- ma zamisli. bila san u toplice upisat se na terapiju i nije me tila upisat nego je rekla do to moran učinit priko fejspuka ili emajla. reče gospođa majka.
- pa šta si se išla upisat u toplice kad nema puno da si bila deset dana u bijokovke?
- je bila san, i bilo mi je lipo ali ja i dalje ne mogu komodno odat jer me boli kičma i koči mi desnu nogu.
- kako ti neče kočit nogu i bolit te kičma kad imaš osandeset godina. dobro i šta ti je rekla?
- pitala san je da je li to može učinit moja doktorica.
- i šta ti je rekla?
- rekla je da može.
- onda odi kod doktorice neka te upiše.
- oću a tiš me odvest.
- oću.
odvedem kraljicu majku kod doktorice po kišnom vrimenu jer je zaključila kako će tad bit najmanje svita i da neče morat puno čekat. dogovorimo se da će se sama vratit doma ili me zvat ako bude baš loše vrime. normalno zaboravila je mobitel ali sva sriča da nije bija pljusak pa je doma došla suha.
- i šta kaže doktorica?
- ma zamisli, kad san bila gotova u čekaoni se nakupilo svita samo tako.
- to je zato šta je stala kiša pa hokejaši došli na utakmicu.
- koji hokejaši ???
- nema veze, šta kaže doktorica?
- ma zamisli, kažen ja njoj da san bila u toplice i da mi je ona sestra doli rekla da se moran upist priko fejspuka pa sa je pitala jel to može učinit moja doktorica i da je ona sestra rekla da može i da san ja zato došla kod nje.
- dobro i jel te upisala?
- nije! rekla je da je stranica koju ste tražili nedostupna i još mi je rekla da onima dole kažen kako su bezobrazni i da ne možedu to tako.
- mogu, mogu i te kako, biće dobili direktive od kujunđića da učine sve kako bi vas odvratili od terapije jer se vama priko osandeset ionako nemože pomoć.
- a i biće.
- lipo odi dole i reci da ti nemaš fejsbuk i emajl i nek te izvole upisat.
- i da znaš da oću.
kako je kraljica majka tvrdoglava ka mazga kad nešto zajoguni tako je opet otišla u toplice da se upiše ali ovog puta nabrijana da to i učini, jer neće oni njoj oduzet terapiju.
- jesi se upisala?
- ma zamisli. dođen ja dole i kažen sestri, sva sriča da nije bila ona oštrokonđa od zadnjeg puta, kako sam se bila upisat i da mi je rečeno da to moran preko fejpuka kod moje doktorice. pa san ja onda ošla kod moje doktorice koja je je to provala i reklo joj da je stranica nedostupna, pa san ja eto opet došla da se upišen.
- i jesi se upisala?
- ma sad ćeš čut. ka že meni sestra da, a sva srića da san ponila kopiju uputnice, mogu to učinit i priko faksa pa mi je dala broj na koji triban poslat faks sa pošte i oden ti ja na glavnu poštu da pošaljen faks kad tamo uđen na recepciju i kažen da bi tribala poslat faks, a oni meni da je ovo sad hotel i da je pošta tu desno. a otkad je tamo hotel?
- ima jedno tri godine. jesi se upisala?
- ma slušaj, oden ja na poštu kad tamo jedno pet-šest ljudi čeka u redu, sad moraš uzet i broj, čekan ja red i kad san došla na šalter kaže mi ona mala za šalterom da to nije tu nego da je slanje faksa na drugi šalter, pa ajde opet čekaj red.
- dobro, jesi se upisala?
- dan ja onoj maloj uputnicu i broj na koji će poslat a ona meni kaže 'sačekajte da vidimo je li išlo' tamo nešto čvrčilo ka mlinac za kavu i kaže mala da je prošlo.
- pa bogamu jesi se uspila upisat???
- rekla mi je ona sestra u toplicama da oni te faksove kad dobiju razvrstaju po danima i da će mi javit.
- znači neznaš jesi se upisala!?
- a jesan. rekla mi je da će mi javit.
- jesi ostavila broj mobitela?
- nisan nego kućni.
- pa kako će ti javit ako si ti izašla iz kuće? misliš da će te dva puta zvat?
- vidiš o tome nisam razmišljala. sad moran dežurat kad nazovu ili ću opet morat napravit cilu proceduru.
i sad vi recite kako ćemo mi naprid u svijetlu budućnost?
Post je objavljen 29.05.2019. u 14:08 sati.