svjedoci smo svakodnevne okruženosti glamurom. bomardiraju nas sa otizin glamuron ka da vode rat, nebi da ćeš se kruva od njega naist. ako nisi pročita dnevna zbivanja na sceni, ko se sastaje, ko se rastaje, ko je koga jeba, jel dite njegovo il njeno, nisi u trendu, nemaš očem pričat.
eto sad je najnovija tema ko je zajeba dodjelu oskara, tako nešto se nikad u povijesti nije dogodilo, presedan na crvenom tepihu. očito je i organizatorima dodjele oskara sve to dopizdilo pa su tili ubacit malo akšen u već potrošeni i napuhani šou dodjele oskara. ne znan ko to više gleda, isto ka i festivale, a još manje znan šta će vidit oni šta gleda. ili, zašto dodjela nobelove nagrade nije popračena takovin publicitetom i glamurom, osim kada neka svjetska glavuđa dobiva nagradu? eto jel znate ko je dobija prošlogodišnju nagradu za mir bez da guglate? ne znate, ka ni ja, ne biste znali ni da je robert a. zimmerman dobija nagradu za književnost da se kojin slučajen ne odaziva na ime bob dylan.
aj dobro oskar i nobel tu još ima živih al brale šta su upilali sa ovima šta više nisu živi. eto ona kennedyjeva još vrti rolu o ljepoti ka i marilyn monroe. je da su nizi dvizi bile suparnice al za koji kurac bi to meni tribalo bit bitno? oče mi to dat kruha? neće! isto ka šta ni princeza diana nije donila kruha gladnima u africi koje je obilazila al se zato pričalo o tome šta je na sebi nosila, jel to bija dior ili versace i jesu li patike bile nike ili adidas. ili, za koji kurac bi nekog tribalo bit brige koje štikle catherine middleton izbjegava nositi.
e ali taj glamur je potriban kako bi zaveja raju da se bar na trenutak približi nečem što nikada neće biti, jer kao takvi nisu niti rođeni, stvarajući sve više snobova koji se, kao što im i ime kaže 'snob' sensa nobiliti (bez plemstva), hrane krpicama i mrvicama tuđih života kako njihov ne bi bio jadniji nego što jest.
ured za državnu reviziju je objavio izvješće o putovanjima u sjedinjene američke države koje možete poslušati ovdje.
- di me vodiš za valentinovo? pita šefika.
- di god ti oš, lipoto moja :)
- ja bi da me izvedeš negdi na večeru.
- more. i ja bi malo promine. možemo u perlice?
- neću u perlice! oću malo promine.
- dobro. onda ajmo u neki restoran sa onon šensi-fensi spizom tamo još nismo bili.
- more.
pripremamo se mi tako i gledamo di bi mogli ić. kad šefika reče:
- evo san našla na fejsu neki restoran šta nudi erotski meni.
- jebate! to bi bilo dobro, ipak je valentinovo pa da nas malo zagrije. a kaki je to erotski meni?
- neznan, kažu da je u četri sljeda.
- jebate! u četri sljeda! to je nešto ka na etape.? pari mi obećavajuće, ipak je danas valentinovo :)))
i tako se šefika i ja uputimo u oti restoran. neću spominjat kake su sve reakcije na druge vozače bile tijekom puta, jer sebi ne želim kvarit raspoloženje, ipak su četri sljeda rijetkost. aj nekako smo priživili divljake na cesti i našli parking pa se uputili do otog restorana. našli i restoran, uređen u nekom retro stilu prošlih vremena, pari tvornica, mista je bilo, nije tribalo rezervirat. doša konobar i odvea nas do stola. sili.
- jebate, vidi stola. da je kogod doša s nama nebi ima di sist.
- ti si ukurcu, viš da je sve lipo uređeno, nije ti ovo perlica.
- šta fali perlici!? ako in je spiza proporcionalna stolovima, nečemo se mi ode naist.
- aj muči i nemoj me sramotit!
doša konobar i pita:
- očete li možda za početak neki aperitiv?
- ja ti ne pijen aperitiv, imaš ožujsko točeno?
- ne, nemamo ožujsko nego imamo točeno hacker pschorr munich gold ječmeno i obično.
šefika me cimnula nogon ispo stola i oma san skužija da san nešto krivo reka.
- dobro, neću sad, a neću ni aperitiv.
- a za vas gospođo jeste li za neki aperitiv?
- pa eto, ne bih ni ja. najbolje da pređemo odmah na meni.
- dobro, stiže.
- ajme meni koji si ti primitivni seljak! jel vidiš kakvo je ovo misto, a ti oma 'donesite mi jednu točenu žuju'
- jebate, pa šta san krivo reka? ona sranja ne pijen, osim ako nije pelin. e, a onda bi poslin priča da san alkoholičar, ovako san oma preša na nešto konkretno.
- dobro, aj molin te nemoj više puno govorit.
- dobro. (i mislin se četri sljeda su, četri sljeda)
- evo izvoli te, prvi sljed vam je šampanjac sa jagodom.
- hvala???
- hvala !!!
- koji je ovo kurac? po čaše bakarske i jagoda nabodena na rub čaše!???
- joj seljaka, mila majko skin ja živin.
- a jebate, je si ti ukurcu, ja san mislija da će nan donit malo pršuta i sira, dobro, mogle su bit i slane srdele, ali bokun bakarske i jagoda mi se nikako ne uklapa, je doduše da je jagoda friška, još joj se drži peteljka iako je drugi misec.
- aj muči, molin te.
- i di ću sad sa ovon peteljkon? nema pijatića, a bogami ni pepeljare!?
- konobar, molin vas očete li gospodinu donit jednu salvetu?
- evo, salveta stiže.
- a jebate manita konobara, donija jednu salvetu, di ću ja sad sa svojon peteljkon.
- evo stavi je kod mene.
- jeste li možda za drugi sljed?
- što je u drugom sljedu?
- pa možete bitati između juhice od kokosa i juhice od šparoga.
- dobro ja ću juhicu od kokosa :)
- a ja od šparoga, nekako mi zvuči domaća.
- evo stiže.
- izvolite dobar tek.
- ala vidi pijata, pari šešir o' don kihota, samo naopako.
- ajme meni skin san ja izašla, ma dobro šta san izašla, nego san se još dala nagovorit!
- ti! nagovorit!? jebate jesan ti reka da idemo u perlice!
- aj muči.
- meni ovo pari ka master šef, baš me interesira šta će bit glavno jelo?
- pa eto sad imamo priliku to i isprovat.
- jel tebi juha malo preslana?
- nije, meni je sasvim ok.
- aj dobro, ionako ima samo dvi žlice za poist.
uto eto konobara i pita:
- koje vino gospoda žele? bijelo ili crno?
- ja bih crno, molim :)
- a ja bih ono točeno pivo šta si malopri spomenija, samo mi nemoj donit ječmeno, meni to daje na pokvareno.
- dobro, kao glavno jelo imate filet od brancina na pjenici od avokada ili biftek sa preljevom od tamne čokolade.
- oO fino :) meni donesite filet od brancina.
- ja ću biftek.
- evo izvolite, dobar tek.
- jebate, šta je ovo!?
- kako šta???
- pa taj tvoj lubin još nije ni dorasta, i to jedan file! a ovo nije vidilo bifteka, pari mi lungić lešo. koliko se ja razumi u bifteke, a razumin se, biftek mora bit najmanje dva prsta debel i krvav, ovo mi ne pari njanci da je od junjetine kamo li kravlja pisanica.
- jebate primitivca.
- dobro, jesan ja primitivac?
- jesi!
- a jesi se ti šta naila od tog tvog 'brancina na pjenici o' avokada'
- pa sad....ne gleda se to.
- nego šta se gleda, oš vidit koga poznatog?
- a je da je nekako, ka šta si reka u master šefu, al sačekajmo i četvrti sljed.
- svakako da ću sačekat i četvrti sljed, jer to plačamo, al od ova tri prva meni se ništa ne diže, osin živaca.
- jebate, ti misliš samo na jedno!
- kako ja mislin samo na jedno? je li valentinovo? je li san ti tija udovoljit? jesi odabrala erotski meni? i šta bi ja sad triba ostat gladan i suva kurca?
- ma.... mislin... ti si stvarno puka!
- ja puka!? jebate, a ovi su ka normalni!? jel nisi imala di stavit peteljku od one jagode, pa poslin donija samo jednu salvetu? onu bakarsku neću komentirat, biće neki napoleon šta ga i mi uzmemo za razne prigode. onda ti je donija filet brancvina o' 20-est deki, kad izbaciš kosti dobila si taman 7-8 deki, onda si ti uzela crno vino a donija ti čaše za bilo, je da se poslin ispravija pa donija još dvi za crno, iako ja pijen pivo plus one za vodu, ti trošiš led kojega je zaboravija donit pa si mu morala opet pripomenit, ja san poija lešo lungić, a pjenicu od avokada i tamnu čokoladu neću njanci komentirat, jedino mi je piva bila dobra. jes' vidila koga poznatog? nisi! i sa san ja ukurcu!?
- pa dobro, nije sve u hrani, lip in je ambijent.
- e jebiga, meni se ne diže ambijetalno, idući put idemo u perlice!
daklem vako. danas je valentinovo, šta bi neki rekli dan zaljubljenih. neču ulazit u genezu nastanka tog dana tj. valentinova ali je evidentno da je on ka i santa claus (djed mraz) nasta početkon prošlog stolječa kada su američki markentiški stručnjaci zaključili da će više prodat ako svoje proizvode povežu sa nekim facama iz prošlosti. pa je tako djed mraz nasta kao produkt marketinga tvrtke coca cola, a ovega valentina je iskoristija did od badija da proda više torti.
sve to skupa je zaludilo ondašnju zlatnu mladež koja je to iskoristila da bi obrlatila nevino žensko čeljade, moš mislit. još se k tome nadoveza oni rudolf, ne rudolf od djeda mraza, nego oni šta je snima filmove, valentino, punog imena Rodolfo Alfonso Raffaello Pierre Filibert Guglielmi di Valentina d'Antonguella, koji ni sam nije zna šta mu je ime a šta prezime ali je ostalo zabilježeno da je njegova smrt izazvala masovnu histeriju među ovin zamantanin zaljubljenicima u njegov lik i djelo. šta je on to činija i kako je zamanta sve te puste ženske, neman pojma jer nikad nije progovorija. šta je on njima govorija da i zamanta i danas ostaje tajna. nekako u to vrime su se pojavile i ove feministkinje pa je ionako sjebanin muškima, koji su baj 'd vej u to vrime bili stalne mušterije kupleraja još teže bilo doč do neke poštene ženske a kamo li nešto više. one pametnije među ženskon populacijom se nisu puno obazirale na novovjeke pizdarije nego su zaključile, daj šta daš dok mi ne prođe vrime.
i sve bi to još nekako i došlo na svoje da se nije pojavija zvuk na filmu. e oti zvuk je najprije sjeba valentina, jer kad je progovorija to je bilo ka da tovar reve pa je brzo pa u zaborav, ali su ovi filmski moguli otkrili šekspira. da, da, šekspira, šta se čudite!? šekspir je dotad bija rezerviran za plavu krv i one koji se tako osjećaju pa nije moga unit puno nereda među one šta su živili po principu use, nase i podase jerbo in je kazalište bilo nedostupno. e ali kad se pojavija zvuk na filmu onda se oni šekspir šta je bija pisnik i tija zadignit svaku suknju na račun srcedrapajući pričica proširija na svekoliko pučanstvo. i sve bi to nekako i prošlo da fata nije bila u vrancusku i gledala romeja i juliju, ne znan za koji kurac uopće spominju onog bidnog romeja kad ionako julija pokupi sav šlag.
e, a-pro-po tog romeja i julije sa stanovišta znanstvenog gledanja danas to izgleda ovako. juliji je došlo vrime da izgubi nevinost, znači bila je tinejđerica i to razmažena, koja je navikla da joj se sve njene želje ispunjavaju. naišla na onog blentu romeja koji je isto tako gleda di bi umočija. kako je julija bila iz suprotnog tabora tako je budala romejo pomislija kako bi to bija dobar trofej. onda su in zato saznali čača i mater, prije čača, koji je reka, nemere, i protira romeja jer je ubija nekog njegovog. onada je razmažena julija pala u očaj, ka i svaka razmažena tinejđerica koja nije ostvarila ono šta je naumila i tila napakostit čači pa popila otrov, koji nije bija otrov nego sredstvo za uspavljivanje. onda je doša oni blento romejo i ka svako muška budala proboja sebe nožen, uto se trnoružica probudila i vidila da je zajebala stvar pa i ona sebe probola nožen. za kaznu romejo danas ne prima ni jedno pismo, iako je julija zajebala stvar. nasriču, ovi danas šta zaborave valentinovo samo ostaju suva kurca.
nova poruka dana glasi:
"svatko u mojem životu može me nečemu naučiti. nijedan susret nije slučajan" izvor: jana; vodonoša: louise hay
kao npr. ako je previše loših susreta znači da si ukurcu.
današnja poruka dana glasi:
"misli koje odabirem misliti mijenjaju moj život" izvor: jana; autor louise hay
jebate! najbolje ne mislit ništa. i još se moraš odlučit šta'š mislit. a zajeba
jednom davno u nekoj vukojebini rodila se prelijepa djevojčica imena trnoružica, što nije bilo nikakvo čudo jer joj je mater bila miss village, najlipša djevojka u selu. za babine su došle prve i druge pratilje i poklonile djevojčici svoje dijademe pošto joj mater svoju nije tila dat. između njih našla se i ona šta je uganula nogu pa nije mogla izići na izbor miss village i tako popušila mladića kojeg je umisto nje upecala trnoružicina mater. djevojčici je za poklon donijela vreteno. kada joj je djevojčicina mater rekla koji je kurac donosila vreteno odgovorila joj je riječima:
- nakon šta san uganila nogu a ti osvojila krunu ja sam na ovon vretenu prela vunu dok si se ti okolo jebavala.
- i šta sad mala ima sutizin?
- ima, kada joj dođe vrime za izgubit nevinost ubost će se na vreteno i neće kurca vidit 100 godina.
prolazilo je vrime i trnoružica je izrasla u prelijepu curu. brižna mater sklonila je vreteno na šufit jer ga nikad nije ni znala koristit a njenon ditetu ionako neće tribat, udat će se za princa. trnoružica je ka i svaka cura u njenim godinama, puna znatiželje, počela istraživat, tražeći skrovita mjesta koja će iskoristit za gubitak nevinosti. u toj svojoj potrazi završila je na šufitu. švrljajući tako nije primijetila vreteno koje ju je zlokobno vrebalo iz prikrajka. nakon šta se sagnula da podigne rupčić koji joj je ispao dok je brisala nos od prašine ubola se na vreteno i užasnuto povikala: "aaah, nešto me ubode". odmah potom utonula je u dubok san. ožalošćeni roditelji položili su joj glavu na kameni odar i pored njega stavili nesretno vreteno, mater je u suzama zajecala. "mila moja trnoružice proročanstvo se obistinilo, 100 godina kurca neš vidit".
prolazile su tako godine i godine dok se jednog dana u selu napuštenom od ljudi nije pojavio mladić lip ko apolon. kada je ugledao trnoružicu kako leži na kamenom odru obraslim dračom toliko se sažalio nad prelijepon djevojkom da ju je morao poljubiti. čim ju je poljubio trnoružica je otvorila oči i progovorila:
- di si ti dosad!
- kako misliš di sam dosad?
- ja te čekan 100 godina da izgubin nevinost, a ti šetaš okolo!
- pa.... ja još nisam bio ni rođen prije 100 godina!?
- nema veze, važno da si sada tu. mora bit da užasno izgledam, daj mi ogledalo!
- nemam ogledalo.
- kako nemaš ogledalo! kako ću ja sad izač iz sela!
- neman ogledalo jel ga je uzela zla mačeha.
- ti si moju mater nazva 'zlom mačehon'!!!
- neznan jel ti to mater, al stlno se gleda u ogledalo i pita 'tko je najljepši na svitu'
- šta ona ima pitat ogledalo 'ko je najlipši na svitu', nu mene!
- da, stvarno si preljepa. a kako se zoveš?
- trnoružica, a ti!
- princ.
- dobro! a zašto ti ka princ nisi doša kočijon po mene nego sa nekon oronulom ragom!
- trnoružice, ovaj konj nije oronula raga nego jedan od rijetkih primjeraka lipicanera.
- dobro! a di je kočija!
- kočiju san posudio pepeljugi.
- štaaa! da si kočiju nekoj svojoj kurbetini a po mene si doša sa ovon ragon!
- nije raga, nego lipicaner! i pepeljuga nije kurbetina! šta je ovo trnoružice?
- kojo!
- ovo pored tvoga odra?
- neman pojma! biće to ostavila moja mater! vidi šta piše!
- piše 'vreteno'
- šta je to vreteno! čemu služi!
- neznan šta je vreteno, ali znan čemu služi :)
- aaah...nešto me ubode.
izašla je nova poruka dana:
"život vas voli i želi za vas najbolje" izvor jana, autor louse hay
ps. molim blogerice da se ne bave insinuacijama i aluzijama, ovo je ozbiljan blog koji širi poruku ljubavi. hvala
moja današnja poruka glasi:
"kad se osjećam uplašeno, otvaram svoje srce i puštam da ljubav zamjeni strah" louise hay
koja je vaša poruka dana? nemojte zaboravit stavit navodnike i izvor. ne izvor vode nego ko je to reka.
evo čitan po ovin bespućima medijskog prostora raznorazne mudrosti. jebate koliko je tu mudrosti izrečeno nebi da in je solomon mentor. svi se nešto itaju izrazima da bi ispali pametniji, a najača je od svi je voda s porukom. šta oče reč da oni koju piju vodu s porukon su pametniji, tj. da svakog dana u svakom pogledu sve više napreduju. današnja poruka dana je "postoji vrijeme i mjesto za sve što danas želim ostvariti" koju je izrekla čuvena louise hay. je, samo nije rekla koje je to misto pa se ti sad misli di je to. da ne govorin o svin onim mudracima šta su bili prije njih, a svit usprkos svoj toj pameti oša ukurac.
netriba svitu veće mudrosti od one šta se vjekovima stvarala u narodu, ipak je tu sadržano stoljetno iskustvo samo danas nije u modi, kažu ti da si konzerva il u najboljem slučaju da si zatucan, a da su te narodne poslovice slušali oni šta su digli kredite u švicarcima oma bi se sitili one "ne vjeruj danejcima i kad poklone nose", no eto nisu bili na sijelima pa in nemoš zamirit, a bogami ni puno škole i nije puno naučilo jer da su šta naučili onda bi znali da "se mogu pokrit samo lancunom kojega imaju" a ovako su sad ostali kratki rukava. ipak, svjedoci smo da te narodne mudrosti dopiru do mladih čin su spakirali kufere i ošli trbuhon za kruhon, svatili da "vuk po poruci mesa ne jede" i nisu čekali da izađe neka nova poruku na jani.
a tek šta se po blogu prosipa mudrost, jebate ni paulo coelho in nije ravan a troke dalai lama. tu moš čut toliko mudrosti da i ni svi izvori jane je nebi pokrili pa bi bili prisiljeni uvozit vodu, o politici da i ne govorin, sva sriča da i niko ne svača ozbiljno, da i je pustit patila bi demografska slika. ovi drugi su toliko ufurani da in netriba nikaka droga, dosta je da izađu u vjestima s bloga, nedaj bože da upadnu u blog dana ili tjedna, produktivnost in naraste 300 nasat, ako nisi ništa napisa, neš ti pameti, svakon se može posričit.
e ali ovi šta vole slatki život (dolce vita), oni su najjači. njima je sve "ummm...baš si mi oduzela misao" ili "prekrasna ti je ova torta i ja ću je napravit....jednom (ma moš mislit, neš ti torte)" ili "ostavljam ti osmjeh u prolazu" ili "prekrasne slike i ja sam ovdje bila/o (jebate, a di je ovo)" ili "tvoje riječi obiluju entalpijom topline koja izbija iz svake pore teksta" itd....da ne govorin kako svi nose dolčevitu kako bi prikrili bore na vratu koje im odaju godine.
šta ljudi lipo ne serete o svakodnevnici, ka freš i ja, a ne vako zabluđivat pošten narod nekin utopijama. sva mudrost je sadržana u jednostavnim izričajima, ne triba tržit neko dublje značenje, ako tražiš dublje značenje znači da ne viruješ onome što čuješ/čitaš odnosno ne želiš priznati da je to tako, nema tu velike mudrolije, dosta ti se pogledat u ogledalo jer, "svi šta misle da su puno pametni u ogledalu budalu vide".
< | veljača, 2017 | > | ||||
P | U | S | Č | P | S | N |
1 | 2 | 3 | 4 | 5 | ||
6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 |
13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 |
20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 |
27 | 28 |
svekolike konteplacije o smješnoj strani povijesti i inim stvarima