Fressssssh

gornje misto i donje misto

mi dalmatinci smo puno štedljiv svit

sve štedimo pa tako i slova i rići

tako za svaku pojavu šta za nju na drugin jezicin triba po ure tumačit, mi na dalmatinskon jmamo jednu jedinu rič

tako kad mi rečemo da je nešto dežbjego oma se zna šta to je, a ako vas baš zanima, vas šta ne razumite dalmatinski, zamolite lipo Annaboni, ili Domenica ili El dijabla da van rastumaču, jerbo se meni ne da toliko pisat

tako nama nikad ne padne na pamet da nan se misto zove sveti petar u šumi, jebate na šta to liči

evo mi smo sedan mista da bi uštedili na ričima nazvali kaštila

zato je običaj da kad nastane neko novo misto, oma mu se da isto ime ka i ono najbliže, samo bude gornje ili donje, i tako se uštedi barenko jedno ime

tako se i moje misto zove ka i još jedno, samo smo mu dali još i ono gornje, iako je u stvari donje, ali mi smo bili prije, i neće nas niko jebat

e sad priča o gornjen i donjen mistu počinje iza rata, kad je krepa socjalizam, i dobro da je krepa, a šnjin i pogon od jugoplastike u kojen su se radile bebe ćelavice, u donjen, i vinarija šta je bila u gornjen mistu

bilo je da prostite zajebano, i ko zna šta bi bilo da nisu došli oni maniti furešti

mi u gornjen mistu smo oma dok se još moglo sazidali bokun apartmanića, brespravno kako se to već kod nas radi, osnovali klapu, šta je suboton navečer i nediljon iza mise pivala isprid crkve, otvorili jedno šesnajst kafića, disko i na svaku plažu bič bar

oni u donjen mistu nisu učinili ništa, tamo su pulitiku od mista vodile udovice, i stari Bare,zvani čimavica, oni nisu dali da se ništa učini, bunili su se da neće oni da in gologuzi furešti odaju po mistu, i galamu po noći, jerbo ko je vidija manitat tako i bit veseja, to ne priliči poštenu svitu

i tako su furešti kod nas ostavili dolore, eure, i one nesriknje franke, misto je raslo, sve mlado je iz donjeg mista priselio u naše gornje misto, i tako sad se patimo, evo već i po četri miseca godišnje, onda nan triba misec da izbrojimo novce, pa i onda trošimo do drugog lita

u donjem mistu je sve manje svita, ostale su samo udovice, i stari Bare, guštaju u svome miru, i baš si lipo kokolaju, samo s večeri kad se zatvore svak svojin vratin, postanu svjesni samoće, i napuštenosti, i onda kunu furešte i one iz gornjeg mista šta su in odveli dicu i unuke