*

Udica se zadije za prste
Taman ono koliko joj triba
Da se čovik siti da je dobro
što se nisan rodi kao riba
Kao riba s ljuskama od srebra
Što se neda vanka iz dubine
Čutim di me išću gladna justa
Pa se krijem doli od sudbine

Među rebra potonulog broda
Sa bandirom potonulog carstva
Sad je vije samo hladna voda
Zibaju je usnama bez glasa
Vidim kosti usnulih mornara
Zagrljeni s morem kako muče
More pusti vojsku neka spava
To su samo dica daleko od kuće

Odore s botunima od srebra
Ruzinavi mačevi u tmini
Pa se spuštam moru među rebra
Da mu čujem srce kako pini
Vidim kosti usnulih mornara
Zagrljeni s morem kako muče
More pusti vojsku neka spava
To su samo dica daleko od kuće

Gledam kosti usnulih mornara
Mladu krv ča tribalo je prolit
Čujen more kaže, "Bogu fala
što se nisam rodi kao čovik"
Čujen more
Kaže, "Bogu fala što se nisam rodi kao čovik"




















Ovo nije vise tvoja briga
tvoja vesla su na vodi
i kuca ti je puna svitla
puna ljudi koje volis
Jer, kad' ti nebo dusu sinja
pa te svome krilu vuce
ja sakrivam te iza stiha
jer je tamo sve moguce, sve

Ovo si ti
po necemu znam da jesi
i tako me stid
sto sam pustio da se desi
Ovo si ti
po necemu znam da jesi
i bit' cu ti stit
sa sobom me ti ponesi

Ti ces uvijek biti moja briga
koju moram sobom nosit'
i dokle si bez mene stigla
ko ce sebi to oprostit'
Jer, ti ces uvijek biti moja briga
sta o tebi smim govorit'
sa dzepovima punih stina
u casi vode se utopit'

Ovo si ti
po necemu znam da jesi
i tako me stid
sto sam pustio da se desi
Ovo si ti
po necemu znam da jesi
i bit' cu ti stit
sa sobom me ti ponesi

Bit' cu ti stit
sa sobom me ti ponesi

Ovo si ti
po necemu znam