Rika jelena u Kopačkom ritu pravi je spektakl. U kasno ljeto ovi veliki sisavci počinju se pariti, a mužjaci se natječu međusdbno za ženkama.

Možda nema ljepšeg prizora u Kopačkom ritu od onoga kada u zalazeće sunce iz obližnje šume iskorači ponosni jelen. Cijeli se dan odmarao u sjeni, a sada je izišao na otvoreno, na prostrana polja visokog šaša i ostalog močvarnog bilja, mjestimično prošarana šumarcima bijele vrbe i depresijama s vodom. Dok mu nisko sunce obasjava dlaku svojim posljednjim tračcima, pažljivo promatra okoliš, njušeći mirise dok ušima poput antena hvata sumnjive zvukove. Kad se uvjeri da je siguran, kreće tuliti, poznati baranjski koncert koje odjekuje nadaleko. Doba je rike jelena!



Jelen je skrovita životinja, koja se skriva od pogleda ljudi. To se sve mijenja kada nastupa vrhunac aktivnosti – rika. Potkraj kolovoza, kad su još dnevne vrućine velike, ali jutra sve svježija, budi se u jelenima nagon za razmnožavanje. Koliko jelenom tada vladaju hormoni, govori da prije rike jelen ponekad udara rogovljem po stabalcima i grmlju, takvom žestinom da ih skoro sasvim izlomi. Može se iskaliti i na mravinjak kojeg sravnjuje. Veliki mužjaci u predvečerje izlaze na čistine i počinju rikati. To su tradicionalna rikališta u kojima su najaktivniji mužjaci od sedam, osam i devet godina. Oni formiraju harem od ženki koje potom čuvaju od ostalih mužjaka, a održavaju i svoj teritorij kojeg označuju lučevinama iz mirisne žlijezde na suzištima očiju.

Duboki bas ljubavnog zova uokolo odjekuje često sa svih strana, a mužjaci se međusobno nadjačavaju. Rikanjem se mužjaci i odmjeruju, jer intenzitet glasanja pokazuje snagu i kondiciju. Kada ljubavni zov nije dovoljan, često nastupaju i prave borbe kada dva jelena ukrste rogovlje i guraju se, pokušavajući ubosti suparnika parošcima u bok. To mladi jelen pokušava svrgnuti vlasnika harema. Tada sve odzvanja od sudara rogovima, naguravanjima, i toptanjem kopita. Unatoč žestini, teže ozljede su rijetke, a pobijeđeni „podvija rep“ i odlazi. Za rike jeleni gotovo i ne jedu, a od neprestane brige o ženkama, borbi, ozljeda i ostalih napora smršave i trideset kilograma.

Oznake: jelen, rika, kopački rit, Baranja

Predstavljamo Vam novi video o Kopačkom ritu, poplavnom području Dunava i Drave.



Kopački rit je nisko područje između Dunava i Drave jedno je od najpoznatijih močvarnih i poplavnih područja u Europi. Prizori močvara i prirodnih kanala, krda jelena i divljih svinja, tisuće ptica tijekom migracije i gniježđenja poznati su u cijelome svijetu.

Scene su snimljene za potrebe filma Rijeke Hrvatske, a uz dozolu Parka prirode Kopački rit. Zahvaljujem se prije svega nadzornicima koji su omogućili snimanje.

Oznake: Dunav, Slavonija, Baranja, kopački rit

Nekako sam s vremenompostao stalni gost Baranje. Prvo zbog svjetski poznatog Kopačkog rita i što je moja tadašnja djevojka bila u Osijeku. No, s vremenom sam sve više odlazio ondje, a čak sam i sudjeovao u snimanju dva filma. I to kao "glavni glumac", odnosno filmovi su pratili moje istraživanje ove lijepe regije. Jedan Podravec, a predstavlja Baranju :)

Kopački rit je najveći adut Baranje, ali tu je i Dunav, vinarije, fina klopa (fiš,perkelt i još mnogo toga), pogotovo tradicionalna panonska sela. Da ne duljim više, evo jedan od tih filmova.



Za Baranju uvijek spreman ;)

Oznake: Baranja, kopački rit, Dunav, surduk, zmajevac, kopačevo, Osijek :), selo, panonija, paprika

trailer filma


Francuski dokumentarni serijal Vu sur Terre odlazi na najljepše lokacije na svijetu, u misiju susreta i otkrivanja: muškarci i žene koji nastoje živjeti u očuvanom okolišu. Prva postaja je Hrvatska.

Hrvatska čuva divlju prirodu neslućenog bogatstva. Između Mediterana i srednje Europe, troje ljudi posvećuju svoj život njihovom okolišu: na istoku zemlje na istoku zemlje prirodnjak i fotograf na najvećem životinjskom rezervatu u Europi, speleologinja u podzemnom svijetu Istre i moreplovac na arhipelagu Kornati u Dalmaciji.

Dugo vremena je 17 000 hektara Kopačkog rita plavljenog vodama Dunava, bilo lovište plemenitaša i državnika. Utočište vrlo raznolike faune na tisuće ptica za vrijeme migracija, ovo ogromno močvarno područje je također mjesto gdje dolazi biolog Goran Šafarek. Satima u zaklonu, on ondje fotografira životinje u ritmu godišnjih doba. „Treba biti sam da bi se snimale životinje, biti tih, pažljiv i strpljiv, nevidljiv . Volim se izolirati, to je terapija za stres“. Kad su sva osjetila probuđena, to u meni pobuđuje želju za istraživanjem“. Njegove fotografije su objavljene u brojnim časopisima što ga je (između) ostalog dovelo na listu Jutarnjeg lista od 100 osoba koje su učinili Hrvatsku boljom.

U blizini slovenske granice, speleologinja Petra Kovač-Konrad istražuje najveći podzemni kompleks, preko 200 000 špilja od kojih je samo 8000 istraženo. Pasionirani speleoronilac, ona istražuje čovječju ribicu, vodozemca koji živi samo na Balkanu. Svaki novi uron zahtijeva prijenos stotina kilograma opreme je pažljivo pripreman s ekipom drugih speleoronioca. Ovakvo istraživanje mreže galerija uvijek predstavlja opasnost. „To nije nikada rutina. Svako istraživanje je jedinstveno. Treba se posebno pripremiti svaki put, nikad se ne zna što nas čeka“. Sa svojim partnerom Vedranom, ona drži rekord u dubinskom ronjenju od 60 metara.

Na jadranskoj obali, na Kornatima je Bretonac Sébastien Dao našao izvrsno mjesto za prakticiranje svojeg omiljenog sporta – jedrenje. On organizira jedrenje između 147 otoka koji ga okružuju. „Teško mogu živjeti bez mora. Trebam ga osjetiti. Volim živjeti u prirodnom okolišu: vjetar, valovi, kretanje broda.“ On se također zna uputiti na Velebit gdje često puše bura, vjetar koji doseže i 300km/h.

Daleko od užurbanosti urbanog prostora, Goran, Petra i Sébastien su odlučili živjeti u skladu s prirodnim okolišem.

Originalna najava na francuskom jeziku.

Véritable invitation au voyage, Vu sur Terre repart au bout du monde pour une nouvelle moisson de rencontres et de découvertes : des hommes et des femmes qui aspirent ŕ vivre encore longtemps dans un environnement préservé. Premičre escale en Croatie.

A l’ouest des Balkans, la Croatie abrite une nature sauvage d’une richesse insoupçonnée. Entre Méditerranée et Europe centrale, trois passionnés consacrent leur vie quotidienne ŕ leur environnement : un photographe naturaliste dans la plus grande réserve animaličre européenne ŕ l’est du pays, une spéléologue dans les grottes souterraines d’Istrie et un marin breton dans l’archipel des Kornati en Dalmatie.

Longtemps, les 17 000 hectares de Kopacki Rit inondés par les eaux du Danube servirent de réserve de chasse ŕ la noblesse austro-hongroise. Refuge d’une faune trčs diverse et de milliers d’oiseaux au moment des migrations, cette immense région marécageuse est aujourd’hui également celui du biologiste Goran Safarek. A l’affűt pendant des heures, il y photographie, au rythme des saisons, cerfs, aigles ou sangliers. « Il faut ętre seul pour photographier les animaux, attentif, patient, silencieux, invisible. J’aime beaucoup m’isoler, c’est une thérapie contre le stress !... Quand tous les sens sont en éveil, ça anime en moi une envie de découvrir. » Ses clichés sont publiés dans de nombreuses revues qui lui ont valu d’ętre classé dans la liste des cent personnalités contribuant ŕ la métamorphose du pays.

Non loin de la frontičre slovčne, la géologue Petra Kovac-Konrad poursuit son exploration du plus grand réseau croate de grottes souterraines : 200 000, dont seules 8 000 sont répertoriées. Passionnée par la spéléologie et la plongée en eaux profondes, elle suit la trace du protée, un amphibien qui ne vit que dans les Balkans, surnommé le « poisson humain » ou le « fils du dragon » ŕ cause de sa forme. Chaque nouvelle descente, qui exige de transporter des centaines de kilos de matériel, est soigneusement préparée avec son équipe de fidčles plongeurs. S’aventurer dans des réseaux de galeries inconnus présente toujours des dangers. « Ce n’est jamais la routine. Chaque exploration est unique. Il faut se préparer de maničre particuličre ŕ chaque fois, on ne sait jamais ce qui nous attend. » Avec son partenaire Vedran, elle détient le record de profondeur ŕ soixante mčtres.

Sur la côte dalmatienne, dans l’archipel des Kornati, le Breton Sébastien Dao a trouvé l’environnement idéal pour pratiquer son sport favori : la voile. Il organise des raids en mer entre les 147 îles qui l’entourent. « J’ai du mal ŕ vivre sans la mer. Il faut que je la sente. J’aime vivre dans les conditions naturelles : le vent, les vagues, le mouvement des bateaux, la vie aquatique conditionnent ma vie. » Il s’aventure aussi dans les montagnes voisines du massif du Velebit oů souffle parfois la bora, ce mistral croate qui peut atteindre prčs de 300 km/h.

Loin de la frénésie urbaine, Goran, Petra et Sébastien ont choisi de vivre en harmonie avec un environnement naturel.

Oznake: kopački rit, Hrvatska, snimanje, dokumentarac, Baranja, Istra, Velebit, kornati