jednom davno u nekoj vukojebini rodila se prelijepa djevojčica imena trnoružica, što nije bilo nikakvo čudo jer joj je mater bila miss village, najlipša djevojka u selu. za babine su došle prve i druge pratilje i poklonile djevojčici svoje dijademe pošto joj mater svoju nije tila dat. između njih našla se i ona šta je uganula nogu pa nije mogla izići na izbor miss village i tako popušila mladića kojeg je umisto nje upecala trnoružicina mater. djevojčici je za poklon donijela vreteno. kada joj je djevojčicina mater rekla koji je kurac donosila vreteno odgovorila joj je riječima:
- nakon šta san uganila nogu a ti osvojila krunu ja sam na ovon vretenu prela vunu dok si se ti okolo jebavala.
- i šta sad mala ima sutizin?
- ima, kada joj dođe vrime za izgubit nevinost ubost će se na vreteno i neće kurca vidit 100 godina.
prolazilo je vrime i trnoružica je izrasla u prelijepu curu. brižna mater sklonila je vreteno na šufit jer ga nikad nije ni znala koristit a njenon ditetu ionako neće tribat, udat će se za princa. trnoružica je ka i svaka cura u njenim godinama, puna znatiželje, počela istraživat, tražeći skrovita mjesta koja će iskoristit za gubitak nevinosti. u toj svojoj potrazi završila je na šufitu. švrljajući tako nije primijetila vreteno koje ju je zlokobno vrebalo iz prikrajka. nakon šta se sagnula da podigne rupčić koji joj je ispao dok je brisala nos od prašine ubola se na vreteno i užasnuto povikala: "aaah, nešto me ubode". odmah potom utonula je u dubok san. ožalošćeni roditelji položili su joj glavu na kameni odar i pored njega stavili nesretno vreteno, mater je u suzama zajecala. "mila moja trnoružice proročanstvo se obistinilo, 100 godina kurca neš vidit".
prolazile su tako godine i godine dok se jednog dana u selu napuštenom od ljudi nije pojavio mladić lip ko apolon. kada je ugledao trnoružicu kako leži na kamenom odru obraslim dračom toliko se sažalio nad prelijepon djevojkom da ju je morao poljubiti. čim ju je poljubio trnoružica je otvorila oči i progovorila:
- di si ti dosad!
- kako misliš di sam dosad?
- ja te čekan 100 godina da izgubin nevinost, a ti šetaš okolo!
- pa.... ja još nisam bio ni rođen prije 100 godina!?
- nema veze, važno da si sada tu. mora bit da užasno izgledam, daj mi ogledalo!
- nemam ogledalo.
- kako nemaš ogledalo! kako ću ja sad izač iz sela!
- neman ogledalo jel ga je uzela zla mačeha.
- ti si moju mater nazva 'zlom mačehon'!!!
- neznan jel ti to mater, al stlno se gleda u ogledalo i pita 'tko je najljepši na svitu'
- šta ona ima pitat ogledalo 'ko je najlipši na svitu', nu mene!
- da, stvarno si preljepa. a kako se zoveš?
- trnoružica, a ti!
- princ.
- dobro! a zašto ti ka princ nisi doša kočijon po mene nego sa nekon oronulom ragom!
- trnoružice, ovaj konj nije oronula raga nego jedan od rijetkih primjeraka lipicanera.
- dobro! a di je kočija!
- kočiju san posudio pepeljugi.
- štaaa! da si kočiju nekoj svojoj kurbetini a po mene si doša sa ovon ragon!
- nije raga, nego lipicaner! i pepeljuga nije kurbetina! šta je ovo trnoružice?
- kojo!
- ovo pored tvoga odra?
- neman pojma! biće to ostavila moja mater! vidi šta piše!
- piše 'vreteno'
- šta je to vreteno! čemu služi!
- neznan šta je vreteno, ali znan čemu služi :)
- aaah...nešto me ubode.
< | veljača, 2017 | > | ||||
P | U | S | Č | P | S | N |
1 | 2 | 3 | 4 | 5 | ||
6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 |
13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 |
20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 |
27 | 28 |
svekolike konteplacije o smješnoj strani povijesti i inim stvarima