kolumna jedne superžene

nedjelja, 06.11.2011.

Na jastuku od snova

Šareni jastuk na svojim krilima,
nosi me u miran, spokojan san,
san što traje sve do svitanja,
kad na prozor moje narančaste sobe
tiho pokuca dan.

Dan obojan u plavetnilo daljina,
bjelinu magle i mraza,
dan u kojem hiljade lica srećem,
ali ipak ostajem sama,
na toj beskrajnoj cesti bez putokaza.

Sunce mi je prijatelj
što kroz sve boli i čežnje
k sreći me vodi,
dok ja sanjam plavetnilo daljina,
sanjam o novoj ljubavi i slobodi.
- 19:07 - Komentari (30) - Isprintaj - #

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.