Komentari

morskamorska.blog.hr

Dodaj komentar (38)

Marketing

  • sewen

    Jebemu jarca, nemoš bit i ostat stina...

    avatar

    01.10.2022. (19:02)    -   -   -   -  

  • AnnaBonni

    ***biga, tužno, pročitala sam, zovi Frankota neka ga vidt dodje

    avatar

    01.10.2022. (19:32)    -   -   -   -  

  • Šušunjara

    Dobro si rekla da te srce izda. Tesko je to. Nažalost, znam.
    I pruzi mu sve sto mozes i ne mozes... samo da ga ne boli.
    I mene je ovo rastuzilo.
    Lipi ti pozdrav!

    avatar

    01.10.2022. (20:38)    -   -   -   -  

  • luki2

    Još vujek ste skupa. Još uvijek je tu. I to, ponajviše, zbog Tvoje brige, ljubavi i pažnje!!!! Drži se, mila moja! Ljub!

    avatar

    01.10.2022. (21:23)    -   -   -   -  

  • modrina - neba

    Razumjem Te...s Tobom živi a nemožeš mu pomoči koliko bi Ti htjela.
    Moja mama ne živi sa mnom ali mi nedavno rekla reči koje me plašijo svaki put kad mi zazvoni telefon...to držim u sebi, muka mi je i bojim se...za sada šutim, koliko dugo ču izdržat, neznam:((

    avatar

    01.10.2022. (21:42)    -   -   -   -  

  • smjehotvorine

    ljubi ga i grli. sve dane dok je tu

    avatar

    01.10.2022. (22:33)    -   -   -   -  

  • Sarah

    Znam. Sve znam.
    Te trenutke kada vam se zjenice sretnu..to čuvaj.
    :-*

    avatar

    01.10.2022. (22:34)    -   -   -   -  

  • TiFiT

    Srce i um ne mogu zajedno. Realnost i želje isto tako. Čuvaj te predivne trenutke i sve one koji dolaze. Uživaj maksimalno u njima. Drži se! Šaljem ti zagrljaje

    avatar

    01.10.2022. (22:54)    -   -   -   -  

  • Viatrix

    Svakom normalnom je u tim situacijama srce, kako ti kažeš, "izdajničko".

    avatar

    01.10.2022. (23:01)    -   -   -   -  

  • gogoo

    Tako je to sa starima, bilo je slično i sa mojim nakon 90 g. Nadam se ne težem stanju, važno je što su dali kad su mogli.

    avatar

    01.10.2022. (23:02)    -   -   -   -  

  • morska iz dubina

    @sewen.....to su ti moji mehanizmi samozaštite...neki se isplaču, a ja to potrpam u sebe i ne dam van...nije baš zdrava opcija...al tako mi lakše..

    @AnnaBonni.....i Frankota je star .. njegov godišnjak...

    @Šuši moja draga, ti si ostala bez velike potpore i pomoći koja ti je neophodna...bilo mi je jako žao kad sam čitala tvoje tadašnje postove...iz Splita ti stiže veliki zagrljaj:-)

    @luki2...da, još uvijek je tu...24 sata sa mnom....osvješćujem svaki zajednički trenutak...ljub i tebi:-)

    @Sarah....znam da dobro znaš:-)

    @modrina - neba.....stari su i trebaju nas... hvala nebesima da sam u prilici pomoći..

    @smjehotvorine....ljubim, ljubim:-)

    @TiFiT.....držim se većim dijelim racia i objektivnosti njegovih godina...al ponekad bude baš žalosno...hvala na zagrljaju..

    @Viatrix....držim tik tak pod kontrolim, al ponekad izda...šta ćeš, srce je to..ima svoje zakonitosti..

    @gogoo.....da, važno je šta su dali i to se pamti...želim vjerovat da neće bit gore...

    avatar

    01.10.2022. (23:40)    -   -   -   -  

  • luki2

    Hvala Ti na prekrasnom komentaru kod mene! Svaki dan, dok god postojimo, treba biti naš festival života! Ljubim Te!

    avatar

    01.10.2022. (23:58)    -   -   -   -  

  • dražeN ;)

    a što ćeš, moj je otišao otužno priseban,
    jer jednostavno nije doživio godine u kojima bi se gubio
    p.s.
    tko zna što nas čeka, ja bi volio da umrem uz moje drage i u mom domu,
    a ne u usranoj bolnici, domu ili već tako negdje,
    pa iako otišao i nešto ranije

    avatar

    02.10.2022. (00:25)    -   -   -   -  

  • Galaksija

    Veliki zagrljaj, draga morska. ;*

    avatar

    02.10.2022. (02:34)    -   -   -   -  

  • Dinaja

    susret zjenica usrećuje... melem je za bol koju osjećamo...

    avatar

    02.10.2022. (05:23)    -   -   -   -  

  • marival11

    Teško je biti svjestan svega, ostaje nam samo voljeti ih i paziti do zadnjeg trena....

    avatar

    02.10.2022. (07:19)    -   -   -   -  

  • medlife

    Još ne znam kako je to, ali mislim da je najteža stvar gledati roditelje kako postaju nemoćni.

    avatar

    02.10.2022. (11:53)    -   -   -   -  

  • NF

    i moj stari je pred kraj života potpuno otišao, no pravio je gluposti u starosti i još dok je bio svjestan, koje mu eto baš i nisam oprostio.

    avatar

    02.10.2022. (11:57)    -   -   -   -  

  • morska iz dubina

    @luki2...:-)))

    @dav gindo....tata je zbrinut u svim segmentima...otužno za gledat...al ne damo se..nešto možemo birat, nešto nikako..

    @Mrs.Galaxy....hvala ti, uzvraćam:-)

    @Dinaja....naprosto znaš:-)

    @Mmarivall.....ljubav nas veže i spaja:-))

    @medlife...želim da te zaobiđu ovakve roditeljske nevolje..

    @NF.... život nam svašta nanese, donese, odnese....

    avatar

    02.10.2022. (18:15)    -   -   -   -  

  • Dvi, tri riči...

    Teško je, ali zadivljuje količina ljubavi koja se uvijek da iščitati iz tvojih tekstova o Starom. Žao mi je da kroz to prolazite, ali tko zna što čeka svakoga od nas. Drž' se!

    avatar

    03.10.2022. (06:48)    -   -   -   -  

  • Lastavica

    Teško je prihvatiti da se um gasi mnogo prije nego tijelo...

    avatar

    03.10.2022. (07:38)    -   -   -   -  

  • Euro

    Nije lako i jednostavno,ali se mora naprijed..

    avatar

    03.10.2022. (09:37)    -   -   -   -  

  • Goddess Vesna

    Moj je otišao pred 28 godina, nije me prepoznavao! Zadnja rečenica koju pamtim je bila: Zvao sam te cijele noći da mi doneseš vode a ti si se smijala!
    Čuvaj ga......

    avatar

    03.10.2022. (11:17)    -   -   -   -  

  • Razmišljanja jedne žene

    Razumijemo prolaznost i sve što ona nosi, samo je teško prihvatiti.
    Pozdrav

    avatar

    03.10.2022. (11:31)    -   -   -   -  

  • j.

    Moji su otišli praktički s nogu; majku sam odveo u bolnicu u subotu i u nedjelju je više nije bilo; otac je usnuo i nije se probudio... oboje u razmaku od malo više od dvije godine; oboje u šezdesetišestoj godini života - ostavljajući mene kao praktički dijete na početku samostalnog života; tek su uspjeli postaviti me na noge da dobijem posao i počnem zarađivati za život. Nemam stoga ovakvo iskustvo u životu: pred mojim očima se ljudi koje volim ne gase, nego nestaju. Ono što me sada bodri (iako je to prilično glupo reći) jest saznanje da po redovnom tijeku stvari više nema nikoga tko bi trebao otići prije mene (grozim se samo jednoga: svijeta u kojemu bih živio dulje od svoje djece); sada sam ja taj koji će se gasiti i nestajati - zato pomalo vježbam; već sada ponekad radije postajem neshvatljiv ljudima oko sebe koji se nekad čude mome načinu izražavanja, nego da im objašnjavam kako se ne mogu sjetiti imena nekog čovjeka, stvari, pojave koje bi trebalo upotrijebiti na shodnom mjestu. Jednom su mi u domu umirovljenika napisali da ne smijem postaviti zahtjev za smještaj ako nisam u mirovini (vjerojatno ne govore istinu, ali tako je to). Znam da ne bih oko sebe nikome bio na teret, ali kakav bi to život bio kada ne bih mogao u nekom trenutku shvaćati jesam li na teret ili nisam - mislim, objektivno, po situaciji, a ne po nečijim očima i pogledima? Znam da ti jednostavno ne možeš pustiti ga negdje; od takva si materijala; nema ti pomoći - zato čvrsto vjerujem kako će to vaše imati tijek u kojemu će se dešavati samo lijepe stvari; kao u neki smiraj, suton, paljenje prvih zvijezda i padanje mraka. Čuvaj se.

    avatar

    03.10.2022. (16:22)    -   -   -   -  

učitavam...