kupus_vulgaris

srijeda, 29.05.2019.

toplice

- ma zamisli. bila san u toplice upisat se na terapiju i nije me tila upisat nego je rekla do to moran učinit priko fejspuka ili emajla. reče gospođa majka.
- pa šta si se išla upisat u toplice kad nema puno da si bila deset dana u bijokovke?
- je bila san, i bilo mi je lipo ali ja i dalje ne mogu komodno odat jer me boli kičma i koči mi desnu nogu.
- kako ti neče kočit nogu i bolit te kičma kad imaš osandeset godina. dobro i šta ti je rekla?
- pitala san je da je li to može učinit moja doktorica.
- i šta ti je rekla?
- rekla je da može.
- onda odi kod doktorice neka te upiše.
- oću a tiš me odvest.
- oću.

odvedem kraljicu majku kod doktorice po kišnom vrimenu jer je zaključila kako će tad bit najmanje svita i da neče morat puno čekat. dogovorimo se da će se sama vratit doma ili me zvat ako bude baš loše vrime. normalno zaboravila je mobitel ali sva sriča da nije bija pljusak pa je doma došla suha.

- i šta kaže doktorica?
- ma zamisli, kad san bila gotova u čekaoni se nakupilo svita samo tako.
- to je zato šta je stala kiša pa hokejaši došli na utakmicu.
- koji hokejaši ???
- nema veze, šta kaže doktorica?
- ma zamisli, kažen ja njoj da san bila u toplice i da mi je ona sestra doli rekla da se moran upist priko fejspuka pa sa je pitala jel to može učinit moja doktorica i da je ona sestra rekla da može i da san ja zato došla kod nje.
- dobro i jel te upisala?
- nije! rekla je da je stranica koju ste tražili nedostupna i još mi je rekla da onima dole kažen kako su bezobrazni i da ne možedu to tako.
- mogu, mogu i te kako, biće dobili direktive od kujunđića da učine sve kako bi vas odvratili od terapije jer se vama priko osandeset ionako nemože pomoć.
- a i biće.
- lipo odi dole i reci da ti nemaš fejsbuk i emajl i nek te izvole upisat.
- i da znaš da oću.

kako je kraljica majka tvrdoglava ka mazga kad nešto zajoguni tako je opet otišla u toplice da se upiše ali ovog puta nabrijana da to i učini, jer neće oni njoj oduzet terapiju.

- jesi se upisala?
- ma zamisli. dođen ja dole i kažen sestri, sva sriča da nije bila ona oštrokonđa od zadnjeg puta, kako sam se bila upisat i da mi je rečeno da to moran preko fejpuka kod moje doktorice. pa san ja onda ošla kod moje doktorice koja je je to provala i reklo joj da je stranica nedostupna, pa san ja eto opet došla da se upišen.
- i jesi se upisala?
- ma sad ćeš čut. ka že meni sestra da, a sva srića da san ponila kopiju uputnice, mogu to učinit i priko faksa pa mi je dala broj na koji triban poslat faks sa pošte i oden ti ja na glavnu poštu da pošaljen faks kad tamo uđen na recepciju i kažen da bi tribala poslat faks, a oni meni da je ovo sad hotel i da je pošta tu desno. a otkad je tamo hotel?
- ima jedno tri godine. jesi se upisala?
- ma slušaj, oden ja na poštu kad tamo jedno pet-šest ljudi čeka u redu, sad moraš uzet i broj, čekan ja red i kad san došla na šalter kaže mi ona mala za šalterom da to nije tu nego da je slanje faksa na drugi šalter, pa ajde opet čekaj red.
- dobro, jesi se upisala?
- dan ja onoj maloj uputnicu i broj na koji će poslat a ona meni kaže 'sačekajte da vidimo je li išlo' tamo nešto čvrčilo ka mlinac za kavu i kaže mala da je prošlo.
- pa bogamu jesi se uspila upisat???
- rekla mi je ona sestra u toplicama da oni te faksove kad dobiju razvrstaju po danima i da će mi javit.
- znači neznaš jesi se upisala!?
- a jesan. rekla mi je da će mi javit.
- jesi ostavila broj mobitela?
- nisan nego kućni.
- pa kako će ti javit ako si ti izašla iz kuće? misliš da će te dva puta zvat?
- vidiš o tome nisam razmišljala. sad moran dežurat kad nazovu ili ću opet morat napravit cilu proceduru.

i sad vi recite kako ćemo mi naprid u svijetlu budućnost?

29.05.2019. u 14:08 • 12 Komentara • Print • #

srijeda, 22.05.2019.

ljudi

ima ih/nas svakakvih, dobrih, loših, zlih ali uglavnom prevladavaju upili koji nešto izvoljevaju, koji uvik imaju nešto za reč, koji ti se neće zamirit ali će ti zamirit ako im nisi učinio nešto šta su oni očekivali. nemoš ih svrstat ni u dobre ni u loše, a pogotovo ne u zle. najčešće su to oni koji poštuju propise, koji negoduju na nepoštivanje istih, aktivisti raznih vrsta, a ponajčešće su to oni koji se diče svojom moralnom vertikalom dok im nešto ne zatreba, a kada ih odbiješ onda si ovakav i onakav. nemoš ih svrstat ni u egoiste jer se njihov ego ne odražava u materijalnom, nisu ni duhovnjaci, jer da jesu ne bi ti zamjerali. uglavnom ljudi bez lica i naličja. prikloniti će se onima od kojih mogu imati neke koristi i podržati one opcije gdje mogu opravdati svoja stajališta koja su najčešće društveno prihvatljiva, tkz. srednji ili viši srednji sloj društva.

e pa, pun mi je kurac ljudi opčenito, a naročito onih koji nit smrde nit mirišu. sada razumin sve one pustinjake koji su otišli u neku vukojebinu i spuste se sa brda s vremena na vrijeme da vide jel se išta prominilo. ne toliko što očekuju neke promjene, daleko od toga, već zato da vide jesu li oni sami normalni i da li je izolacija na njih utjecala u negativnom smislu. kad ustanove da promjene, ako ih je i bilo, nisu dovele do ičega što bi ih natjeralo da se vrate društvenom životu odu nazad u svoja brda sa jednim jedinim zaključkom 'ovi svit je ukurcu'. ako pritom sretnu nekoga sebi nalik jedno drugom učine samački život podnošljivim i živo ih se jebe za ostatak 'uljuđenog' svita. smatraju ih egzotičnim osobenjacima i uglavnom ih ne svaćaju ozbiljno, jer pravila po kojima oni žive ne uklapaju se u pravila života đungle na asfaltu.

sam nisam u prilici da živim takvim načinom života iako bi to najradije volio. nisam iz razloga što nemam gdje, a kad bi i imao ne zmam kako bi preživio. istina, kada bi htio našao bi načina, ali sam previše lin i komforan da bi se tome prepustio, stoga istrpim sve nebuloze i trivijalnosti ljudske gluposti koja u meni najčešće izaziva grintanje. ne zavidim onima koji su postigli društveni uspijeh jer jednom kad ostare nitko ih se više neće sjećati, postaće samo još jedni upili koji će se prezentirati svojim davno zaboravljenim postignućima, ali zavidim onima koji su našli svoj mir postigavši ono što malo koji čovjek može, suživota sa samim sobom.

22.05.2019. u 10:24 • 19 Komentara • Print • #

ponedjeljak, 13.05.2019.

likuša

sičate se ono kad sam pisa da me jedna radio reporterka pitala da 'kad ste zadnji put bili ponosni na svoju djecu', a ja odgovori 'svakog dana sam na njih ponsan'. e, dakle, naše milo djete u nazivu posta dotična 'likuša' je dopilotala iz londona, no da bi ste razumili šta to znači moram vam malo pridočit kako to izgleda.

naime naša likuša je ošla u london ne zato šta ode nije imala posla, imala ga je ali kako ima poremećaj spavanja, teško se ujutro diže, usprkos tome ni to joj nije bila prepreka da nađe posla jer se dite oće osamostalit i pokazat tj. dokazat roditeljima da je ono odraslo. tako da je od svoje 17. godine radila u jednom malom hotelu na recepciji pošto je završila za hoteljerskog tehničara, ali to joj je bilo previše neekspresivno, da se tako izrazim, a uz problem sa spavanjem tj. buđenjem to je stvaralo određene probleme tako da je počela vozit za uber, no kako promjenom prometnih propisa nije više mogla vozit za uber jer je imala tek 19 godina a po novim propisima to može tek preko 21. čak što više položila je i za profesionalnog taksi vozača i dobila certifikat. zagreb joj nije izazovan pošto bi to značilo da se nije makla od kuće. ošla je u london konobarit jer joj je split bija mali, dosadan i čemeran grad, a inače se 'puno bolje snalazi' u gradu koji ima tri puta više stanovnika nego cila hrvatska?!

no kako bi ste dobili potpunu sliku, likuša je priko interneta već bila našla posal, stan i ostvarila kontakte tako da nas je jednog dana samo izvijestila ' idem ja u london', normalno da je nismo shvatili zaozbiljno. idučeg dana je došla sa novom izjavom 'kupila san kartu'. usljedilo je pitanje 'kakvu kartu si kupila?'. 'pa za london, rekla san van'. dan poslije toga sjela je u avion i odletila za london priko barcelone. of kors da je popila kavu u centru barcelone i još k tome isposlovala autobus koji inače ne vozi do aerodroma na kojem je presjedala da nju i ostale putnike koji su čekali taj let odvede do aerodroma odakle polijeće let za london.

prije neki dan kaže šefika, 'ovo će ona doć'. 'kako znaš?' 'pa, pitala me iz jednog dućana koja mi se torba najviše sviđa. i zamisli, baš marka koja je meni draga, usto je pitala i za brata koji broj hudice nosi'.
prođe tako neki dan kad je prekjučer šefika zove ujutro da vidi jel se probudila za posal a likuša odgovara 'ne trebaš me više zvat na nogama sam i pijem kavu'. našto će šefika 'sumljiva mi je!' nije prošlo ni jutro kad neko zvoni na vrata, taman u vrime ručka. 'aj otvori, neko zvoni' reče šefika. otvorim kad ono likuša sa osmijehom od miljun dolara.
di si, šta si, kako si. 'a evo, došla ja malo da vas vidin sa ryanairom u zadar pa se javila čoviku sa kojim sam surađivala dok sam vozila uber i on mi da auto na korištenje dok se ne vratin nazad :)))'.

pa sad vi recite jel ima baš taj neki poseban dan kada ćeš biti ponosan na svoje dite? nema! svi su dani takvi :)))

13.05.2019. u 09:54 • 26 Komentara • Print • #

nedjelja, 12.05.2019.

jana

srce je pamet, ne mozak, on je samo smetnja kada su životne stvari u pitanju.

12.05.2019. u 08:36 • 13 Komentara • Print • #

petak, 10.05.2019.

lopovi

najprije da se podsjetimo na izreku koja kaže da: 'prilika čini lopova' pa tek onda možem dalje.
daklem vako. prije par dana je bija članak u slobodnoj pod nazivom 'da li znate šta sve plačate kroz litru goriva?' članak je izaša u utorak kada se i inače formiraju cijene goriva u rh, ali mora bit da se nekima nije svidija pa ga ne mogu nač u arhivi slobodne jer san ga tija zalipit ka link. no, svi ionako znamo da kroz litru goriva plačamo sve ono šta gorivo nije a da je samo gorivo negdje oko trečine davanja ukupne cijene.

međutim kako na te stvari ionako ne možemo utjecati tako se sa time puno niti ne zamaram i neka prvi, kojemu auto ne treba za obavljanje svakodnevnih obaveza, pa makar to bio i bus, baci kamen. mene puno više iritiraju ovi lopovi koji iskorištavaju situaciju, a riječ je o popravcima tih istih auta koji troše skupo gorivo. of kors, kako je u ovoj državi život ionako skup a auto se još i dalje tretira kao luksuz zašto i oni ne bi iskoristili priliku.

priča ide ovako, uprošćeno da ne zamaram detaljima. sin kupi auto (uopće nije bitno koje, važno je samo to da je punoljetno), prilikom kupnje kada je već i potpisan ugovor i dani novci pitamo lika doslovno 'dobro, sad kada je sve riješeno, možete li nam kazati da li na nešto trebamo obratit pozornost?'. odgovor je bio 'ne sve vam je u redu, auto je servisirano'.

vozio ga je doslovno dva dana kada je propa kumpluk, za neupučene kvačilo. ok, prvi lik nas je zajeba ajmo rješit problem, jer to bi te ionako čekalo za par miseci. kako je moj meho oša na put u vrancusku tribalo je nač drugog. i našlo ga se, i to po preporuci. ok ajmo ča kod njega, jer ipak onaj ko ga je preporučija je teška cjepidlaka. dovedemo auto, lik pogleda, i kaže da će sutra javit koliko to košta. dođe sutra i on ispostavi cijenu, 4000 kn s time da je sami set kumpluka 3000 kn. ne budi lin pogledan koje su cijene za ono što nam treba i nađem da ne prelazi 2200 kn. zovemo lika i kažemo da u tom i tom dučanu ima jeftiniji set, i to od poznate marke za 2200 kn a lik će na to 'ako će te tako onda su vam ruke tri puta skuplje'. opet ne budi lin obiđem renomirane dučane za prodaju auto djelova u splitu i ustanovim da je cijena stvarno oko 2000 kn, 200 kn gore dole. popizdim momentalno i tako nevoljan sretnem poznanika koji se i inače bavi autima i kaže da će mi on nabavit to šta mi mtrba jer ima rabat u dučanu od rezervnih djelova te da sam rad ne može koštat više od 800 kn. kad sve zbrojiš, uključujući i rabat cijene ne može prelazit 3000 kn. otiđem do lika da kažem kako nećemo kod njega radit taj posal, ali jebiga, već ga je počeja rastavljat. i šta sad!? poklopi se ušima da si dva puta zajeban, plati lopovu koji koristi priliku (mislim na mehaničara) i poklopi se ušima.

i sad slijedi zaključak. pa dobro, čemu se onda ljudi, a naročito vlada, čudi kada mladi odlaze vanka? sirotinjo i bogu si teška!

10.05.2019. u 15:48 • 11 Komentara • Print • #

utorak, 07.05.2019.

aplikacija

ja neznan kako vi doživljavate ove aplikacije koje van ka nešto olakšaju ali meni i je više pun kurac. znači, kad pitaš kolika je temperatura vanka on uzme mobitel i gleda u aplikaciju pa kaže +28°C. nema veze šta je vanka na toplomjeru +35°C, aplikacija kaže +28°C i nemore bit +35°C. isto tako nema veze šta se temperature za meteorološka izvješća mire u meteorološkim kućicama gdje su toplomjeri u hladu i provjetreni, tj. oko njih struji zrak a znamo da zrak kada struji hladi predmete oko kojih struji, također nema veze šta se mire temperature suhog i vlažnog toplomjera, e to san siguran da niste znali, pa onda oni vlažni uvik pokazuje manju temperaturu, a razlika temperature se koristi za određivanje relativne vlažnosti zraka i šta je ta razlika manja relativna vlažnost je veća, također nema veze šta je aplikacija prognozirala kišu koja nije pala, komentar je uvik isti 'opet su falili', a još manje ima veze kada u dugoročnoj prognozi za jugoistočnu europu kažu da će vrijeme u srpnju biti uglavnom vruće i sušno, a jebate, kakvo bi tribalo bit vrime u sedmi misec!!!? kišno i prohladno!!!? važno je samo jedno, da imamo aplikaciju koja će nam reć koja je temperatura a da nemoramo izlazit na balkon pogledat.

kada su u pitanju poslovne aplikacije, eeeee tu je slučaj ipak malo kompliciraniji. da bi i razumija najprije moraš zaključit 'šta je tvorac mislija kazat'. no, nije problem u tvorcu jer tvorac aplikacije programski obradi ono što mu neko naloži, uopće se ne mora razumit u ono što obrađuje, on samo slaže ono u što netko želi imat uvid i tu nastaje glavni problem. oni šta bi tija prikupit neke podatke oče i što više, bitno je samo to da se oib nigdi ne spominje, radi zaštite osobnih podataka, ali zato nasere svega i svašta šta nema blage veze sa pameću a još manje sa onim šta je pita, važno je samo to da je prikupija podatke koji mu ničemu ne koriste jer su se činjenice izgubile u šumi birokracije. e, i baš ta birokracija jebe stvar sa aplikacijama. isto ka šta su prije ere pametni telefona bili zaluđeni exel-ovim tablicama. svaki kurac je tija da mu napraviš tablicu za neki kurac, jer on, 'pripametan' ne razumi drugačije, grafikoni su bili više nego poželjni kako bi se moga kurčit prezentacijama power pointa, to šta niko nije razumija šta oti sere nije imalo ama baš nikakve veze, vašno je samo jedno, opravdat postojanje birokracije. to šta nijedan neće izač na teren vidit kolika je temperatura vlažnog i suhog toplomjera nema veze, za to ionako postoji aplikacija, jer postoji neka 'budala' koja te podatke i unosi.

07.05.2019. u 17:52 • 12 Komentara • Print • #

četvrtak, 02.05.2019.

prehrana

šta ste od svega ovoga zaključili? kurac od ovce!

apdejt: minerali i vitamini

šufigani kupus sa bokunić pancete :))

02.05.2019. u 08:10 • 26 Komentara • Print • #

<< Prethodni mjesec | Sljedeći mjesec >>

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.

<	svibanj, 2019					>
P	U	S	Č	P	S	N
		1	2	3	4	5
6	7	8	9	10	11	12
13	14	15	16	17	18	19
20	21	22	23	24	25	26
27	28	29	30	31