evo su svi gradski dušebrižnici počeli lomit koplja oko kamena kojim je popločan trg gaje bulata, to van je oni prostor ispred kazališta šta je nedavno renoviran. najprije, da se razumimo prije uređenja tu je bija asflt isto ka i na rivi. e onda kad su uređivali rivu su isti ti dušebrižnici rekli da tehnobeton nevalja nego da je rivi tribalo popločat kamenom sad kad se poploča trg gaje bulata opet nevalja jer se taj kamen, gle čuda šporkaje, a ja se samo pitan kako bi se šporkavala riva da je popločana kamenon pošto priko trga gaje bulata prođe deset puta manje judi nego priko rive?!
daklem, dušebrižnicima bode uoči šta se kamen šporkaje!!? a jebate! dašta nego će se šporkavat! to je novi kamen koji još nije izlizan ka oni na pjaci, eno nako već četristo godina, koje stoljeće više manje, al nedaj ti bože da šetaš priko pjace u japankama kad padne kiša, slomit češ se ka pička zato šta je kamen izlizan, dok je ovi na trgu gaje bulata nov i reljefno otucan da se ne klizi. znači, moremo zaključit da se ovi dušebrižnici nikurca ne razume u kamen! dašta da će se kamen šporkavat od đonova koji su nekad bili kožni a danas su gumeni oli plastični, i dašta da triba proč jedno dvista godina najmanje da se kamen počne lizat šta ovi naši dušebrižnici nikako ne mogu dočekat pa bi tili da in oma bude izlizan, a da se malo okrenu oko sebe vidili bi da je kamen na bedemu, koji je baj d'vej građen u sedamnajestom stoljeću cili posivija, od čega je posivija, od toga šta po bedemu niko nije moga šetat pa ga uvatila patina o'kamena.
i sa, šta bi ovi dušebrižnici o'kamena tili? ša?! da se na prilazima trgu gaje bulata stave tapetići ili možda one navlake za postole šta se koriste u gospojskim kućama za glancanje parketa samo šta bi u ovom slučaju poplat umisto filca triba bit o' karte devere.
evo svi nešto palamude o smislu života samo šta se i galeb jonatan lingviston uto nije uključija iako sere dok leti, jedina tica poslin albatrosa šta sere u letu, sve ostale stanu za posrat se, al ne i galeb.
dakle, iako se otome puno priča moje pitanje glasi: jel smisao produljenje života po svaku cijenu il užitak u postoječem?
ma ovom svitu sve je prolazno i ništa nova nemože doč dok je staro još u funkciji. istina, neke se stvari potroše prije, ka i judi, a sve ovisi o tome kako i duperaš, ako i puno forsiraš neče puno durat, ali opčenito govorit od svi se uvik teško rastajemo. dobro, ne baš od svi, al od oni sa kojima smo se saživili, da.
osobno sam se nagledao odlazaka iz prve ruke i potom pitanju nemam neki nedoumica, šta sam stariji više mi kroz možđane prođe ipitanje vlastitog odlaska. neke će jude zbog toga uvatit briga, čemu? ne ufaju se u ono šta su paričali?! nema se tu šta posebno za paričat, svak se istesa nako kako je tija ma koliko ti oštrija teslu on je tesla na tupo. pa čemu o da briga? a kad već spominjem brigu koja se javlja u odlazečima onda da i napišem jednu indijsku mudrost (ko ju je prvi spomenina neznan, al pripisune se indijcima iako se spominju planete)
'kad je briga jednom prelazila rijeku spazila je sloj gline na obali. uzela je komad i počela ga oblikovati. dok je to radila naiđe jupiter i briga ga zamoli da obliku podari život. kad su odlučivali o imenu nastane svađa. u svađu se umješa i zemlja zahtjevajući da oblik dobije njeno ime jer je od nje i nastao. ne mogavši se odlučiti pozbaše saturna arbitra koji reče: budući si mu ti jupiteru podario dušu dobit ćeš je nakon njegove smrti, a ti zemljo tijelo. ipak, briga ga je oblikovala pa će biti njezin dok živi. neka mu ime bude čovjek'.
dakle, odlasci su konstanta tisućama godina jedino je briga živi vječno. čemu? da se oni koji ostaju brinu što će s njima biti kad mi odemo?! a, ne, neeee, otić ću kad moje vrime dođe, nako kako mi bude, a oni neka svoju brigu brinu.
amoooo dalmatinci očitujte se :)))
fali mi freš. lastane, jel da da nisan ukurcu?
ja znan da je on tu negdi i da nas gotivi, al fale komentari i ona njegova čvrsta desnica. a jebiga, štaš, nikad nebi mogli na obaranje ruke :)))
nažalost, tragičan događaj u kninu potaknuo mi je meka razmišljanja koja dovode u pitanje predanost (ufuranost) prema nečemu pa što god to bilo. neću komentirati sam tragični događaj ali se prema novinskim navodima može zaključiti da se otac predano odazvao svom pozivu.
svi smo svjedoci u svakodnevnom životu da nailazimo na ljude koji predano obavljaju svoj posao i više nego što se to od njih traži, pa i sam sam ponekad bio u sličnim situacijama, a sve iz razloga što svi odgovorno doživljavaju svoj posao. ponekad nismo zadovoljni odgovorima koje dobinemo i jutimo se na nešto na što drugi naspram nas utjeću, ali činjenica je da večina ne utjeće svojom voljom nego zato što je to netko propisao ili se to od njih traži. i tako dolazimo do fenomena ufuranosti. različiti su faktori koji na to utjeću ali svima je zajednički nazivnik 'osobna važnost koja se pritom stiće'. u prvom redu onima koji na takav način žele postiči svoju afirmaciju, ne vjerujem. zašto? jer, il neću ostvarit što trbam, il će me zajebat na zadnjem koraku, a takvih je slučajeva bilo siaset. no, ono šta je apsurdno u ciloj priči je upravo to da sam naobrazbu o ufuranosti stekao upravo u vojsci, ima je doduše posvuda, ali u vojsci je posebno izražena. no, to dođe i prođe, ali sa ufuranim likovima smo okruženi svakodnevno, a samo je jedna svrha, dokazivanje.
e pa. nikada se nisam volio posebno dokazivati, a i onda kada bi to bilo prepoznato učinio bi sve da ne budem istaknut. zašto? zato što kriterije i odluke o tome donose ufurani likovi, čast iznimkama kojih je bilo, koji samo na taj naćin žele ostvariti svoju promociju. isto tako nikada nisam bio naklonjen 'strukturama' iz istih razloga, zašto? jer sam osobnu afirmaciju doživljavao kroz svoj rad koji se ponekad 'strukturama' nije sviđao ali nisu mogli ništa protiv toga, zašto? jer sam iskoristio njihove slabosti, od kojih je jedna i ufuranost, treba samo znat koristit vlastiti razum rasterečen od svjetala pozornice i koliko-toliko vlastitih slabosti.
al jebiga. svijet u kojem živimo skrojen je po drugačijim principima. treba dokazat svoju uspješnost udruštvu, bit najpametniji od drugih, poslušat onoga koji odlučuje o tvojoj sudbini i kojega ćeš poslin zajebat ako isti zglajza itd, itd... eee zaludu vam svirka trubači, nisam od te sorte pa čekam vrime od penzije da mi svi mogu puvat u guzicu jer ionako neću imat šta za posrat, a ostali,.... nek seru dok mogu, ionako će svi jednog dana doč tamo di nisu željeli, al eto smrt još niko nije zajeba pa tako neće ni ufurani, nisu ni kraljevi ni revolucionari koji će ući u pitanje za milijun kuna, jer ostali su ih već pretekli. pa sad, svakom po volji onako kako ga pamet ući.
koji bi ste film, ali samo jedan, naveli da okarakterizira vaš pogled na život, napominjem, pogled, ne i da ga živite?
ja stvarno nezan koji se kurac zapad fura na baštinu grčke civilizacije?! ustvari znam!
dakle, priča ide ovako. zapad se fura na baštinu grčke civilizacije kako bi ovcama prodavali bozu o demokraciji iako se zna da u vrime o kojem se govori, a misli se na doba stare grčke, sve državice na području današnje grčke bile razjedinjene i jebavale jedna drugoj mater ako je neka zauzela neki otok koji je onoj drugoj bija interesantan i dako započinjali ratove. sa sparton niko nije tija ratovat jer oni nisu bili na moru, a i satrali bi i, jedino tebanci, koji isto tako nisu bili na moru su spičkali spartu radi izvora pitke vode pošto su svoje zasrali. ovo sve drugo je večinon bilo na moru i bolija i je kurac šta se ovi vamo demokratski mlate jer su imali svoj otok ka oni odisej koji je proda priču penelopi da ga nije bilo triest godina jer je obiša sve otoke dok nije pripozna svoj na kojem je penelopa svakim jutrom i sumrakom višala bile lancune kako bi ga dovukla u svoj krevet pošto triest godina kurca nije vidila. moš mislit.
i dok su se tako grci mlatili na zapadu je stasala nova sila. rim! u početku je taj rim bija kraljevstvo koje je pokorilo etruščane, prepoznajete obrazac ponašanja ka i u grčkoj, suparnička kraljevstva se tuki za prevlast, bija trli brli i sebe naziva republikom po uzoru na grčku neznan koji in je kurac bija u glavi sve dok nije doša julije cezar i reka, 'niko mene nebu jebal!' i uspostavija temelj rimskog carstva. doduše, on nije bija car nego despot, al je zato svom posinku augustu utra put ka stvaranju prvog zapadnog carstva kojemu se i danas likovi koji prodaju bozu o demokraciji dive. zašto? zato šta iz tog vremena se sve do današnjih dana vuće sintagma 'dužan kao grčka' a kvaka je u sljedećem. grčka je za vrijeme rimske vladavine bila slobodna država, moslim oni šta su se tili brčit, ali su morali plačat danak rimu, isto ka i dubrovčani otomanskom carstvu iako se i oni danas brče svojom navodnom slobodom, međutim dubrovčani su za razliku od grka imali odakle namaknit dukate jer su u to vrijeme bili vrata otomanskog cartva prema zpadu tj. mlecima sa kojima su svi trgovali i otova svi imali koristi. eee sa rimskon grčkom to nije bija slučaj. nisu plačali danak rimu pa i ovi okupirali i pokri sve umjetnine ka i englezi egiptu. itd, itd....
šta oču reč. oču reč, zakurac van demokracija svirači, to je za zgubidane, sila boga nemoli, njoj se svi pokoravaju, pa tako i americi danas. doduše malo i jebu ovi narodi sa sjevera ka i rimljane onomad, al štaš, dok moš prodavat bozu i utirat dugove niko neće bit žedan rata
< | lipanj, 2021 | > | ||||
P | U | S | Č | P | S | N |
1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
28 | 29 | 30 |
svekolike konteplacije o smješnoj strani povijesti i inim stvarima