likuša

ponedjeljak, 13.05.2019.

sičate se ono kad sam pisa da me jedna radio reporterka pitala da 'kad ste zadnji put bili ponosni na svoju djecu', a ja odgovori 'svakog dana sam na njih ponsan'. e, dakle, naše milo djete u nazivu posta dotična 'likuša' je dopilotala iz londona, no da bi ste razumili šta to znači moram vam malo pridočit kako to izgleda.

naime naša likuša je ošla u london ne zato šta ode nije imala posla, imala ga je ali kako ima poremećaj spavanja, teško se ujutro diže, usprkos tome ni to joj nije bila prepreka da nađe posla jer se dite oće osamostalit i pokazat tj. dokazat roditeljima da je ono odraslo. tako da je od svoje 17. godine radila u jednom malom hotelu na recepciji pošto je završila za hoteljerskog tehničara, ali to joj je bilo previše neekspresivno, da se tako izrazim, a uz problem sa spavanjem tj. buđenjem to je stvaralo određene probleme tako da je počela vozit za uber, no kako promjenom prometnih propisa nije više mogla vozit za uber jer je imala tek 19 godina a po novim propisima to može tek preko 21. čak što više položila je i za profesionalnog taksi vozača i dobila certifikat. zagreb joj nije izazovan pošto bi to značilo da se nije makla od kuće. ošla je u london konobarit jer joj je split bija mali, dosadan i čemeran grad, a inače se 'puno bolje snalazi' u gradu koji ima tri puta više stanovnika nego cila hrvatska?!

no kako bi ste dobili potpunu sliku, likuša je priko interneta već bila našla posal, stan i ostvarila kontakte tako da nas je jednog dana samo izvijestila ' idem ja u london', normalno da je nismo shvatili zaozbiljno. idučeg dana je došla sa novom izjavom 'kupila san kartu'. usljedilo je pitanje 'kakvu kartu si kupila?'. 'pa za london, rekla san van'. dan poslije toga sjela je u avion i odletila za london priko barcelone. of kors da je popila kavu u centru barcelone i još k tome isposlovala autobus koji inače ne vozi do aerodroma na kojem je presjedala da nju i ostale putnike koji su čekali taj let odvede do aerodroma odakle polijeće let za london.

prije neki dan kaže šefika, 'ovo će ona doć'. 'kako znaš?' 'pa, pitala me iz jednog dućana koja mi se torba najviše sviđa. i zamisli, baš marka koja je meni draga, usto je pitala i za brata koji broj hudice nosi'.
prođe tako neki dan kad je prekjučer šefika zove ujutro da vidi jel se probudila za posal a likuša odgovara 'ne trebaš me više zvat na nogama sam i pijem kavu'. našto će šefika 'sumljiva mi je!' nije prošlo ni jutro kad neko zvoni na vrata, taman u vrime ručka. 'aj otvori, neko zvoni' reče šefika. otvorim kad ono likuša sa osmijehom od miljun dolara.
di si, šta si, kako si. 'a evo, došla ja malo da vas vidin sa ryanairom u zadar pa se javila čoviku sa kojim sam surađivala dok sam vozila uber i on mi da auto na korištenje dok se ne vratin nazad :)))'.

pa sad vi recite jel ima baš taj neki poseban dan kada ćeš biti ponosan na svoje dite? nema! svi su dani takvi :)))

13.05.2019. u 09:54 • 26 Komentara • Print • #

<< Arhiva >>

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.

<	svibanj, 2019					>
P	U	S	Č	P	S	N
		1	2	3	4	5
6	7	8	9	10	11	12
13	14	15	16	17	18	19
20	21	22	23	24	25	26
27	28	29	30	31

kupus_vulgaris

ponedjeljak, 13.05.2019.

likuša

Opis bloga