Komentari

morskamorska.blog.hr

Dodaj komentar (51)

Marketing

  • Goddess Vesna

    Prelijepo sjećanje!

    avatar

    19.12.2022. (16:22)    -   -   -   -  

  • modrina - neba

    Sječanje koje se pamti!!!

    avatar

    19.12.2022. (16:50)    -   -   -   -  

  • .Annabonni

    ee. kad smo bili mali i nismo imali puno, a imali smo dosta

    avatar

    19.12.2022. (17:01)    -   -   -   -  

  • Euro

    A sad playstion,mobitel,Laptop hoce...
    Sad kad bi im stavili smokve i keks proglasili bi nas ludima..

    avatar

    19.12.2022. (17:46)    -   -   -   -  

  • Kockavica

    :)) divno

    avatar

    19.12.2022. (17:56)    -   -   -   -  

  • viatrix

    To su bili pravi pokloni, a ne kao danas. Takmičenje tko će skuplji kupiti.

    avatar

    19.12.2022. (20:00)    -   -   -   -  

  • konobarica

    Moja ti. Kakav pleksus spomen.
    Hvala ti do neba. :*

    avatar

    19.12.2022. (21:04)    -   -   -   -  

  • Demetra

    Možeš si samo zamisliti kako smo mi u Slavoniji bili sretni kada bi dobili 5-6 smokava. Danas kupim dve-tri kile i osim sjećanja na nekad ništa posebno. Nego je li banak kao i kakav je bio u našim kućama, onaj uzdignuti dio peći?

    avatar

    19.12.2022. (22:06)    -   -   -   -  

  • gogoo

    Lijepa sjećanja a bajame i suhe smokve i sad volim. Nekad smo bili zadovoljni sa puno manjim ali uvijek mi bilo žao kokota.

    avatar

    19.12.2022. (22:14)    -   -   -   -  

  • morska iz dubina

    @Goddess Vesna......hvala ti:-)
    @modrina - neba.....neke uspomene su u krvotoku:-)
    @AnnaBonni.....tada je to bilo sve:-)
    @Euro.....više ni ne uspoređujem...novo vrijeme, novi obrasci života...
    @Kockavica.....hvala ti:-)
    @Viatrix.....kako smo volili kekse na abecedu:-))))
    @konobarica.....hvala tebi:-)))
    @Demetra draga....nama je to bilo ko bajadera ili ferero..a banak je zapravo drvena klupa uz stol za sjedenje....tu se stisnemo pa nas stane više nego na stolice:-)
    @gogoo......i ja volim smokve i bajame, a većinu koka i kokotića sam oplakala....moji rođaci su tu živili pa je to sve njima bilo normalno, a ja sam dolazila iz grada i odma sam odlazila u štalu mazit životinje, davat im imena...a onda bi mi ljubimci završili na pjatu....sve do jednom kad sam rekla nema više:-)

    avatar

    19.12.2022. (22:18)    -   -   -   -  

  • luki2

    Prelijepo! Kakve divne uspomene. Ljubim!

    avatar

    19.12.2022. (22:20)    -   -   -   -  

  • Uranova Pikula

    mene je ovo baš dirnulo, baš sam se naježila i utoplila istovremeno, naime meni nikad ne dosade tople, životne priče ljudi koji su LJUDI...koji su iskreni, otvoreni prema svijetu i ljudima...hvala puno...

    avatar

    19.12.2022. (22:21)    -   -   -   -  

  • Dinaja

    poezija uspomena daruje snovitost zbilji...

    avatar

    20.12.2022. (09:25)    -   -   -   -  

  • Lastavica

    Ta divna sjećanja...

    avatar

    20.12.2022. (09:36)    -   -   -   -  

  • Dvi, tri riči...

    eh... skromni i ponizni :*

    avatar

    20.12.2022. (09:46)    -   -   -   -  

  • Blumi

    nisam dosta toga razumio,
    ali toplina je vrlo ugodna ;)
    p.s. nekad, uz male klince,
    bor smo kitili bombonima,
    malim čokoladicama, ...
    ah, ta divna stara vremena

    avatar

    20.12.2022. (12:50)    -   -   -   -  

  • morska iz dubina

    @luki2..... pregršt uspomena s otoka:-)
    @Uranova Pikula....hvala ti puno:-)
    @Dinaja......uspomene koje mi griju dušu:-)
    @Lastavica....divne i žive:-)
    @Dvi, tri riči.....tada smo tako živili i to se podrazumijevalo:-)
    @dav gindo caffe......razumio si srcem i to je dovoljno..:-)

    avatar

    20.12.2022. (16:38)    -   -   -   -  

  • agava

    prelijepa sjećanja...toplinom djetinjstva dušu maze....lp

    avatar

    20.12.2022. (18:09)    -   -   -   -  

  • Galaksija

    Kako mi je sad toplo oko srca. :)

    avatar

    20.12.2022. (18:59)    -   -   -   -  

  • Lilianke

    'Činite kuco', kao da čujem Nonota...................... ahhhhh

    avatar

    20.12.2022. (22:24)    -   -   -   -  

  • NF

    jučer čekam s psom pred peveksom, nešto se zamislio i on obilježio bor na prodaju, dobar trgovac, pravi se da nije vidio, otac i mala kćer razgledaju kojeg bi uzeli, ona čas oduševljena jednim, čas drugim, on se smije i diskretno pregleda cijene, nisu nijednog uzeli, kaže, moramo najprije sve obići.

    avatar

    21.12.2022. (14:50)    -   -   -   -  

  • *Pozitivka*

    Skromnost je vrlina. Njegujmo je. ;)

    avatar

    21.12.2022. (16:33)    -   -   -   -  

  • j.

    Čovjek teško nađe mjere u stvarima; sjećam se odrastanja sedamdesetih - to je valjda već bilo vrijeme kada je krenulo ovo sa više poklona, više stvari, više imetka; našao sam se baš na razmeđi tih vremena - nije još bilo dovoljno da bude previše, ali je bilo taman da bude zadovoljstva, još koliko. Ne sjećam se da su se djeca razlikovala po tome koliko imaju, pa onda na to nisu niti gledala; svi smo nekako bili usmjereni na igru i maštu. Igračka ili dvije; kada bismo se igrali rata – većina je imala granje u rukama, sanjke su nam još uvijek znali sklepati djedovi, nogometne lopte su se dobivale jednom u tri ili četiri godine – ma daj, pa i obična stara probušena bila je sasvim dobra.
    Jedne godine, vjerovali ili ne, jedan od dva ili tri poklona koje sam dobio pod bor bio je - katalog onog nekog nekog dućana iz Trsta sa igračkama. Velim, bilo je još nešto uz to, ali ja pamtim baš taj katalog; prevrtao sam ga i maštao sa njime u rukama valjda godinama još poslije; to mi je bilo sasvim dovoljno - vidjeti sve one kamione, lego kocke, trista čuda na slikama; nisam se zapravo niti usudio bivati nezadovoljnim što ih nemam, jer sam nekako naslućivao da to baš ne bi bilo dobro.
    Ili, pamtim točan datum kao neku razmeđu vremena i kraja te ere o kojoj ja pričam: bio je deseti siječnja dvijeidruge, radni dan – poslije ću taj datum zapamtiti za čitav život, a evo i zašto - uzeli smo godišnji i otišli sa tada osmogodišnjom kćeri u Graz, pa ravno u onaj dućan Toys Are Us. Do tada, bila je luda za barbikama, imala je valjda tri ili četiri barbike, i neku malu kuhinju, taman da to sve stane u jednu ili dvije kartonske kutije u njenoj sobi.
    I onda, dva šoka: prvo dolazimo Draga i ja u nekakav Hofer, Lidl, što li, i vidimo da su cijene tu negdje kao i kod nas u tim nekim merkatoneima i šparovima što počinju kod nas nicati kao gljive poslije kiše, pa velimo - ma daj, kakav šoping, kad smo već tu - ajmo prvo odraditi djetetu neku igračku, pa idemo u onu garažu u centru, i prošetat ćemo gornjim gradom kao ljudi, popiti kavu, uživati.
    A u tom dućanu za djecu: cijeli hangari, cijeli redovi polica puni barbika; staneš uz jedan i vidiš valjda pedeset metara polica - sve barbike.
    I nijedna više nema ime; ne može imati ime - toliko ih je; tko bi to sve zapamtio.
    Pa mala veli: tata, ajmo mi na taj kakao o kojemu ste pričali.

    avatar

    21.12.2022. (18:44)    -   -   -   -  

  • smjehotvorine

    nama je baka u slamu pod borom znala staviti oraha, onih salon bombona ( ali malo ), poneku jabuku ili naranču...i bilo nam je posebno :)

    avatar

    21.12.2022. (20:56)    -   -   -   -  

  • luki2

    Hvala na komentaru kod mene. Da, na žalost, tako to biva.:(((( Ljubim!

    avatar

    21.12.2022. (22:31)    -   -   -   -  

učitavam...