kupus_vulgaris

subota, 25.06.2016.

mob'tel

neki dan je ona marionetta šta voli stavljat svakakve čudne slikice i videja po svom blogu napisala da ona sa svojon učiteljicon razgovara preko vibera. jebote, pomislija sam, ajme evo još jedne onakve. poslin san skužija da viber nije ono šta ja mislin da je nego da je to virtualno, a u peme doklen smo stigli, sad postoji i virtualni vibrator, nemoš virovat.

sičan se, nije to tako davno ni bilo, ka su se pojavili ovi mob'teli. najprije su bile cigle, valjda je pink floyd na njih mislija kad je sklada 'another brik in the wall' no s vremenom su postajali sve manji i manji, u jednom trenutku su došli toliko mali da si ima dojam kako je svakog petog čovika na ulici zabolilo uho pa bi zaključija, viš šta se događa kad stojiš na promaji.

e onda su ovi šta ih je bolilo uho ošli kod doktora bluetootha (samo ne znam kako plavi zubar može ličit uho) pa in je prepisa da satave kapi u uho i onda je svako desetom nešto iz uha visilo, čovik bi pomislija, ajme bidnog čovika ima drenažu. i to je tako trajalo neko vrime dok nisu počeli stavljat kamere na mob'tele, a nekako u isto vrime se pojavija i fejs pa su se svi počeli slikavat u banju ispri ogledala, neki nasmijani a neki da in se smiješ. onda se ona ekipa doktora sitila da zajebe one kurbe venecijance šta su izmislili ogledalo i smislila prednju kameru, e tu više nije bilo povratka. počeli su po fejsu stavljat šta su kuvali za ručak sa osmjehom nagnuti nad juhom iz kesice i kroasanima iz mikrovalne, to je poprimilo tolike razmjere da je kuhar postalo najtraženije zanimanje, aj dobro tu je malo pomoga i oni goli huhar iako ne bi volija da mi se on skine pa ne znam odakle mu ideja da se tako zove.

eeee, a onda su došli ovi pametni telefoni, tu se već sve raspametilo jer oni šta koriste samsung nikad ne znaju kome je došla poruka, pošto svi koriste oni kurčevi ton ka da tviti zove bakicu, i dok sidiš u kafiću svi gledaju u mob'tel jel njima došla poruka. al nije to sve, kad zazvoni, ako sam blizu, na dohvat ruke, moran se odmaknit jer nikad ne znam oće'l šefiki pobič ruka i iskopat mi oko, pa više ne znam jel to zato što gledam okolo ili zato šta ona ne vidi dobro.

a kako je samo nekad bilo dobro, uvati me sjeta kad se toga sitim. šefika se počela tužit da je boli zapešče desne ruke, dašta kad je dešnjak, i odemo mi u doktora (tada još nije postoja oni bluetooth). u čekaonici nešto svita svi sa bolovima u ruci, do nas neki čovik, onako, vidi se da je navika radit, i čujem kako se tuži na bolove u zapešču desne ruke, dalje se dalo zaključit da čovik po cili dan radi sa hlticom, aj dobro ova moja bar nema takvih problema njoj je po cili dan miš u ruci pa će valjda i terapija biti lakša. kad je pregled proša dokror joj je preporučija da bude manje na kompjuteru, samo mi je žaj šta nisam dočeka ononog čovika da čujem koju je terapiju njemu prepisa. headbang

25.06.2016. u 10:13 • 12 Komentara • Print • #

utorak, 21.06.2016.

omađijani

što je to u prirodi ljudskoj da je nešto omađija? dal' su to telefoni pametni il' neznanje čâk?

najprije je došla fotografija, pa su oni koji nisu znali proces njenog stvaranja bili omađijani njome a fotografi su bili bogovi. onda je došao film pa su neki drugi bogovi zamjenili fotografe. potom je došao radio a iza njega televizija, itd da ne nabrajam dalje.

u ovo naše vrime to su kompjuteri i pametni telefoni koji se bore za prevlast. koji će od njih odnijet prevlast i epitet božanstva to još treba vidjeti, al' činjenica jest da se i jedni i drugi koriste tehnikama onih sa početka priče.
kako su oni prije omađijavali mase tako ovi danas omađijavaju njihove korisnike. daklem tehnike eksponiranja postale su svima dostupne i sveprisutne.

neki ih koriste za osobnu promociju da omađijaju druge, a drugi ih koriste za omađijavanje masa. ono što je sigurno, isto kao i u doba starog rima, što si više omađijao masu to si duže aktualan 'panem et circenses' a mase će klicati 'ave caesar'. je doduše da ovi šta danas ulaze u arenu ne kliču 'ave caesar, morituri te salutant' ali efekt omađijavanja masa je isti, čak i arena.

đaba ti sloboda mišljenja kao i širina gledanja kad će uvijek biti onih koji kliču 'uuu...jebote!'. nije tu posrijedi neznanje i neukost il' širina pogleda već urođeni genetski kod psihologije mase, ljudi moraju osjećati pripadnost jer ih sa njenim poistovjećivanjem to i potvrđuje. svi ostali su individue koje postaju predmeti promatranja, osim ako nisu hudini, tesla ili ajnštajn pa da omađijaju cezara.

ne, hvala, ja sam zadovoljan i sa ovim što imam smokin

21.06.2016. u 19:35 • 13 Komentara • Print • #

subota, 11.06.2016.

ae

kad nemaš šta stavi slike ili pusti muziku

up date: selfi

11.06.2016. u 05:54 • 30 Komentara • Print • #

utorak, 07.06.2016.

lito

evo ga na, počelo je! vrućine bivaju sve veće dani sve ubitačniji. neću njanci spominjat one turiste šta se motaju pod nogama dosta je i ovih domaćih šta zuje ka muhe zunzare.

kako su dani bivali topliji tako su izvukli svoje limene ljubimce na dva kola, stavili kacige sa zatamnjenim vizirima, napunili baterije i rezervare i dali se u harač po sve napučenijim ulicama. ne možeš proč od semafora do semafora a da ti neki ne dozuji i nasere ti se ispri tebe na pješačkom, jedan još kako tako al nije samo jedan poredaju se taman da zauzmu širinu puta i čekaju žuto na semaforu obično sa spuštenom livom nogom, a kad se upali žuto da se po gasu, glava se lagano okrene u livu stranu dok se ona spuštena noga vuče odignuta od poda još nekih cca 20-ak metara kada je podignu onda se zgure pari da voze veliku nagradu španjolske na estorilu i tako do idućeg semafora koji je 200 metara dalje.

eee ali prava drama nastaje onda kad si se odlučija otić malo smočit. nekako se oslobodiš onih muha zunzara kojih je baj d'vej kako si bliže moru sve više, uspiješ nač parking, of kors da nema lada, nema ga ni na plaži kamo li za auta, pronađeš misto i zauzmeš ga sa frižiderom da ti ga neki poljak ne otme, skineš se u kupaće, smočiš gnjate onako po penzionersku se oplahneš po prsima i ispo pauzuha da te ne bi strefilo srce i vratiš se nazad do frižidera, dašta da više nisi sam, sa zapada se povećala obitelj poljaka a sa istoka je došla bosanska ekskurzija, metneš očale i najveći sombrero koji si uspio nač jer naravno....nema lada, lipo se zavališ u rasklopnu stolicu koju si kupija u interšpara za 70 kunića jer je imala ugrađenu mrežicu za odložit pivce, iza sebe staviš frižider da ga ne tuče sunce, jer osim šta nema lada u blizini nema ni štekata, kad se ispri tebe stvore koreanci u UV proof zaštitnim odjelima, nije bilo dovoljno slušat poljaka kako pumpa one štramce i ostalu plažnu gnjavažu za svoju mnogobrojnu obitelj nego su ti se ispri očiju stvorili još i plastificirani koreanci, kad u tom čudilu čuješ neko dite sa istoka kako viče 'učo, učo uvatija me grč' a učo odgovara 'oma svi van iz vode puna je grčeva', u međuvremenu je bidnog poljaka odnija vitar put brača jer je zaspa na štramcu od pustog pumpanja a ostatak obitelji tražilo dite šta se izgubilo dok je išlo po sladoled. onako načvrčen ka čvarak zaključiš da je prevelika gužva, buka, a bogami se i piva smlačila da ostaneš dulje, pokupiš ono malo stvari šta si donija, sidalicu i frižider pa se uputiš put auta, kako otvoriš vrata tako te zapahne vrućina pa otvoriš i druga plus prozore da se prozrači, normalno da nemaš klimu u autu jer se tada kada je proizvedeno još nije ugrađivala, sidneš za ić ča kad vidiš onu poljakinju sa zapadne strane kako neko dite ištracano sladoledom potiže za ruku i viče 'čut ćeš ti svoje kad ti nađemo oca'.

zavrtiš glavon, zahvališ bogu da su ti dica narasla, sidneš u auto i zaključiš kako je pametnije pivicu popit doma, bar imaš klimu. bang