Vonj mižerje i morbine...

07.04.2010.


Radojka Šverko - Ništa nova, ništa nova

Ništa nova, ništa nova, posli fešte kisne vala,
u pitaru lipi snova, cilo lito tu si stala.
Raštimane sad su ure, zatvorene gnjiju škure...
Sad životu punom zima, okrenuta nam je prova,
odrišena već je cima: ništa nova, ništa nova,
ništa nova, ništa nova, ništa nova, ništa nova...

Tukla je u more stina, i prozebli grdelini,
uz gradele, kraj komina, nima ko da te zamini.
I dok jugo stalno jača, oko kuće reste drača...
Sve se sprema da podivja, a mi kao stara bova
plutamo bez pravog cilja: ništa nova, ništa nova,
ništa nova, ništa nova, ništa nova, ništa nova...

Uzalud privrćen foje, ča će reć mi na sva justa,
svi govore: bit će boje, barberija već je pusta.
Vaja vrime niz skaline, vonj mižerje i morbine...
I briškulu dikod baci, klapa ča još ni gotova,
da ostari po bonaci: ništa nova, ništa nova,
ništa nova, ništa nova, ništa nova, ništa nova...

Finili su pusti kanti, i promukla već je klapa,
i po dobru svak te pamti, stareć s nama sve do ščapa.
Naresle su nove plime, popucale surgadine...
Još se pine dugi vali, i po mistu reve tovar,
jarboli u more pali: ništa nova, ništa nova,
ništa nova, ništa nova, ništa nova, ništa nova...

Oznake: ništa nova, ništa nova... radojka šverko

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada.