nažalost, tragičan događaj u kninu potaknuo mi je meka razmišljanja koja dovode u pitanje predanost (ufuranost) prema nečemu pa što god to bilo. neću komentirati sam tragični događaj ali se prema novinskim navodima može zaključiti da se otac predano odazvao svom pozivu.
svi smo svjedoci u svakodnevnom životu da nailazimo na ljude koji predano obavljaju svoj posao i više nego što se to od njih traži, pa i sam sam ponekad bio u sličnim situacijama, a sve iz razloga što svi odgovorno doživljavaju svoj posao. ponekad nismo zadovoljni odgovorima koje dobinemo i jutimo se na nešto na što drugi naspram nas utjeću, ali činjenica je da večina ne utjeće svojom voljom nego zato što je to netko propisao ili se to od njih traži. i tako dolazimo do fenomena ufuranosti. različiti su faktori koji na to utjeću ali svima je zajednički nazivnik 'osobna važnost koja se pritom stiće'. u prvom redu onima koji na takav način žele postiči svoju afirmaciju, ne vjerujem. zašto? jer, il neću ostvarit što trbam, il će me zajebat na zadnjem koraku, a takvih je slučajeva bilo siaset. no, ono šta je apsurdno u ciloj priči je upravo to da sam naobrazbu o ufuranosti stekao upravo u vojsci, ima je doduše posvuda, ali u vojsci je posebno izražena. no, to dođe i prođe, ali sa ufuranim likovima smo okruženi svakodnevno, a samo je jedna svrha, dokazivanje.
e pa. nikada se nisam volio posebno dokazivati, a i onda kada bi to bilo prepoznato učinio bi sve da ne budem istaknut. zašto? zato što kriterije i odluke o tome donose ufurani likovi, čast iznimkama kojih je bilo, koji samo na taj naćin žele ostvariti svoju promociju. isto tako nikada nisam bio naklonjen 'strukturama' iz istih razloga, zašto? jer sam osobnu afirmaciju doživljavao kroz svoj rad koji se ponekad 'strukturama' nije sviđao ali nisu mogli ništa protiv toga, zašto? jer sam iskoristio njihove slabosti, od kojih je jedna i ufuranost, treba samo znat koristit vlastiti razum rasterečen od svjetala pozornice i koliko-toliko vlastitih slabosti.
al jebiga. svijet u kojem živimo skrojen je po drugačijim principima. treba dokazat svoju uspješnost udruštvu, bit najpametniji od drugih, poslušat onoga koji odlučuje o tvojoj sudbini i kojega ćeš poslin zajebat ako isti zglajza itd, itd... eee zaludu vam svirka trubači, nisam od te sorte pa čekam vrime od penzije da mi svi mogu puvat u guzicu jer ionako neću imat šta za posrat, a ostali,.... nek seru dok mogu, ionako će svi jednog dana doč tamo di nisu željeli, al eto smrt još niko nije zajeba pa tako neće ni ufurani, nisu ni kraljevi ni revolucionari koji će ući u pitanje za milijun kuna, jer ostali su ih već pretekli. pa sad, svakom po volji onako kako ga pamet ući.
Post je objavljen 09.06.2021. u 11:22 sati.