Povtorno ziveam

I posle tolku godini povtorno se vrakas vo ovoj laden grad.Dovean so prvite snegovi cekoris po patot so nadez deka ke me sretnes.Go preskoknuvas minatoto i sakas da se vovleces vo bliskata idnina bez da gi pocuvstvuvas posledicite.Toa nemoze taka.
Posledicite od tvoite greski gi snosuvam jas.Tvojata mecta se ispolni, no ne i mojata.Me pogodi pustinskata bura koja nemilosno me zgrabi i me ponese vo nekoj drug svet.I zatoa deneska nema da me najdes tuka.Denes mozes samo da dojdes tuka pomegu ovie iljada grobovi i tivko da go izbrises snegot od ladniot mermer.Na nego ke procitas edno ime na koe ke se setis deka nekogas ljubese nekogo so takvo ime.Na nego ke gi najdes spomenite ostaveni zad mene.Mi bese zabraneto da gi ponesam so sebe.I nevozmozno e spritvnoto.
Se obiduvas da se zatvoris sebesi i da se kaznis, no odredbata e odredena.Minatoto e zavrseno.Ne treba da te ubeduvam deka vcerasniot den poveke nema nikogas da se vrati.Mozebi tvojata solza tuka nad mene ke bide pricina da nadoknadis vo zivotot ona koe si go prepustil.A mi veti deka ke ostanes vecno so mene.Go prekrsi svetiot zavet daden na ovaa srce koe se rodi so tvojata pojava togas.Pred toa nepostoese.Bese mrtvo.
I velis deka deneska me sakas, a jas ti velam krajot e neizbezen koj stanal minato.Mi veils deka si se promenil, a jas ti odgovaram docna e.Prodolzi niz zivotot i ponatamu so cuvstva dosega nepocuvstvuvani, so zelbi dosega neizbroeni.Posle ovoj den, da se setis na mene maker i vo eden den samo od tvojot zivot, ke bide premnogu od tebe za mene.

Denot popoleka se brise i otpatuva za da go presretnat nekoi drugi luge.Zaminuva i posledno nesto od mene, a ti seuste ostanuvas posakuvan vo gradite na utrinskiot zrak koj me osvetluva i mi budi novi zelbi i sekavanja.
I dodeka gledam nekade tamu na ulica, poleka utroto me obvitkuva i naoga toplo zasolniste vo mojata pregratka.Go otfrluvam sekoj del od sebe i mu posakuvam dobrodojde vo racete na novite senki doveani so vcerasniot veter.Poglednuvam vo negovite oci i gledam solza.Cudno.Utroto e premnogu gordo za da ja opise svojata vistinska priroda.Nezno go pregrnuvam i mu nudam uteha za koja sum popotreben od bilo kogo drug.Sonceto veke pocna da gi ispruza svoite prsti i da zaigruva so sekoj ritam na nasite srca.
Posebnosta na ovoj den e fantasticna.Ja pee himnata na nasata ljubov.Te pozdravuva.Te bara nekade zad mene so nadez da ti podari sjaj i toplina, no tebe te nema.Izguben nekade vo minatoto i vo nekoi denovi koi trebase uste odamna da gi zapecatam i da gi zatvoram vo knigata na nepostoenje.No slednoto minato bez somnenie ke bide ona sto trebase da bide prethodnoto

0bedini se sebesi i svojata pomisla i pronajdi me tamu kade sto ne postojam.Pogledni dolu vo zemjata i ke doznaes kade ziveam.Zamrzni se i jas ke te rastopam.Dolu od pod tri sloja na zemja ke ja dopram soncevata svetlina i ke ti dadam eden del od nea.
Da!Toa e ona koe otsekogas go barase od mene.I eve deneska ti go nudam.Ti go preoblicuvam likot i baram da stanes moja senka koja ke me sledi.Nagrada za moeto pridadeno vnimanie na tebe.Ke ti ispratam nesto mnogu ubavo, a ti na mene isprati mi krv i meso.Ke ja primam tvojata poraka i tvojot odgovor pa duri i legenda da stanes.Soberi ja mojata pepel i pusti ja vetrot vo moreto da ja odvee kako bi zaboravil sto pobrgu na mene.Sosij ja ovaa granka koja padnala nad mene i tropni otozgora za da go cujam povtorno tvojot glas.Lutinata ne pomaga nisto kako sto ne pomaga i ocajot koj stana izrod vo moeto takanareceno telo.

Zosto se plasis? Zosto se obiduvas da skries od mene nesto koe e jasno kako bel den? Ajde da gi stavime srcata na ovaa masa i da vidime sto ima vo niv. Zarem ne gi gledas pobunetite poradi nas? Zarem ne gledas kolku vojski stojat na bojnoto pole za odbrana na nasata ljubov? A ti sepak i ponatamu stois i se plasis da ja izneses svojata vnatresnost.
Pogledni.Ne se gadi od mene.Pogledni gi ovie luzni na moeto telo.I ne se sramam od tebe.Eve gol stojam pred tebe za da gi vidis podobro.I poradi sto moeto telo e vakvo?
Ajde da gi smirime zazarenite sili poradi nas.Znas i samiot deka nie mozeme da go storime toa.Neka stivnat site borbi, pobedi i porazi.Neka se spustat mecevite na zemja ednas zasekogas.Dovolno bese od krv i nevini zrtvi.Prifati go mojot predlog.Te molam.Podaj ja rakata i da trgneme kon niv, da ne vidat zaedno.Ostavi ja gordosta koja ja true krvta.Podari mi edno prosto vetuvanje za podobra utresnina na celiot svet.Ocigledno ti si sposoben za unistuvanje na ovoj svet, da napravis cistiliste pomegu neboto i zemjata.
Ne!Toa nema da ti go dozvolam.Neka se zapise i zapomni deka vojskite nikogas nema da stivnat.Ke ja ovekovecam borbata kako sto gi ovekoveciv i drugite raboti kon tebe.I jas ke pobedam.Veruvaj mi.Mojata ljubov e iskrena i pravedna, a lagata sekogas gubi.

Ne, ne sum svetec.Iako go nosam tvoeto obeleznistvo sepak sum samo covek, stranec za tvojata ljubov.Mislese deka seuste sum ubav kako nekogas.Kako da zaboravi deka me osakati togas koga se svrte i zamina.
I vecerva premnogu te posakuvam. Ne!Zborot premnogu ne e dovolen za sporedba na mojata zelba.Samo tivko vozdivnuvam so strav da ne napuknat seuste neozdravenite rani koi mi gi podari denot koga gi izgubiv tvoite cekori i prodolziv sam vo pravec na necij drug zivot.Prodolziv vo sprotivna nasoka od tvoeto telo.Znaev.Pretpostavuvav sto ke se sluci, no izbor ne postoese.
A se bese sozdadeno samo za tebe i mene.Naseto vreme togas stotuku pocna.Trebase da go ostavime i ponatamu da zivee.Mislevme deka od ljubov ke umreme pa zatoa ja unistivme neznaejki deka so nejzinoto unistuvanje gi usmrtivme nasite zivoti.Ni zatropa na vratata ona od koe se plasevme.
I deneska nema solzi.Denes nema da bide kako vcera, no i utre nema da bide kako denes.I pokraj se mu se zablagodaruvam na zivoot i nazdravuvam vo negovo ime.

Sakam da izbegam od site.Nemozam poveke vaka.Sakam da sum sam.Sakam da me odnese sjajot na tvoite oci sto podaleku od tuka.Sakam da ne postojam poveke vo ovoj grad.Sakam da zaminam vo svetot na samrakot kade sto ti ne postois.Ne, ne sum jas dobar za tebe.Pokaza deka ima nekoj podobar od mene.Da.Toj ke bide mnogu podobar od mene.I ne misli poveke na mene.Ne razmisluvaj kade ke odam.Snegot ke gi pokrie moite stapki za da ne me pronajdes nikogas.Se nadevam deka ke ti ponudi isto sto i jas, deka ke te baknuva tolku strastveno kako mene.
Sakam da odletam daleku da stanam planinski covek.Sakam da ne me prepoznaes vo idnina.Sakam da bidam clen na necie drugo carstvo a ne na tvoeto.Mozebi ovie vetrovi ke mi pomognat da izbegam od tuka, da me odveat do mestoto koe e nepoznato za tebe.Ke te ostavam da zivees onaka kako sakas i so kogo sakas.Nema da ti precam.Ljubovta ne e nesto koe se kupuva.Taa se zasluzuva.A ti ocigledno ne si dorasnat seuste za nea.

Beskrajno sum lud.Vo ovoj cas ja dostignav negovata kulminacija.Luduvam za ljubov.Ja baram nasekade kako da ja izgubil nekoj.Mi treba.Ocajno mi treba vecerva.Ne ja prezivuvam nokta bez nea.Zavisen sum od nea vecerva.Vecerva taa e moja droga.Podajte mi ja ve molam.Pruzete ja kon mene.Zarem tolku li e tesko toa?
Se setam po sobata izguben vo samiot sebesi.Baram lek, baram ljubov.Venite na racete napuknuvaat.Teloto bara ona sto mu e potrebno bez koe nemoze da opstane.Bara nesto koe nekogas go poseduvalo.Toa e negovo pravo.Ne mu zameruvajte.Toa samo go bara svojot del koj se izgubil, koj zaminal poradi koe sega e necelosno.Bara da mu se vrati.Nemoze bez nego ponatamu.Bez nego umira, a ne go saka toa.Ednostavno saka da zivee so svojata celost.

I dodeka tivko cekorev kon svojot dom te vidov tebe.Tamu nedaleku na ulicata stoese i me gledase.Pogledite ni se sretnaa.Ocigledno se razbiraa pomegu sebe.Bese se jasno.Iako bese docna zastanav so nadez deka ti ke bides toj koj ke go prevzeme sledniot cekor.I ne zgresiv.So nesigurni cekori se doblizi do mene.Se obide da vlezes vo moite misli, vo moeto telo no samoto mesto ni gi zabrani svoite nameri.Prodolzivme zaedno.Sekoj od nas ocekuvase nesto novo, nesto koe i na dvajcata ni trebase.Bez somnenie i dvajcata go posakuvavme toa.
Sakavme da staneme nesto drugo, da najdeme toplina eden kaj drug.Ednostavno sakavme da staneme edno telo, povrzani na nekoj nacin koj i ne bese premnogu lesen.No zelbata rastese uste poveke.Nasite tela, nasite cuvstva pocnaa da zaboravaat na ostanatiot svet.Cekor po cekor se sluci toa.Mozebi ne trebase, no sepak se sluci.Ne se poznavavme, no samata potreba go napravi svoeto.

Izguben vo oroto na selskite sviraci te bram tebe.Znam deka si tuka nekade.Znam deka zivotot ti se nasmeal.Se vrtam okolu sebe i te baram.Pomegu iljada lica ja ispruzuvam rakata i go baram tvojot dopir.Ponekogas i jas zaigruvam so nadez deka ke te vidam vo oroto.Mora denska da ja postignam svojata cel.Mora da se sluci toa.Utresninata ne postoi.Utresninata e edno denska, edno vcera.Denesniot den vcera bese utresen, a utresniot seuste ne se rodil.Toj ne postoi.Otkako ke se rodi togas ke stane denesnost.Zatoa moram da te pronajdam deneska.Utresninata e iluzija.Sakam da ti kazam nesto, nesto mnogu vazno.Znam deka si tuka nekade, no jas sepak kako da baram igla vo seno.Jas ne te gledam.Mozebi srekata ti go smenila likot pomisluvam, no jas sepak bi te prepoznal.Nevozmozno e sprotivnoto.I ne prestanuvam da te baram.Ima seuste vreme.Krajot na denesniot den e tamu kade sto zivotot zavrsuva.

Dosta e.Dovolno bese.Veke se izmoriv barajki nesta koi mi trebaat.Kako da ne postojat.Ocigledno ne se sozdadeni za mene.A kojznae? Mozebi i ne gi zasluzuvam.Gotovo e.Se pomiriv so toa.
A jas navistina sakav samo nesto obicno, nesto prosto.Veruvajte mi taka e.Ne barav nesto premnogu.Ne barav nekoj sovrsen.Sakav samo da imam nekogo pokraj sebe, sakav samo da sum sreken.Zarem baram premnogu?
Mozebi nekoj od vas moze da mi pomogne.Se nadevam ne e predocna.Ostana uste vreme iako toa se samo nekolku minuti.Sakam samo da imam komu da go podaram ovaa srce, ovaa ljubov so koja sum prepoln, koja znae da me napravi sreken, a istovremeno i tazen.Sakam da bidam i jas del od ovoj svet.Pa neli sum covek kako vas?
Sakam da bidam ljuben.Zarem vie ne go sakate toa? Sakam da ne sum sam.Ednostavno sakam zivot.

I dodeka ti gi siris svoite krilja i se vivnuvas tamu visoko, mene poleka me progoltnuvaat morskite vodi i me nosat nadolu kon nivniot kraj.Morskata povrsina za mene stanuva minato.
I dodeka tivko patuvam kon najgolemite dlabocini se nadevam deka mozebi nekade dolu ke te sretnam tebe.Se nadevam deka ke se prestoris vo edna slatka sirena i ke dojdes tivko da me pomiluvas po liceto dodeka slatko zaspivam tuka pod moreto.Se okolu mene e prekrasno.Stanav eden zitel poveke na podvodniot svet.Toa sigurno znaci nesto.Mozebi e samo eden cekor sto pobrgu da stignam do tebe.Mozebi e pricina za vrkanje na minatoto koe mi treba, koe sakam povtorno da se rodi.Mozebi ke ozivee tamu nekade vo nekoe drugo vreme koga ke bidam spremen da go prifatam i precekam.Minatoto ke se vrati.Bez somnenie toa ke se sluci.Ona sto ne go znam e toa dali tokmu ti ke ja imas glavnata uloga vo nego ili nekoj drug? Kako sakas.Najvazno e toa da bidat prisutni onie istite cuvstva, cuvstva na minatoto bez ralika kon kogo ke bidat upateni.Vazno e da sum sreken.

Sepak dojde.I pokraj tolku obidi da se pobegne od sudbinata sepak ne uspeavme.Dojde denot koga treba da zaminam na pat bez nepovrat.Nekade daleku vo nekoj drug svet.Poleka se kacuvam na brodot koj ke me odnese na drugata strana na tvojot zivot dodeka tebe spokojno i pribrano te ostavam na bregot.Me poglednuvas so sjaj i pogled neviden dosega od mojata strana.Znaeme i dvajcata deka e kraj na se, kraj na nasite zivoti, snista i zelbi.No sepak, nemozevme da storime nisto.I pokraj tolku trud i napor sepak dojde denot vo koj zivotot me nosi na drugiot kraj.
I ne prestanuvam da te gledam tebe od palubata bez nitu eden zbor.Me gledas i ti mene.Usnite molcat, no srcata megusebno zboruvaat.Se prostuvaat.Gledam solza vo tvoite oci koj poleka se spusta niz liceto.
Gospodi!Kolku e tesko ova!Kolku srceto boli!Se kine na parcinja bezbroj.Ke go prezivee li ovoj mig?

I gotovo e.Brodot poleka otplovuva.Na site strani se slusa plac i piskot.Gospodi!Sto den ke bese ova? Se obiduvam da stojam gordo i ispraveno, no nozete otkazuvaat.Ti i ponatamu stois i me gledas.Za posleden pat.Se pravis silen, no srceto ti umira.Se odiduvam da go zapomnam tvojot lik i da ne go zaboravam nikogas.Veke otidov daleku od tebe.Vo sekoj mig sum se podaleku.I prodolzuvam.Za spomen ti ja ostavam mojata ljubov vecno da se seklavas na nea.Da se sekavas na edno lice koe se obide da ti se podade, da te zeme zaedno so nego, no toa ni bese zabraneto.I sega za kraj bi te zamolil za proska, no znam nema potreba.Svesni sme i dvajcata za nasite sudbini.Sepak nikogas ne zaboravaj.Presreken sum sto te zapoznav i te imav nekogas.Zivej i ponatamu.Zaboravi me.Za tvoe dobro ti kazuvam iako istoto i mene mi treba.Mozebi vremeto ke gi izbrise starite spomeni iako znaeme deka toa nema da se sluci nikogas.Srekno ljubov moja.Veruvam ke najdes vo zivotot nekogo koj ke ti ponudi isto sto i jas.

Jas, bozji rob i sin na eden smrtnik porasnat megu nekoi nepoznati sustestva go podaruvam ovaa nevino srce na nekoj koj znae sto znaci da se bide covek i zitel na coveckiot svet.Jas, sin na nevidena priroda i na tatko koj saka da me vozdigne na nivo koe ne go poznavam, se obiduvam da zastanam i da se prasam koj sum vsusnost jas.Ja preskoknuvam granicata i gledam siroko pole.Samo jas tuka.Zlite sili me sledat.Sakaat da me vratat vo nivniot svet, vo svetot vo koj ne pripagam.Stanav otpadnik od nivnoto opstestvo.
Brzam i begam od niv so zelba da stanam covek.Posakuvam da bidam realnost, covek koj cuvstvuva dobro i loso.Preskoknav sest planini, preplivav sedum morinja i seuste ne sum covek.Mora da se sluci toa.Veruvam vo sebesi.Legendata koja go objasnuva ovoj cin e vistinska.Mora da me obzeme cuvstvo na strav i temnina koja ke me dopre.Go gledam tamu nekade daleku coveckiot svet ispolnet so raboti koi gi sakam, koi mi trebaat.Brzam i ponatamu.Ne se predavam.Moram da stanam covek.Mora da se sluci toa.I sigurno se prasuvate zosto? Odgovorot e ednostaven.Sakam da sum ziv!

Otsekogas sakav da bidam nekoj drug, da ziveam vo nekoj drug svet i vo drugo vreme vo koe nema da gi poznavam ovie luge.Otsekogas sakav da stanam nekoj obicen koj slobodno moze da gi iskaze svoite cuvstva i da zacekori vo pravec vo koj nepostoi strav i ovie okupacii od strana na nestata koi nie samite gi sozdavame.
Licnosta koja me pogoduva, sakam da se prostam od nea zasekogas.Sakam da bidam nekoj nad kogo ke se ima milost i koj ke znae koj e i zosto e prisuten tuka.Molivot i hartijata zapocnuvaat da go svirat oroto na nasite cuvstva.Gi obelodenuvaat nasite vnatresni vistini i tie se poznaeni duri i od nas samite.Narodot okolu nas sekojdnevno se prasuva koj e povodot za seto ova, a nie samo tivko zamavnuvame i prodolzuvame ponatamu.Verojatno bidejki i nie ne go znaeme odgovorot.Ke otpatuvame do beskraj i sekogas gi vodime so nas istite cuvstva.Gi pozdravuvame nasite sopatnici i se nadevame na nekoj poubav den.Ne gubime nadez za toa.Toa e edinstvenoto sto ni preostana na ovoj svet, del koj ni pripaga vo nego.

Uste edna esen docekuvam tuka na ova mesto vo ovoj ist grad.Uste eden esenski den pominuva niz mojot zivot, a jas seuste zastanat na staroto mesto.Studot poleka navleguva vo moeto telo dodeka kapki dozd sekojdnevno me izmivaat i me susat.Jas i ponatamu tuka na istoto mesto te cekam tebe so nadez deka ke dojdes, deka ke pomines otuka i ke te vidam povtorno.Go slusam glasot na vetrot koj poleka gi kine i poslednite lisja od sumskite drvja tuka pred mojot dom.Ponekogas zacekoruvam napred nazad, no na kraj sekogas se vrakam na staroto mesto, svoeto mesto.
Ocekuvam da se sluci nesto koe sto e nevozmozno.Zaspivam i se budam.Propagam vo nekakvi dlabocini od koi se obiduvam da izbegam.Sekoja kapka dozd znae da me osvezi,raspolozi i da mi kaze po nekoj ubav zbor.Me dovikuvaat nekakvi glasovi koi sakaat da ja smenat mojata intonacija na ovoj zivot i da me odvlecat nekade podaleku od ova mesto, no jas ne se predavam.Veruvam deka ke pomines otuka i ke te cekam.Ubeden sum vo toa.Pa ne bevme malku vreme zaedno za da ne bi te poznaval.Ke ostanam tuka i ponatamu.Ke te cekam se dodeka i poslednata zora ne me pomiluva i ne me odnese nekade so sebesi.

Begam.Trcam sto podaleku od senkite na minatoto koi me sledat,od spomenite koi me progonuvaat.Begam sto pobrgu vo pravec nepoznat duri i za mene.Nema vrska.Samo sto podaleku od niv.Veke se neizdrzlivi.
Itam kon nekoj nov podobar svet za svojot spas.Bi sakal da zastanam barem za mig i da se odmoram, no nemozam.Premnogu se blisku.Predolgi se nivnite cekori.Duri i zivotot mi pomina begajki od niv so nadez deka barem posledniot zdiv ke go izdisam a tie da ne postojat tuka, da stanat minato.
Se boram protiv samiot sebesi, protiv svoite cuvstva i svoeto telo.Sakam istovremeno da bidam porazen i pobednik i da stanam nekoja druga nedefinirana licnost na koja ke i podadam raka i ke i posakam ona sto go posakuvam sebesi.
Kopneam po nestata koi znam deka ne postojat.Gi baram za da gi prisvojam za sebesi.Ja otkpcuvam svojata kosula i ja soblekuvam za da se pokrijam, da se skrijam od nivnite streli, streli na svoeto minato.Gi ostavam mislite za kraj i prodolzuvam.Sakam da sum sam.Sakam da ja pocuvstvuvam slobodata ednas zasekogas.Sakam da docekam eden nov den i da zacekoram vo svojot zivot a da ne bidat prisutni tie tuka.Sakam eden normalen zivot.Sakam da go ziveam iako ne mi ostana golem del od nego.Imam pretcuvstvo za toa.Gi ostavam mislite i prodolzuvam bez niv.Uste odamna trebase toa da go storam, no mozebi nekoj drug pat.

Kojznae po koj pat ja sobiram krvta svoja od ladniot pod.Gi sobiram i poslednite kapki za da utredenta povtorno se slevaat niz moeto telo.Ne sum znael deka mozese da go rastopis ovaa ledeno srce so svojot pogled koga se sretnavme vcera.Mozebi uste odamna trebase da zaminam vo nekoj drug grad ili na nekoj pust ostrov kade sto ti ne postois.Mozebi e taka a mozebi i ne.Bi sakal barem eden den da docekam, a da ne pomislam na tebe.Bi sakal da mislam na idninata, no nema mesto za toa.Minatoto gi osvoi site prostori vo moite misli.Pa i ne tolku prosto i obicno za da ne bi poseduvalo tolkava mok.
Ja zdogledav tvojata senka koja me prekori iako nerazbrav zosto.Vidov edno lice nekogas dopreno od mojata strana, no toa kako da ne me poznava.
Slusnav poznati cekori koi brzaa sto podaleku od mene iako nekogas trcaa kon mojata blizina.Poglednav so pogled kon neboto nagore, no moeto srce te dovikuvase.Go prepoznav sjajot vo tvoite oci, no ovoj pat gi presece moite gradi.Sakav da trgnam po tebe, no slusnav glas koj mi go zabrani toa.Verojatno glasot na sudbinata.Prodolziv ponatamu.Nekako se dovleckav do svoeto mracno gnezdo ispolneto so tisina i beznadeznost za da ja soberam ovaa istata krv koja potece otkako gi otvori starite rani, rani od minatoto.

Pocnuva da se spusta mrakot nad gradot.Dozdot neumorno paga.I dodeka sedam pokraj prozorecot po koj se slivaat kapki dozd, razmisluvam.Se obiduvam na odgovoram na mnogute prasanja koi me macat.Se e pusto i mracno.Crni oblaci se vivnaa nad gradot.Tamu na ulica gledam po nekoj covek koj so brzi cekori ita kon svojot dom.Nekade nedaleku svetlata pocnuvaat da se palat.I ponatamu vrne.Ovoj dozd nema milost kon nas.Kako da saka da ne poplavi.A prodolzuvam i jas sednat na prozorecot.Gi nabljuduvam kapkite koi se obiduvaat da stignat do mene i da me doprat, da me navlaznat.Odvreme navreme po nekoja solza ke potece niz moeto belo lice.Vrne i ponatamu, no nikako da gi izbrise tragovite od minatoto.Nekade dlaboko navlezeni vo mene kako da se plasat od toa.Begaat daleku.Nedostizni se.
I taka, vecerta pominuva na isto mesto so isti cuvstva.Uste edna neprespana, besona nok.Uste eden den pominat vo ocaj i obid za premestuvanje na eden drug kraj od zivotot.Gotovo e.Eve i sonceto se raga.A jas i ponatamu stojam na prozorecot i gledam.Kako da ocekuvam da se pojavi nekoj.Kako da sakam da zdogledam nekogo.I vo ovoj nov den se prasuvam sebesi kade da trgnam?Po koj pat da zacekoram, a da ne se prisutni cuvstvata koi momentalno me opkruzuvaat?Neznam.Zatoa ostanuvam na istoto mesto i ponatamu i cekam, iako neznam sto i kogo.Se nadevam deka ke dojde nekoj den vo idnina vo koj ke doznaam.

I eve me.Deneska se razbudiv vo edno drugo vreme.Vreme na kralevite, princevi i princezi, vitezi i samovili.Deneska se razbudiv vo eden ogromen zamok izgraden od tuli, so golemi drveni porti.Prepoln so slugi i vojnici, so straza pred mojata vrata.Denska sum gostin na kralot.
Nedaleku od bliskata suma go slusam glasot i cekorite na konjite koi se doblizuvaat nakaj nas.Premnogu se blisku.Go slusam glasot na trubata koj predupreduva i dava znak za nivnoto pristignuvanje.Go slusam glasot na vojnickite cizmi koi trcaat niz hodnikot.Se podgotvuvaat za nekoj precek.Se podgotvuvaat za precek na negovoto visocestvo.Slusam tropanje na vratata.Poleka vratata se otvora i mi se doblizuva edno blagorodno momce koe ljubezno mi nudi beli skapoceni alista za precek na negoviot gospodar.So golema voshit gi primam i mu se zablagodaruvam.
Gotovo e.Site se na svoi mesta.Kralot pristigna.Se e tisina.So nekakva voznemirenost sedam na krvetot i cekam.Sto e sledno?Povtorno tropanje na vratata.Sirokata vrata se otvara.Na pragot gledam covek, no liceto ne.Od nadvoresnite zraci koi prisilno navleguvaat vo mojata soba pravat maglina.Go zasolnuvaat negoviot lik.Stanuvam.Toj veke trgnal nakaj mene.Pocnuvam da cuvstvuvam strav, trepet.
Ti si.Ti si kralot.Vikam straza za pomos, za izlez od ovoj kosmar, no nikoj ne me slusa.Naredbata e negova a ne moja.Ovaa e negovo kralstvo.Kralstvo koe se prostira pomegu sedum morinja i planini, kral na kogo site mu se potcineti pa duri i moeto srce.Me zarobuva.Stanuvam negov rob.Me zaklucuva.Ne mi dozvoluva da se vratam nazad vo svojot svet, vo svetot vo koj pripagam, svet na mojata realnost.Mi bara moja raka.Vo red e.Prifakam.Pa neli e kral, a jas negov rob?

Tamu nekade od drugata strana na vinozitoto te gledam tebe.Tamu nekade pod sonceto naslonet na negovite zraci ja gledam tvojata prekrasna nasmevka.Se raduvas.Okolu tebe gledam samovili koi te sluzat, ti posakuvaat dobrodojde vo nivniot svet.Go gledam morskiot bran koj visoko se nadveal nad tebe i te zasolnuva od stud i toplina.I seto toa poradi tebe.
Ti mavtam, te dovikuvam no ti kako da ne me slusas.Sakam da zaminam i jas na taa strana od vinozitoto, no ne go znam patot.Baram od tebe da mi go pokazes, da me zemes za raka i da me povedes so sebe, no…
Gledam kako preubavite boi na vinozitoto nezno te miluvaat.Ti krojat obleka od svila.Te gledam kako lebdis v nebeska sir.Ti go podaruvaat nivnoto carstvo.Te pravat edinstven za niv.A jas, jas seto toa primorno go nabljuduvam i kopneam po istoto.Kopneam po toj svet, po svetot na bajkite.I se obiduvam da si odgovram sebesi samo na edno koe nemozam nikako da go razberam.So koe nesto stana zasluzen za da go dostignes ovoj stepen, stepen koj nesomneno mene mi pripagase?

Denesmiot den go docekav sosema poinaku za razlika od vcerasniot.
Denesniot den e samo edna nadez za da prodolzam da cekoram niz zivotot i ponatamu.Denes povtorno sum se rodil.Deneska postanav edna realnost koja do vecra bese samo edna obicna iluzija.Deneska sum ziv.
Deneska vo mene postoi eden lik,eden glas koj stotuku go zapoznav,glas koj prethodno nikogas ne sum go slusnal.Toj istiot glas mi dade volja za zivot i mi gi otvori vratite na eden nov svet koj bese nepoznat za site ziteli na ovaa planeta, a posebno za mene.Moeto srce, mojata dusa, moeto telo stanaa zavisnici od toj istiot glas,posakuvaat denonokno da go slusaat. Zasekogas.
Vo zivotot senkite se naostreni koi kako kasapski noz presekuvaat i najtvrdi kamenja, no mene me presece glasot na nevozmoznoto koj i samata moja senka pocna da kopnee po nego.
Deneska doznav i povuvstvuvav sto znaci zivot.Od deneska pocnav da ziveam drug zivot.Denes se prerodiv.Ja zapoznav svojata druga strana za koja neznaev deka postoi, strana na nekoj nov svet od volsepstvata,no realen.Denes gi zdogledav site sonista pred mene vo nivniot vistinski lik.
Deneska se razbudiv i nema poveke nikogas da zapijam.Nemam potreba poveke od sonista.Sonista poveke ne postojat za mene.Moj son od deneska si samo ti, son koj neznam sto ke bide so nego,no znam deka e moj.

I eve, od denes zapocnuvam so eden nov zivot.Se od pocetok.Vleguvam vo eden nov svet ispolnet so nesta nevideni dosega.Cekoram napred gordo, i veruvam vo sebesi.
Veruvam vo svojata sudbina i prodolzuvam bez zastoj.Se vrtam zad sebesi i gledam uplakani lica, solzi na tagta koja ja ostavam zasekogas.Ne svrtuvam vnimanie.Prodolzuvam ponatamu.So vedra nasmevka navleguvam vo svetot na svetlinata, svet na srekni luge, svet po koj mectaam uste od pocetokot na svoeto postoenje.Go gledam sinoto nebo, svetloto sonce i sreka koja nasmevnato me ceka na patot po koj cekoram.
Gotovo e.Deneska sum povtorno roden.Denesaka sum carski zet.Deneska sum nagrden od strana na sudbinata.I veruvam deka ja zasluziv ovaa nagrada.Se vrtam zad sebesi i mu mavtam na minatoto.Se pozdravuvam so nego.Zalosno, no i radosno.Znam deka ke najde druga zrtva koja ke me zameni, koja ke spie na istoto mesto na koe spiev jas i toa so godini.No siguren sum vo edno.Ke se molam za onoj koj ke me nasledi, za onoj komu mu go prepustam svoeto mesto poznavajki gi site negovi prostori,negovi udari.Prokleti da se.

Zazori.Uste eden nov den ispolnet so cuvstvo na strav i beskrajna tisina.Zivotot prodolzuva i ponatamu.Vetrot gi dovea starite spomeni od toa dalecno minato.Me obzema osamenost.Vo mracnata mala soba prisutna e samo tagata koja sekojdnevno postepeno raste.
Uste edna teska zimska zora ispolneta so stud i mraz koja nemilosno ja kine kozata od moeto telo.Gi prostira svoite ostri kandzi kon mene koja so sekoj nov udar zatreperuva srceto kako da ne e dovolna tagata koja sto so godini e prisutna vo nego.Cekoram i ponatamu.Baram izlez od ovaa situacija, no kade e?
Izlez zasega nema, a mozebi nema ni da ima.Unisteni se site moi nadezi, sonista i mojata idnina.Unisten e mojot svet.Zatoa ostavete me.
Ostavete me da placam, da taguvam.Ve molam toa ne mi go zabranuvajte.Toa e moe pravo.Umira se zivo vo mene.Umira, no mojata ljubov kon tebe ne.Toa e edinstveno nesto koe go poseduvam deneska.
Nikomu ne mu go davam.Toa e licno moe.So nea sum uste odamana trgnal na pat kon nepostoenje, na pat kon nekoj drug svet koj se nadevam ke bide mnogu podobar od ovoj.No sepak koj znae?Nemam drug izbor.

Uste edno utro tazno i osameno.Koj znae po koj pat nokta ja pominuvam sam, bez da te pocuvstvuvam.Duri i go zaboraviv tvojot dopir.Uste edno utro ispolneto so nemir, so prazni race i prazna postela.Kade i da se svrtam, vo sekoj agol od sobata kako da te gledam i sekoe nesto me potseka na tebe.
Da.Te gledam.Tamu nekade dlaboko vo mislite vrezan e tvojot lik, tvoeto ime.Zasekogas.Belite zidovi okolu mene se obiduvaat da mi ja osvetlat sobata sto poveke, da mi dadat volja da stanam i da prodolzam ponatamu niz zivotot.No sekoj obid na sekoe nesto e zaluden.
Tisinata koja e prisutna me ispiva.Pocnuvam da venam.Veke podolgo vreme ne go slusam tvojot glas vo ovaa soba, ne me budi nautro.Veke podolgo vreme tvoite usni ne me ljubat i ne mi posakuvaat dobro utro.I sega razmusluvam sto da pravam.Kade e izlezot na seto ova?Se obiduvam na sekoj mozen nacin da se smiram, da se priberam, no srceto i ponatamu uporno te bara, te dovikuva so glas koj ti ne go slusas.Neznam kolku mi veruvas.Mozebi nekogas kriev nekoi raboti od tebe, no sega te molam veruvaj mi.Deneska sum iskren.Mi trebas.Premnogu mi trebas ljubov moja.Dojdi.Neumorno te cekam.Mestoto pokraj mene seuste e prazno.

I povtorno.Pak istata pesna.Dojdov tuka za da ja slusnam povtorno na istoto mesto kako nekogas.No ovoj pat sam.Izbezumen, slep za ostanatiot svet.Slepilo koe ti mi go podari kako vecen podarok od tebe.
Dojdov tuka na istata klupa od pred deset godini.I se e okolu mene isto, edinstveno tebe te nema.Istite sviraci vo ovaa docna vecer mi ja peat istata pesna, no ovoj pat samo na mene.I mislite zapocnuvaat da tancuvaat.Vo niv dopatuvas ti.Ti koj uste kako malo bezgresno dete me zavede, go ukrade moeto nevino srce i odleta so nego.Bev tolku mil kako krotka srna pokraj planinsko potoce od koe pie.Neznaev sto e bolka, taga, solza, no ti me zapozna so site niv.Neznaev sto znacat nekogas tie zborovi, a sega gi cuvstvuvam.Stanaa del od mene i moi edinstveni sopatnici vo sekoj nov den sto se raga.
Ti.Ti so tolku tvrdo i nemilosno srce.Dali barem pomisluvas nekogas na mene i na ona vreme, vreme koe mi dade do znaenje deka ziveam, postojam? I eve me sega daleku.Premnogu daleku.Vo nekoj nov svet nepoznat za tebe.Se obiduvam da izbegam od se.Od svoite spomeni, od svoite senki, od tvoeto ime.Se obiduvam da najdam mir, spokojstvo, zasolniste od minatoto koe me sledi, koe me progonuva, no se e zaludno.Zaludno e se sto pravam, a ti? Ti ostani tamu kade sto si.Ne se opteretuvaj mnogu so mene.Bezvreden sum sega.Gotov sum.Moite casovi se izbroeni.Prodolzi niz zivotot i neka ti e prosto od mene.

Opkruzen so najcrna temnina, tamu nekade daleku zdogleduvam svetla tocka.Trcam kon nea.So najbrzi cekori trcam kon nejziniot pravec.Baram pomos od bolkata koja me sledi.Glasno dovikuvam bilo kogo.Mozebi ke me slusne nekoj.Baram spas.Trcam i ponatamu.Ne se predavam.Samo gi molam nozete da ne me izdadat vo moite nameri.Dovolno dolgo bev prisuten vo ovaa mracna pustina.Belki ovaa e mojot kraj od ovaa prisutno ludilo.Belki ovaa e mojot izlez.
Trcam i ponatamu.Od kade mi e ovaa jacina se prasuvam sebesi.Verojatno od pregolema omraza kon ovaa prokleta taga i bolka.Iako veke so godini trcam, uporen sum vo svojata cel.Premnogu godini pominaa trcajki, no nikako da stignam.Svetlata tocka seuste e premnogu daleku.Ne gubam nadez za stignuvanje do nea.Odvreme naiduvam na ziv pesok i potonuvam, no naporot e dovolen da gi preminam site prepreki postaveni sekogas na mojot pat. I toa zosto?Sigurno ne e poradi nesto slicno na ovaa.Bez somnenie toa e za nesto poinakvo, za nesto dosega nepoznato za mojata licnost.

Prodolzuvam.Ke stignam li do taa cel nekogas, Boze moj?Ke go vidam li svetloto na denot i liceto barem na eden covek?Ke ja stignam li taa tocka, pred mene da me stigne nekoj drug, nekoj koj ke me spreci od ovoj pat, nekoj koj nema da mi se smiluva?
Ne.Nema da stignam do mojata dolgo posakuvana i ocekuvana cel.Nema da stignam do nea nikogas.Taa e gasi.Isceznuva mojata nadez.Umira.
Ostanuvam i ponatamu tuka.Ostanuvam na ovaa istoto mesto uste so godini, so vekovi.Koj li ke gi trpi i podnesuva istite macenja od strana na nevidlivoto, istite udari vo vnatresnosta na moeto telo?
Ostanuvam i ponatamu vo ovaa pustina, pustina bez kraj, bez konecnost.Mozebi ke bese podobro da isceznev i jas, no istotaka i toa bi znacelo eden vid na mojot spas, eden od mnogute vidovi na moite zelbi.
A, ne. Sudbinata ne mi e takva.Sudbina mi e ona koe sto sega go dozivuvam i prezivuvam, no do koga?Se razbira dodeka sudbinata nesto drugo ne mi odredi, no prasanje e dali ke se sluci toa?

Stojam na rabot na morskiot greben i gledam.Gledam vo morskata beskrajna sir.Razmisluvam.Se obiduvam da pronajdam odgovori za sustinata na cuvstvata koi ne obzemaat.Mirno e.Sonceto poleka zaspiva nekade zad moreto.Me pozdravuva so vedra nasmevka.I dodeka gulabite brzaat kon svojot dom, jas kako skamenet kip stojam na toj proklet rab.Zosto?Koj me donese tuka?
Nadoaga plimata.Dodeka branovite silno udiraat vo karpite, zacekoruvam cekor napred.Me obzema strav.Premnogu e lizgavo tuka.Nesto me tera napred, no ne go gledam.Ja pruzam rakata vnimatelno, no koj ke mi podade raka?Gletkata e prekrasna.Nedoziveano e cuvstvoto koe e prisutno vo ovoj mig.Dali ke se rodi utresniot den, a jas da bidam seuste prisuten na ovoj nerazbirliv svet?
Begam so mislite nekade daleku.Se obiduvam da ne mislam na idninata.Tamu mene me nema.Ne postojam tamu.

Spomenite od ona damnesno vreme me opkruzuvaat.
So pomisla na tebe i na tvojata ljubov ke isceznam zasekogas.Zasekogas ke me snema.So sledniot cekor ke mi se ispolnat site sonista, ke mi se ispolnat site nadezi.So sledniot cekor zaminuvam na eden dolg nepoznat pat, pat dosega necekoren po nego.
A ti, ostani.Ostani i ne plasi se.Imas poradi kogo da se budis utrovo.Imas koj da te pregrne i povlece od vakvo mesto.Naseto minato e i mojata idnina.A segasnosta?Ne e vazna sega.Ke ostane samo edna ljubov koja so vekovi ke se pamti.Ke stane legenda.Ke stane prikazna koja ke se raskazuva.Za kraj, ti prostuvam ljubov moja.Milo mi e sto te imav nekogas, iako samo bolka i solzi mi daruvase.Koga bi imal uste eden zivot, povtorno tebe bi ti go dal.Koga bi imal uste edno srce, povtorno tebe bi te ljubel.I ne me zali.Ne misli deka ova e ona neubavoto.Naprotiv, prekrasno e.Ako ne mi veruvas, togas sledi gi moite cekori i ke ja doznaes vistinata.
Te predizvikuvam.

A jas, sonuvam.Tamu nekade vo dalecina te sonuvam tebe.Kako princ na bel krilest konj bi sakal da doletam do tebe i da te baknam, dodeka slatko i umorno spies bez da me pocuvstvuvas.Umoren od svojot prekrasen i neodoliv zivot.Bi sakal da te imam barem za mig pokraj sebe.I ne se plasi.Nema da ispustam solza koja ke te kapne i razbudi.
Ne.Toa nesmee da se sluci.Nesmees da doznaes deka te posetiv vecerva.
No, ednostavnosta e sekogas najteska i najsurova.Drugite raboti se sekogas polesni, povozmozni.Zatoa nema da dojdam vecerva vo tvojata soba.Toa ne e ednostavono i prosto.Toa e nevozmozno.Od gore, od vrvot na mesecinata tivko ke te gledam i ke se raduvam na tvojot lik, koj kako vecen spomen ke go zakopam v sebesi.Gletkata kon tebe e neopisana.Ke ti mavnam i ke ti posakam slatki snista, ljubov moja nesudena.Ke ti duvnam baknez od mojata crna dlanka da te gree i gali vo ovie docni casovi, ako nemozam jas.Ke ti sepnam nesto bez da slusne ostanatiot svet.Toa e mojata tajna koja nesakam da ja znae nikoj.
Te sakam ljibov moja.Premnogu te sakam.

Deneska povtorno se razbudiv so bolka, taga, ocaj.Deneska go docekuvam denot isto kako vcerasniot, kako utresniot.Deneska povtorno krvta se slevase niz moeto telo.Deneska povtorno se razbudiv vo temnina, vo mrak.Moite oci ne gledaat, mojata dusa ne cuvstvuva.Ostanav slep i bescuvstvitelen za site vreminja.Se sto e okolu mene se rusi, se uriva.Seto ona koe sto so godini go gradev, poleka isceznuva i stanuva minato.Minato, trgnato po ednonasocen pat, minato koe nikogas ne se vraka i povtoruva.
Propagam.So seuste prisutna dusa vo mene potonuvam v zemja.Me progoltnuva.So seuste prisutno telo lebdeam kako perduv i patuvam na onaa strana na koja ke duvne vetrot.Eve duri go dostignuvam i stepenot na nevozmoznost.Potpolno smiren i pribran, go prifakam sekoj nanos na mojot zivot vrz sebesi.So nepostoenje na zelbi i nadezi se pretvaram vo nesto posprotivno od ona posakuvanoto na ovoj svet.Tisinata mi sepoti.Svetlinata se gasi.Mojata senka me ostava.

I pokraj toa sto si naucena sekogas da pobeduvas, denes se plasis da odigras uste edna partija.Se razbira denes vlogot e nasata ljubov.Se plasis od pomislata deka mozebi ovojpat ke izgubis, deka mozebi bi te dobil povtorno so samo eden spil od karti.
I ja prifakas igrata.Veruvas vo svojata pobeda nad ovoj svet.Se obiduvas da ostanes neporazena, no igrata go dava svojot zaklucen zbor.Stanuvas pobednik samo nad svojata pomisla deka si neporazena, deka si svetica ispolneta so cudesna mok.Misijata e zavrsena.
Prodolzivam ponatamu niz zivotot, no bez tebe.Mi ja podavas tvojata raka dobiena na obolg koja na ljubezen nacin ja odbivam.Ne, ti ne mi trebas.Mi treba tvojata ljubov koja ne postoi.Zarem taa moze da se dobie so edna partija karti?Premnogu sum dostoen za da ja kupam srekata na takov nacin.

I pokraj toa sto si naucena sekogas da pobeduvas, denes se plasis da odigras uste edna partija.Se razbira denes vlogot e nasata ljubov.Se plasis od pomislata deka mozebi ovojpat ke izgubis, deka mozebi bi te dobil povtorno so samo eden spil od karti.
I ja prifakas igrata.Veruvas vo svojata pobeda nad ovoj svet.Se obiduvas da ostanes neporazena, no igrata go dava svojot zaklucen zbor.Stanuvas pobednik samo nad svojata pomisla deka si neporazena, deka si svetica ispolneta so cudesna mok.Misijata e zavrsena.
Prodolzivam ponatamu niz zivotot, no bez tebe.Mi ja podavas tvojata raka dobiena na obolg koja na ljubezen nacin ja odbivam.Ne, ti ne mi trebas.Mi treba tvojata ljubov koja ne postoi.Zarem taa moze da se dobie so edna partija karti?Premnogu sum dostoen za da ja kupam srekata na takov nacin.