Fressssssh

pustolovina Hieronimusa Čekića

bija je lip dan

Hieronumis je volija lipe dane, puno više od gadni dana, za gadni dana su ga spopadale tmurne misli, a kad je bilo lipo Hieronimus je razmišlja o tin lepršavin stvarin ka šta su sriće, veseje, i ljubav.

Malo ga je bilo straj, zbog nesritnog iskustva s mlinarevon ćeri razmišljat o jubavi, ali bilo je to ipak jače, i od njega i od straja.

Tako je naš Hieronimus bio u potrazi za poimanjem jubavi, skuplja je informacije di god je moga, u novine, prid izlozima knjižara, na televiziju, u pismama, u crkvi, i najviše prisluškujuć razgovore u parku, u prenakrcanim autobusima, liti pritajen ispod otvorenih prozora, ne tržnicama, i bilo di, di su ljudi razgovarali.

Sva ta silna količina informacija ga je pomalo zbunjivala, stvari su bile više nego kontradiktorne, i Hieronimus na koncu nije zna šta bi mislija.

Sluša je don Petra u crkvu kako je govorija da triba ljubit bližnjeg kao samog sebe, Hieronimus jednostavno nije prema sebi osjeća ništa, proveo je sate prid ogledalom očekujuć da se neki bilo kakav osjećaj pojavi ali ništa, šipak.

Čuja je od suside Anđelije, da je poštar udovici Lenki učinija dite, i da je to škandal, Hieronimusu ni to nije bilo jasno, poznato je da su dica plod ljubavi, pa kako onda ljubav može bit škandal, nešto tu nije štimalo.

Još je više bija začuđen kad je čuja da je pastir Zorzi, malo prikoviše volija svoju kozu, Luce ćakulona se deboto prikrstila kad je to pričala, kako se može volit nekoga prikoviše, kako taj neko osjeti da je prikoviše, njemu se Zorzijeva koza činila uvik ista, tako da nije baš razumija o čemu se radi.

Onda je u novine vidija članak o čoviku koji je volija svoj auto više od žene pa je probija zid na kući i uveza auto unutra, i napustija bračnu sobu i priselija se autu, nije to Hieronimus baš razumio, iako auto je bio lijep uglancan, a žena nije izgledala, barem na slici u novinama, kao neko s kim bi poželio biti u društvu.

Možda ga je ipak najviše mučila priča o ženi koja je volila muškarca, koji prema njoj nije osjećao ništa doli požude, nekako je ispadalo da je njena ljubav iako iskrena, potpuno pogrešna , jer joj nije donosila ništa doli nesreće i poniženja, iako je ona svaki put lagala samu sebe, i uvijek iznova mu se davala, nadajući se uzalud da će se nešto promijeniti.

Kad bi tako promislio o tome, još je on s mlinarevom kćeri dobro i prošao, i znači li to da su sve neuzvraćene ljubavi pogrešne, i zašto ljudi uopće tako rasipaju ljubav kad je tako dragocjena.

Morat će dobro promisliti o tome.....