio, pa smo se mi pod likovnim potpisivali po stolovima s onim bombonima od kole (mislim on nas je malo "počastio"). A strašna (strašno bolesna) smo mi djeca (klinci). Aj da ne duljim . . . Puno pozdrava svima, a posebno Petri, Tayi, Naidi, Moniki, Adriani, Ani, Teni, Idi, ... I poruka za Tayu: nemoj čitat čitat blogove u ovak kasne sate, sutra imaš nulti i moraš pazit da ne zaspeš na tom engleskom i obrati pažnju na moj i plakat u Dubrovniku, a zajebavam se, uživaj! blablacerekzujonjamismijeh
21:23 | Komentari (8) | Print | ^ |

<< Arhiva >>

eXTReMe Tracker