Dabarski kukovi, niz impresivnih i oštrih stjenovitih vrhova u blizini Baških Oštarija, Srednji Velebit učinili su popularnom destinacijom.

Relativno su lako pristupačni iz Baških Oštarija.

Oznake: Velebit

Tulove grede su gole stjenovite gromade koje se poput okamenjenih divova ponosito uzdižu iznad tunela „Sveti Rok“. Ovaj niz stupova, okruglih tornjeva, grebena, pukotina i škrapa izdignutih iz stjenovitog krša proteže se u dužini od jednog kilometra u Parku prirode Velebit.

Oznake: Velebit, tulove grede

Predstavljam vam novi video: Zavižan zimi

Zavižan je jedan od najpoznatijih dijelova Velebita, naše mitske planine. Divan je u svim sezonama, al možda ga najviše definira duga zima s mnogo snijega, bura i hladnoća. U mirnim danima s plavim nebom, to je zimska čarolija, s predivnim pogledima na sve strane.

U videu možete vidjeti djelić te idile:

Oznake: Velebit, Zavižan, Zima, planine, planinarenje

Imao sam čast svjedočiti puštanju risa na Velebit, naći se oči u oči s ovom veličanstvenom divljom mačkom. To je trajalo svega nekoliko sekundi doduše, ali vrijedio je dolazak na ovu našu planinu.



Šumska ljepotica Štirovača u srcu Velebita bogatija je za novog stanovnika! U subotu ujutro, u sklopu projekta LIFE lynx, ris Pino ispušten je na graničnom području između Nacionalnog parka Sjeverni Velebit i Parka prirode Velebit te se pridružio u misiji spašavanja dinarske populacije od izumiranja. Najvažniji cilj LIFE Lynx projekta je zaustaviti izumiranje dinarske i jugoistočne alpske populacije risa, koje će se postići nizom kompleksnih aktivnosti iz različitih područja upravljanja risom.

U Europi je ris nestao u mnogim zemljama zbog lova te nestanka i degradacije staništa. Ceste presijecaju njegov životni prostor, a vozila ga usmrćuju. Autohtoni dinarski ris istrijebljen je iz Hrvatske, Slovenije te BiH na početku 20. stoljeća. Tek su 1973. godine na području Slovenije reintroducirana tri para iz Slovačke, potom su se namnožili i proširili i na Hrvatsku. Žive u gustim planinskim šumama u kojima ima dovoljno plijena i mira, ponajviše u Gorskom kotaru, na Velebitu i u Lici.

VIŠE O RISU

Oznake: Velebit, ris

Velebit nije najviša, ali je gotovo mitska hrvatska planina. Pojam je za divljinu, krš i surovu prirodu, a ima i golemu prirodnu važnost. Njegovim liticama, gudurama, livadama i gustim šumama prolaze medvjedi i čopori vukova, dok suri orao iz visine nadgleda svoj teritorij.





Brojnim stazama naraštaji planinara iznova otkrivaju draži planine koje se ni cijeli životni vijek ne mogu zasititi. Divljinu Velebita moguće je, međutim, upoznati prolazeći brojnim planinarskim stazama, od kojih je najpoznatija Premužićeva staza. Prolazi nekim od izrazito divljih dijelova, no mogu je savladati i planinari početnici. Prolazi izravno kroz „nezemaljske“ Rožanske kukove, šumu i travnjake, sve dok ne izađe na primorsku padinu i počne otkrivati nevjerojatne prizore prema moru i otocima.

Oznake: Velebit, planinarenje

Pogledajte novi video o Zavižanu na Velebitu:



Zavižan je zasigurno jedna od najpoznatijih točki na Velebitu. To je poznata meteorološka postaja, planinarski dom, početak Premužićeve staze. S njega se pružaju predivni pogledi kako na unutrašnjost Velebita, tako i na Jadransko more.
Zavižan se nalazi u Nacionalnom parku sjeverni Velebit. i do njega vodi cesta je je mnogima baza za istraživanje ove naše mitske planine.

Oznake: Velebit, Zavižan, planine, planinarenje

Zima u Lici i Velebitu može biti čarobna, kada ju zamete snijeg, a obasja sunce. Tak je bilo i ove zime kod Gospića, u selu Rizvanuša podno srednjeg Velebita, posebice istaknutog vrha Visočica. Ovo je selo samo po sebi idilično, s drvenim kućicama, pored šume i usred ravnog polja.

Uživajte!

Oznake: Lika, Velebit, Zima, snijeg

Jesen je i na Paklenici lijepa. Ovaj nacionalni park se tada okiti u rumene boje, naročito javori uz potok.

Potok Paklenica duboko se usjekao u južni Velebit, stvarajući dugačku oazu vegetacije i vode, ali i mnoge geološke oblike. U njemu su se stoga nastanile razne životinje i biljke, a zbog tih vrijednosti, to je područje proglašeno Nacionalnim parkom Paklenica.
Velebit je golemo prostranstvo krša, posebice njegova primorska strana. Kada u ljetnim podnevima nemilosrdno zapeče sunce, za ljude nastaje pakao. Uza sve to, kronično nedostaje vode, a rijetki izvori škrti su i lako presuše. Postoji, međutim, dio Velebita na toj primorskoj strani gdje vode i hlada ne nedostaje. To je Paklenica, jedan od osam naših nacionalnih parkova.

Kako nacionalni park Paklenica seže od morske obale pa sve do najviših vrhova Velebita tako se u jednom danu mogu proći sve faze jeseni. Od rane, još uvijek zelene jeseni u podnožju do žutih boja u sredini kanjona, crveno-smeđih listova bukve pozne jeseni pod kamenim rovom ove planine do već otpalog lišća na najvećim visinama.

Na žalost, ove su jeseni kiše slabo padale pa je potok slabašan i presušio u značajnom dijelu donjeg toka, no u gornjem on se još drži.

Posjet Paklenici moguć je gotovo svima, a polagan uspon do planinarskog doma idealan je u jednom danu. Usput se može i ručati ili popiti kavu u planinskom ambijentu.

Video snimke nastale su uz dozvolu NP Paklenica.

Oznake: paklenica, Velebit

Kratak video o Tulovim gredama na Velebitu:

Oznake: Velebit, planine

Velebit je planinsko područje prepuno krških elemenata: škrapa, kukova, jama, ali i blagih, travnjačkih udolina. Lubenovac na sjevernom Velebit jedna je od njih.



Veliki Lubenovac jedno je od najljepših mjesta u Nacionalnom parku Sjeverni Velebit. To je krška udolina smještena na samom rubu Strogog rezervata Hajdučki i Rožanski kukovi. Nekoć su na Lubenovcu u ljetnim mjesecima obitavali ljudi, zajedno sa svojom stokom, a danas se tamo nalaze ostaci pedesetak ljetnih stanova, suhozida i šterni. Na Lubenovcu je ostala sačuvana i lokva, Lubenovačka ruja, koja je u prošlosti služila za napajanje stoke - ovaca, koza, krava i konja.

Na Lubenovcu je nekada postojao planinarski dom, no sada su od njega samo temelji – izgorio je u požaru. Nedavno su na Lubenovcu obnovljeni pastirski stanovi. Smješteni su uz sam rub prostrane krške udoline, u podnožju Strogog rezervata Hajdučki i Rožanski kukovi. Danas ih koriste planinari, znanstvenici i drugi gosti, no nekad su u njima (tj. u starim stnovima) boravili pastiri. Preko ljeta bi stoka pasla, a vidljivi su i ostaci zidova. Zub stoke je održavao travnjake, no danas ih pomalo osvaja šuma. Time gubimo biološku raznolikost Velebita, sve te leptire, skakavce i ostale kukce te životinje. Ljeti je zanimljiva kolonija bjelonokte vjetruše koja boravi oko doline i hrani se upravo tim kukcima.

Oznake: Velebit, planine

Velebit je mitska hrvatska planina. Iako ne najviša, Velebit je sa svojih 145 kilometara naša najduža planina. U blagom luku, poput golema bedema širokog od 10 do 30 kilometara nadvio se iz kontinenta nad more.

Jedno od mojih prvih prirodnih iskustava bile su planine. Vrlo brzo sam sa Samoborskog gorja prešao na Velebit, našu mitsku planinu. I kao mnogi drugi, ostao sam zauvijek očaran. S vremenom sam i išao neke dijelove i snimio ovaj video, no to je tek mali djelić bogatstava, nekoliko sličica u beskonačnom filmu. Velebit se ne može istražiti za cijelog života!



To je naše najveće područje divljine, gdje u gudurama, livadama, gustim šumama krstare medvjedi i čopori vukova, dok suri orao iz visine nadgleda svoj teritorij. Brojnim utabanim stazama generacije planinara iznova otkrivaju draži ove planine koju se čini se ni cijeli životni vijek ne mogu zasititi. I dok su većina velebitskih vrhova blage rudine (travnjaci) tek sa kamenom kapom na samom vrhu, ili obrasli šumom, Dabarski kukovi su carstvo gole stijene. Možda im samo Hajdučki i Rožanski kukovi konkuriraju krševitošću, ali ne i monolitnošću i tolikom dominacijom nad okolnim okolišem. Slične su i Tulove grede koje gledamo iz daljine zadarskog zaleđa.

Oznake: Velebit, planine, planinarenje, film

Davne 2010. boravio sam na Baškim Oštarijama oko koje su se vrzmali konji. Ljudi su pričali da je tu već dosta dugo, bez nadzora.

Jedno divno jesensko jutro, baš nekako u ovo doba godine, pratio sam ih podno Dabarskih kukova i snimio par kadrova koji su sada ovdje.



Posebno su bili zanimljivi kako brste šipak.

Oznake: Velebit, konji, baške oštarije, planina, jesen, šipak, dabarski kukovi

Pretplatite se na You Tube kanal

Oznake: Velebit, planina, film, planinarenje

Oznake: Velebit, priroda, planinarenje, zora, jutro, magla, planine, park prirode, NACIONALNI PARK, jesen, izlazak

Hrvatska je zemlja izuzetne prirode. Naša zemlja je među rijetkim zemljama u kojima još žive vuk, medvjed i ris, koji su u većini zapadnoeuropskih zemalja nestali. To svjedoči o njezinom izuzetnom prirodnom bogatstvu. Šupljikavo krško podzemlje ispod gotovo polovice Hrvatske pravo je biološko blago, a toga je svjesno vrlo malo ljudi. Svi znaju za galapagoske iguane, no ne i za ono što je hrvatskim građanima doslovno pod nogama. Ponosimo se jadranskom obalom i podmorjem, ali i divljima planinama, kristalno čistim rijekama, velikim močvarama, travnjacima, krškim poljima… Ključ za opstanak životinja upravo je očuvanje prostora na kojem žive. Takva priroda još je donedavna smatrana bezvrijednim prostorom, neiskorištenim resursom, ali nove znanstvene spoznaje pokazuju kako je ona itekako važna ne samo za opstanak planeta nego i za našu gospodarsku dobrobit.


www.safarek.comke - obala i more -uskoro!!!

Oznake: dokumentarci, priroda, NACIONALNI PARK, Velebit, Životinje, more, jadran, film, Šafarek, planine, rijeke, močvare, šume

Oznake: Velebit, bura, vjetar

trailer filma


Francuski dokumentarni serijal Vu sur Terre odlazi na najljepše lokacije na svijetu, u misiju susreta i otkrivanja: muškarci i žene koji nastoje živjeti u očuvanom okolišu. Prva postaja je Hrvatska.

Hrvatska čuva divlju prirodu neslućenog bogatstva. Između Mediterana i srednje Europe, troje ljudi posvećuju svoj život njihovom okolišu: na istoku zemlje na istoku zemlje prirodnjak i fotograf na najvećem životinjskom rezervatu u Europi, speleologinja u podzemnom svijetu Istre i moreplovac na arhipelagu Kornati u Dalmaciji.

Dugo vremena je 17 000 hektara Kopačkog rita plavljenog vodama Dunava, bilo lovište plemenitaša i državnika. Utočište vrlo raznolike faune na tisuće ptica za vrijeme migracija, ovo ogromno močvarno područje je također mjesto gdje dolazi biolog Goran Šafarek. Satima u zaklonu, on ondje fotografira životinje u ritmu godišnjih doba. „Treba biti sam da bi se snimale životinje, biti tih, pažljiv i strpljiv, nevidljiv . Volim se izolirati, to je terapija za stres“. Kad su sva osjetila probuđena, to u meni pobuđuje želju za istraživanjem“. Njegove fotografije su objavljene u brojnim časopisima što ga je (između) ostalog dovelo na listu Jutarnjeg lista od 100 osoba koje su učinili Hrvatsku boljom.

U blizini slovenske granice, speleologinja Petra Kovač-Konrad istražuje najveći podzemni kompleks, preko 200 000 špilja od kojih je samo 8000 istraženo. Pasionirani speleoronilac, ona istražuje čovječju ribicu, vodozemca koji živi samo na Balkanu. Svaki novi uron zahtijeva prijenos stotina kilograma opreme je pažljivo pripreman s ekipom drugih speleoronioca. Ovakvo istraživanje mreže galerija uvijek predstavlja opasnost. „To nije nikada rutina. Svako istraživanje je jedinstveno. Treba se posebno pripremiti svaki put, nikad se ne zna što nas čeka“. Sa svojim partnerom Vedranom, ona drži rekord u dubinskom ronjenju od 60 metara.

Na jadranskoj obali, na Kornatima je Bretonac Sébastien Dao našao izvrsno mjesto za prakticiranje svojeg omiljenog sporta – jedrenje. On organizira jedrenje između 147 otoka koji ga okružuju. „Teško mogu živjeti bez mora. Trebam ga osjetiti. Volim živjeti u prirodnom okolišu: vjetar, valovi, kretanje broda.“ On se također zna uputiti na Velebit gdje često puše bura, vjetar koji doseže i 300km/h.

Daleko od užurbanosti urbanog prostora, Goran, Petra i Sébastien su odlučili živjeti u skladu s prirodnim okolišem.

Originalna najava na francuskom jeziku.

Véritable invitation au voyage, Vu sur Terre repart au bout du monde pour une nouvelle moisson de rencontres et de découvertes : des hommes et des femmes qui aspirent ŕ vivre encore longtemps dans un environnement préservé. Premičre escale en Croatie.

A l’ouest des Balkans, la Croatie abrite une nature sauvage d’une richesse insoupçonnée. Entre Méditerranée et Europe centrale, trois passionnés consacrent leur vie quotidienne ŕ leur environnement : un photographe naturaliste dans la plus grande réserve animaličre européenne ŕ l’est du pays, une spéléologue dans les grottes souterraines d’Istrie et un marin breton dans l’archipel des Kornati en Dalmatie.

Longtemps, les 17 000 hectares de Kopacki Rit inondés par les eaux du Danube servirent de réserve de chasse ŕ la noblesse austro-hongroise. Refuge d’une faune trčs diverse et de milliers d’oiseaux au moment des migrations, cette immense région marécageuse est aujourd’hui également celui du biologiste Goran Safarek. A l’affűt pendant des heures, il y photographie, au rythme des saisons, cerfs, aigles ou sangliers. « Il faut ętre seul pour photographier les animaux, attentif, patient, silencieux, invisible. J’aime beaucoup m’isoler, c’est une thérapie contre le stress !... Quand tous les sens sont en éveil, ça anime en moi une envie de découvrir. » Ses clichés sont publiés dans de nombreuses revues qui lui ont valu d’ętre classé dans la liste des cent personnalités contribuant ŕ la métamorphose du pays.

Non loin de la frontičre slovčne, la géologue Petra Kovac-Konrad poursuit son exploration du plus grand réseau croate de grottes souterraines : 200 000, dont seules 8 000 sont répertoriées. Passionnée par la spéléologie et la plongée en eaux profondes, elle suit la trace du protée, un amphibien qui ne vit que dans les Balkans, surnommé le « poisson humain » ou le « fils du dragon » ŕ cause de sa forme. Chaque nouvelle descente, qui exige de transporter des centaines de kilos de matériel, est soigneusement préparée avec son équipe de fidčles plongeurs. S’aventurer dans des réseaux de galeries inconnus présente toujours des dangers. « Ce n’est jamais la routine. Chaque exploration est unique. Il faut se préparer de maničre particuličre ŕ chaque fois, on ne sait jamais ce qui nous attend. » Avec son partenaire Vedran, elle détient le record de profondeur ŕ soixante mčtres.

Sur la côte dalmatienne, dans l’archipel des Kornati, le Breton Sébastien Dao a trouvé l’environnement idéal pour pratiquer son sport favori : la voile. Il organise des raids en mer entre les 147 îles qui l’entourent. « J’ai du mal ŕ vivre sans la mer. Il faut que je la sente. J’aime vivre dans les conditions naturelles : le vent, les vagues, le mouvement des bateaux, la vie aquatique conditionnent ma vie. » Il s’aventure aussi dans les montagnes voisines du massif du Velebit oů souffle parfois la bora, ce mistral croate qui peut atteindre prčs de 300 km/h.

Loin de la frénésie urbaine, Goran, Petra et Sébastien ont choisi de vivre en harmonie avec un environnement naturel.

Oznake: kopački rit, Hrvatska, snimanje, dokumentarac, Baranja, Istra, Velebit, kornati

Pozivamo vas na izložbu “Natura 2000 – Ponos Hrvatske”. Otvorenje izložbe biti će u ponedjeljak, 4. studenog 2013. u prizemlju City Center One East (Žitnjak), a izložba će biti otvorena do 10. studenog 2013. Autori fotografija su Goran Šafarek , Marko Matešić Riža , Boris Krstinić i Antonio Rossetti .

Oznake: priroda, fotografija, Drava, Velebit, zrmanja, izložba, rijeke, Životinje

Predstavljam vam novi video: Zavižan zimi

Zavižan je jedan od najpoznatijih dijelova Velebita, naše mitske planine. Divan je u svim sezonama, al možda ga najviše definira duga zima s mnogo snijega, bura i hladnoća. U mirnim danima s plavim nebom, to je zimska čarolija, s predivnim pogledima na sve strane.

U videu možete vidjeti djelić te idile:

Oznake: Velebit, Zavižan, Zima