Fressssssh

Laku noć

Nisam sklon upoznavanju blogera, niti sam sklon davat obećanja, jer ih onda i održim, ipak jednom kad sve ovo prođe, ja, Purgerica, i Stara Teta ćemo na kavu u Brezje, do tada ćemo uraditi onoliko koliko možemo, a možemo jako puno, jer šteta bi bila da Petrinja ne zaživi ponovo, zbog onih koji su se već jednom vratili, koji će se Vratit i opet, i zbog nekih novih sretnih djetinjstava.

Umoran sam, od potresa, od tuge, od nespavanja, od ponosa.

Dok časni saborski zastupnici prebrojavaju krvna zrnca poginulih, moji huligani pomažu, i ne pitaju nikoga koje mu je boje krv.

Vidim da i vi slabo pišete, vjerojatno ste kao i ja preplavljeni osjecajima, osim ove šačice koja piše o sebi, vjerojatno bi i zadnji post prije udara meteora, posvetili svojoj neshvaćenoj veličini.

A i ove luđake sve teže podnosim.

Sad idem zaspat da ulovim nešto sna prije nego opet zatrese.

Ionako Zemlja koja ima ovakve huligane, ne treba brinuti za vlastitu budućnost.