kolumna jedne superžene

Jesenje ljubavi

U popodnevu jesenskom,
Kišnom, hladnom I tamnom,
Sretoh dvoje zaljubljenika,
Šetajući danas sama,
Alejom našom davnom.

Oni se držahu za ruke,
Isto kao što nekad držasmo se mi,
A kad prođe mladost,
Ta luda I beskrajna ljubav,
Od svega ostat će im tek sjeta, tek sni.

Pred njima mladost, neostvareni snovi
I predivne godine ljubavi,
Kakvom sam možda nekad voljela te ja,
Kakvom si možda nekad mene volio ti.

(26. listopada 2012. )