FreshCaYg

subota, 04.01.2020.

Post festum

Ja mislin da je bolje da se mi bavimo lajf kaučingom nego da pričamo o politiki, pričat o ton politiki je isto ka mlatit praznu slamu, ako imamo dva kandidata, a za jednog će glasat svi oni koji su kad je bio referendum o neovisnosti bili protiv, i oni koji su kad je bija rat, navijali da pojedu oni drugi, nema se tu šta pričat, triba se samo kako taj kandidat kaže birat društvo.

Ajmo mi zato vježbat kaučing.

Mlada, zgodna i nadarena pjesnikinja je rekla samo Bruce Lee je faca svi ostali su trube ili tako nešto.
Teško je suprotstavit se takon argumentiranon tvrdnji, Bruce je umra 1973, dakle davno, filmovi u kojima je glumija prikazuju se rijetko, ali sjećanje još živi, Bruce je naša svoje misto u kolektivnon memoriji, kao i neki drugi, za razliku od većine.

Dakle odma ste shvatili da je tema današnjeg lajf kaučinga, zašto smo mi ode, i to ne zašto smo mi ljudi u vaseljeni, nego zašto smo mi na blogu.

Priča se da će neki učitelji i profešuri dostojanstveno nadoknađivat dane izgubljene u štrajku, sa dicon čiji roditelji nemaju love da bi tu istu dicu vodili na skijanje, pa bi to onda dostojanstveno tribalo uobličit u praksu, da recimo roditelji koji imaju prasce, ne moraju slat dicu u školu kad se tuku prasci, ili recimo ako neko ima love za ić u Benkovac na sajam, da mu isto dica dostojanstveno ne moraju ić u školu, također bi bilo vrlo uputno da učitelji i profešuri, koji imaju dicu i love za ić na skijanje, jer su dobili povišicu, isto ne moraju ić u školu, ni oni ni dica, nisu oni i njiova dica šugavi, i oni znaju plazat po snjigu a imaju i novaca.

ali da se vratimo lajf kaučingu

mi smo ode da kolektivna memorija ne bi ostala uskraćena za naš lik i djelo

nemoremo ni zamislit koja bi tragedija bila za kolektivnu memoriju, da je ostala uskraćena za vake intelektuValce ka šta ih ode ima.

Pokušavan zamislit koliko je dostojanstva potribno da bi se malom skijašu zaključila petica, iako ga nije bilo na nastavi za razliku od sirotinje koja nije imala za skijanje, pa mi se kad pokušavam vizualizirat prosvjetnog radnika u potrazi za dostojanstvom kao kroz maglu javlja lik i djelo kumordinara Žorža s velikim Ž.

Eto i sad se ja moran posipan pepelon jer sam onomad govorijo kako je profešurima jedino stalo do love, a sve ostalo je šuplja priča, a oni su u stvari već onda odgajali i obrazovali dicu, da je ispravno ne ić u Školu radi love jer jedino ako imaš love onda ne moraš ić u Školu nego na skijanje.

Posebno mi je drago što će svi osviješćeni levičardžije koji su brezrezervno podržavali štrajk profešura zasigurno i brezrezervno podržat, da bogati skijaju, a sirotinja oda u školu jer nije znala štrajkat kad je bilo vrime.

I šta smo naučili na današnjem kaučingu, naučili smo da nije sve u odgoju ima nešto i u obrazovanju, jel tako.

- 16:35 - Komentari (27) - Isprintaj - #