pedesetipeti

55i post, subota, 6.6.15.


-s posla se vratila sinoć , jako kasno, jako izmoždena
-napisala komentar balonima i sidru,zabunom ga obrisala, prihvatila to kao znak i odustala
-tako razbuđena, kao uvijek iza maltretacije, nisam jako dugo mogla zaspati
-na tv samo ubijanja, krv, kuhanje
-sanjala puno zanimljivoga;

voda, kiša, odranjajući šoder su mi se ulijevali, usipavali u kuću, pod kuću, uništavali temelje...tješila sam se mišlju da su neke kuće izdržale čak i poplave, značajno gore od ovoga što se je meni događalo

sanjala sam svoja tri donja lijeva rebra i svoju gušteraču, nekako sam bila u svom tijelu... (pitam se koji je naziv za tu čakru, kao što se pitam o Adamovom rebru, genetskom materijalu za Evu)

sanjala sam Učitelja, bila sam s drugim učenicima, u nekoj velikoj, otvorenoj, natkrivenoj sjenici.
Prva vježba bila nam je da ,držeći palčeve jedan uz drugi ocrtavamo konturu tijela, 'skeleta',razdvajajući palce...nešto nalik drvostrukim osmicama iz B'O'B a.

Ženska je prošla uz mene i dobacila 'ma to ti je divizla'.