Komentari

litterula.blog.hr

Dodaj komentar (25)

Marketing

  • Litterula

    svjetski dan hrane

    avatar

    16.10.2021. (11:52)    -   -   -   -  

  • Visovac i Krka

    Interesantan post.

    avatar

    16.10.2021. (12:00)    -   -   -   -  

  • mojaSavana

    Da, nekad se od malo znalo napraviti mnogo, danas je sve to drugačije, brže, a gladnih možda ima više nego sitih.
    Jako lijepo prisjećanje :)

    avatar

    16.10.2021. (12:26)    -   -   -   -  

  • morska iz dubina

    Toplo i miomirisno sjećanje....i tužni potsjetnik da neko dijete u ovom trenu ipak umire od gladi:-(

    avatar

    16.10.2021. (13:32)    -   -   -   -  

  • Lilianke

    Prekrasan post, sjećanje na moju obitelj s tatine strane je slično , a toliko toga je danas drugačije...............nekoć je to bilo selo, a danas je dio grada,
    Sve je bilo tako kako pišeš, konji, pajceki, kokice, grožđe, voće, povrće, sve se uzgajalo, i sve se radilo, sjećam se bake kako velikim nožem, na onoj velikoj drvenoj dasci reže sitne krpice za juhu, i sve ispadaju savršeno i iste, i to kako vješto........mojem zanosu nije bilo kraja. I miris grožđa, i orasi u jesen...ah. I vino se radilo, sjećam se mošta , i Miholja i gvirca i cicimicija na šibici.... Toliko toga.

    Baš si me prizvala natrag u djetinjstvo, hvala ti na tome!

    avatar

    16.10.2021. (13:40)    -   -   -   -  

  • Annabonni

    lipa feta kruha ako je tvoj, recept šalji

    avatar

    16.10.2021. (17:02)    -   -   -   -  

  • mecabg

    Uvek se setim jednog starijeg čoveka u apoteci koji je slušao mladu punačku ženicu kako traži savet šta da ne jede zbog linije.
    Okrenuo se i
    -Jedi sve dok možeš.
    Kad te stignu godine ne smeš slatko zbog šećera, slano zbog pritiska, masno zbog holesterola... jedi dok možeš :))

    avatar

    16.10.2021. (18:11)    -   -   -   -  

  • shadow-of-soul

    Najviše volim mali kalnicki...

    avatar

    16.10.2021. (18:13)    -   -   -   -  

  • gogoo

    Lijepo sjećanje na Dan hrane. Nekad je bilo grijeh bacati hranu a mislim da se puno više baca od objavljenog i puno više ljudi je pogođeno nezdravom hranom.

    avatar

    16.10.2021. (18:17)    -   -   -   -  

  • VladKrvoglad

    Secanje na ranije je predivno!
    A i informacije o hrani. Precesto stvari uzimamo zdravo za gotovo.

    avatar

    16.10.2021. (19:49)    -   -   -   -  

  • nisan EL DIABLO

    ''nadam se da danas ni jedno dijete neće umrijeti
    zato što nije dobilo za ručak bar šaku riže, šalicu graha ili šnitu kruha''.

    Možemo se nadati ali stvarnost je porazna :(

    avatar

    16.10.2021. (21:28)    -   -   -   -  

  • luki2

    Sve si lijepo rekla! Bravo! Ljubim!

    avatar

    16.10.2021. (22:11)    -   -   -   -  

  • luki2

    Tvoj komentar kod mene: da, oči jedva možeš otvoriti...:(((( Ali, već danas mi je puno bolje. Ljubim!

    avatar

    16.10.2021. (22:31)    -   -   -   -  

  • ruiz

    eh da, ljudi su nekada svašta radili, rekao bih čuda, danas, meni je i teglica bosiljka koja preživi par dan uspjeh, jer eto, svega imam, pa su mi gušti daleko od gladi, bogu hvala

    avatar

    16.10.2021. (22:48)    -   -   -   -  

  • Galaksija

    bravo za obilježavanje :)

    avatar

    17.10.2021. (00:10)    -   -   -   -  

  • Dinaja

    svaka tvoja objava je biser u kolajni zbilje.... tvoja sjećanja na Starumamu bude uspomene.. a Kruh naš – namirnica bez koje ne bi bilo naše civilizacije... poručuje nam Predrag Matvjević u svojoj njizi... Kruh naš...
    Matvejević već uvodno upozorava da je kruh stariji od pisma da bi nas od prve neugledne pogače nastale u osvit čovječanstva negdje u pepelu i na kamenu vodio kroz povijest ove namirnice bez koje je nezamisliva naša civilizacija.... :)

    avatar

    17.10.2021. (04:26)    -   -   -   -  

  • smjehotvorine

    strašna je i pomisao da u današnje vrijeme djeca umiru od gladi, a koliki se novci daju za oružje i koliko se hrane baci :(

    avatar

    17.10.2021. (18:31)    -   -   -   -  

  • Pozitivka

    Jako dobra objava. Želim da svako dijete na svijetu ima bar malo, a tako puno za život.

    avatar

    17.10.2021. (19:28)    -   -   -   -  

  • kako_ti_kupus

    nažalost tako je. i prije će nestati fao nego glad u svijetu

    avatar

    18.10.2021. (07:53)    -   -   -   -  

  • Demetra

    Ipak jednog dana sve se mijenja. Naši stari redom odu, mi njihovim stopama starimo, naša djeca još nešto pokušaju, ali unučad živi sasvim drukčiji život i ono od moje omame ili njene potpuno je zaboravljeno. Tako se svijet polako, ali sigurno mijenja. Lijep post.

    avatar

    18.10.2021. (10:29)    -   -   -   -  

  • konobarica

    Još se sjećam tih vremena.
    Dovozili smo u grad vreće brašna, krumpira, meso dimljeno, grah...
    Iz grada smo njima donosili mesni doručak i riblje konzerve. Jednom čak i svježe osliće koje je mama frigala na staroj peći na drva, a veseli Slavonci ih potamanili ko da jedu odojka s ražnja. :)
    I da, vjerojatno taj dio vremena ne možemo vratiti. Ali možemo stvoriti nove navike. Jer trebali bi, svakako.
    Odličan post Litterula.
    Grlim :*

    avatar

    18.10.2021. (14:50)    -   -   -   -  

  • luki2

    Tvoj komentar kod mene: zaspala sinoć, prije nego što sam odgovorila na sve komentare! Evo, brzo, brzo ispravljam - oprosti! A naravno - prvo mandarine, pa tek onda Ribič može u ribičiju! :))))) Ljubim!

    avatar

    18.10.2021. (15:06)    -   -   -   -  

  • Lastavica

    Dijelim tvoju nadu u zaključku.

    avatar

    18.10.2021. (15:09)    -   -   -   -  

  • Mehagina kći

    imas pravo, ja se iskreno nadam da te humanitarne koje se salju, idu preko pravih ruku :(

    avatar

    18.10.2021. (16:46)    -   -   -   -  

  • j.

    Sjećam se da sam još u srednjoj školi, onako zbunjen, blesav, zaigran, u mnoštvu nekih beskorisnih podataka dobro upamtio onaj o tome da svake dvije sekunde na ovoj planeti od gladi umire jedno dijete; prijatelj i ja smo znali, kada bi onako sneni i zamišljeni pod odmorom trčali u pekaru po doručak brojati (dok se u usta trpalo komade friških, toplih lizika) jedan, dva, jedan, dva, jedan, dva, i nikome to baš nije bilo smiješno iako smo tada imali šesnaest i smijali bi se da netko podigne mali prst. Danas ono što prvo mogu učiniti jest da kupujem hrane samo toliko koliko nam treba; mislim da Najdraža i ja nismo u ovih trideset i koliko godina zajedno bacili niti jedan jedini komad kruha u smeće, a jedemo doslovce sve što se jesti može, i takvim smo stvarima naučili i klince. Primjerice, bili smo prije nekih dvije-tri godine na jednom obiteljskom okupljanju, pa su se moji klinci na zabrinuto pitanje o tome da li će im za ručak odgovarati pečeno meso i krumpiri samo pogledali uz osmijeh, sjetivši se vjerojatno svih mojih čušpajza i uradaka na kojima su odrastali bez riječi.
    Živimo u strašnom i prelijepom svijetu u isti čas; zato od srca hvala našim bakama i mamama koje su nas naučile strahu od bacanja hrane i poštovanju prema hrani. Mnogi do toga nikada nisu došli.

    avatar

    18.10.2021. (17:19)    -   -   -   -  

  •  
učitavam...