69i u 00:16

Eto gac
Ide update dnevnih zbivanja.
Ježim se,
Ide nova tura kemije.
Posebno mi teško pada
Jer mene neće biti u blizini,
Idemo na službeni put.
Kao i prošle godine
Dijete ide samnom.
A onda pravac - more
(je provod, more su koke,
more je izvor života
jeli tako Moke).
I to more nedefinirano lebdi među nama
Naša kretanja
Povratci i odlasci
Ništa ne možemo dogovoriti
Jer sve ovisi o
Tome kak će biti.
A to kak će biti
Pa NADAM se - dobro.
Nadam se puno bolje no što strahujem.

Uglavnom;
Toliko mi na uši već izlazi pakirati se
Da se pravim luda
Samoj sebi, i spakirat ću sve pol ure pred izlazak.
Vrt sam pokosila danas.
Prokrčila put prema vrtnom pisoaru
Tako da zaljevači mogu
Zalijevati paradajze.
Bez da ih zmija ugrizne.
Povadila hrpe fotki iz mobitela, a i iz kompa van u vajsku memoriju, trajalo je SATIMA, prala sve postojeće veševe,
Kuhinju, žalovala nad zmazanoćom prozora, kojom se ne stignem baviti, nad joštom koja je SAD zrela i ko nikad slatka (!?) Dovoljno je dobra da se sirova može jesti.
Istina je da je pomisao na godišnji
Čudnovata unutar tolikih briga,
Ko da idemo u posjet Marsu...
Dijete ludo od sreće - em avion, em Dubrovnik, em more.


Neki dan na poslu
Naš tadašnji 'nadređeni' (amer) je zamolio
Za tren mira i pažnje i pomolio se nad nama, zazvao blagoslov, izrazio zahvalnost za posao, i stavio sve u Isusove ruke.
Bilo je to dirljivo,
To se nikad ne događa,
Nitko nas ne blagoslivlja inače......

I još misao pred san
O Nikoli Tesli i golubici koju je volio.
I to je dirljivo
Iz skroz drugih razloga.

Eto, sa nadrobljenom hrpom štočega,
Nadam se idući put
Post će bit iz Dubrovnika.

....ulicama moga grada......