ma ovom svitu sve je prolazno i ništa nova nemože doč dok je staro još u funkciji. istina, neke se stvari potroše prije, ka i judi, a sve ovisi o tome kako i duperaš, ako i puno forsiraš neče puno durat, ali opčenito govorit od svi se uvik teško rastajemo. dobro, ne baš od svi, al od oni sa kojima smo se saživili, da.
osobno sam se nagledao odlazaka iz prve ruke i potom pitanju nemam neki nedoumica, šta sam stariji više mi kroz možđane prođe ipitanje vlastitog odlaska. neke će jude zbog toga uvatit briga, čemu? ne ufaju se u ono šta su paričali?! nema se tu šta posebno za paričat, svak se istesa nako kako je tija ma koliko ti oštrija teslu on je tesla na tupo. pa čemu o da briga? a kad već spominjem brigu koja se javlja u odlazečima onda da i napišem jednu indijsku mudrost (ko ju je prvi spomenina neznan, al pripisune se indijcima iako se spominju planete)
'kad je briga jednom prelazila rijeku spazila je sloj gline na obali. uzela je komad i počela ga oblikovati. dok je to radila naiđe jupiter i briga ga zamoli da obliku podari život. kad su odlučivali o imenu nastane svađa. u svađu se umješa i zemlja zahtjevajući da oblik dobije njeno ime jer je od nje i nastao. ne mogavši se odlučiti pozbaše saturna arbitra koji reče: budući si mu ti jupiteru podario dušu dobit ćeš je nakon njegove smrti, a ti zemljo tijelo. ipak, briga ga je oblikovala pa će biti njezin dok živi. neka mu ime bude čovjek'.
dakle, odlasci su konstanta tisućama godina jedino je briga živi vječno. čemu? da se oni koji ostaju brinu što će s njima biti kad mi odemo?! a, ne, neeee, otić ću kad moje vrime dođe, nako kako mi bude, a oni neka svoju brigu brinu.
Post je objavljen 20.06.2021. u 12:17 sati.