S vrimena na vrime... kako vidite, ubacim ja i nešto kuharsko, da popunim blog ... i mislim se kako bi bilo lipo da mi je tako i u stvarnom životu... da mogu kuhat' s vrimena na vrime, kad me u'vati volja, želja, strast ... i onda bi od gušta ušla u kužinu ... i bilo bi to sigurno za prste polizat' , jer bi bilo skuhano s dušom ... a to kuhanje s dušom, e to mi je najdraže, kad mi oni koji ne kuhaju, ili kuhaju svake prestupne godine, kažu kako triba kuhat' s dušom ... ma dajte, 'ko je tu lud ...

Al' meni vam to ne može bit'... uz moje muške dalmatince (koje, apropo toga, ne bi bilo loše poslat' malo u Švedsku, da vide kako muški kuhaju), uglavnom kuham svaki dan, uz posao... i sad bi još tribala reć' kako volim kuhat'... ma moš' mislit' ... ja priznajem da kuham jer moram , jer muškima može bit' da to njih ne zanima (čast iznimkama ), a 'ko mene pita jel' me zanima?... i nek' se ni'ko ne nađe uvriđen, al' kad mi ne'ko kaže da voli kuhat', ja baš i ne virujem da taj mora svaki dan nahranit' familiju... za ručak i večeru ... i virujte da na dane ne znam, jel' mi teže skuhat' ili smislit' šta ću skuhat' ...

A znam, puno filozofiram, niti sam otkrila Ameriku, niti je tako samo u mene... i sad se vi sigurno pitate, jesam li ja uopće danas nešto kuhala, ili sam štrajkala ...

Nekidan sam kupila file pilećeg zabatka, potpuno bez ideje u koje jelo će se to pretvoriti... i padnu mi na pamet ražnjići, ne pamtim kad sam ih zadnji put pravila... iskidala sam još pancete i kapule na kocke, bila bi i paprike, al' nisam imala... posolila, popaprila, zauljila... nabola ražnjiće





i pekla ih na gril-tavi...




uz to sam skuhala fažolete (mahune), i šparoge s tvrdo kuhanim jajima ( po izboru, 'ko šta voli)... moja dalmatinska ekipa polizala i teću i prste ...

Ostajte mi zdravi i siti ... i pokušajte kuhati s dušom ... a nisam ni ja baš uvijek bez duše