Daljinske komande

Brodske daljinske komande su se pokvarile, ali to je problem kojim se ja ne bavim direktno.
Ja preslagujem tunje, vezujem udice, nabavljam ješku, skoknem po gorivo na benzisku dok se on bavi mehanikom kvara.
Pa guglam o problemu, nastojim pomoći da se stvar što prije riješi, u interesu mi je.Volim otići na more, volim ribolov, volim da smo u tome zajedno, puni nas i smiruje to. Guglam problem na puno jezika, a pri tome dobro dođe AI, internetski prevoditelj.
Na Zapadu se stvari naručuju kompletno nove, na Istoku se popravljaju, a mi, Balkanježi - kombiniramo - snalazimo se, gledamo te daleke majstore i učimo.
Pronađem shemu, isprintam...pokažem mu, sprema, kaže - koristit će... Pogledam masu videozapisa o problemu, naučim nešto, razgovaramo. Sudjelujem u svemu.
Toliko peripetija oko nečega što voliš, a opet ima smisla... Ni u ljubavi ne ide uvijek glatko ;).

Za vrijeme korone, na samom početku pandemije, smo sasvim sami popravili trup brodice. Sate i sate je proveo bruseći slabu plastiku, a ja sam pregledavala načine i tajne zanata obnove trupa epoxy smolom i poslije mu u detalje pričala o tome. Čak i taj serijal videa na YT s kojeg sam ja učila snimili su dvoje ljudi, zaručnik i zaručnica, koji su se bavili obnovom svoje jedrilice. Isto su to radili prvi put i putem učili o svemu. Utukli su dosta novaca i vremena u to, ali trud se isplatio, jedrenje mora da je poseban doživljaj. Slobode. Ispunjenosti.
Brod je nešto zahtijevno za održavanje, vjerojatno bi već odavno bili odustali da sve skupa nije kvalitetan odmak od načina današnjeg života, života na daljinske komande.

Kad sam već spomenula koronu, tada se sjećate nestašice kvasca, brašna, ulja, svega?
Kad sam vidjela prazne police i poludjele ljude , ja sam bila isto poludila i kupila zalihu - udica.

A sada je jesen, idealno doba za ići na more... Samo da popravimo ovo pa se javim opet. S tunje. Ili možda kosavice.
I napišem ribolovni izvještaj.