Fressssssh

nostalgična

Hm

Bilo je to strašno, u ono doba nije bilo ni interneta ni satelitske televizije, ni video kazeta, jebate pari da nije bilo ničega.

Filmovi su bili više manje nevini, a ako je i bija koji eksplicitni bija je kasno.

Na televiziju nije bilo šifre za roditeljsku zaštitu, nego je roditeljska zaštita gledala televiziju skupa s tobom, pa bi te u slučaju nepriličnih sadržaja ili nekad i iz čista mira potirala leć u krevet.

Literatura je bila oskudna, nešto malo u Startu ako si ga se uspija dočepat
a da te roditeljska zaštita nije sinjala, i možda neki od prekomjerne uporabe izlizani Playboy.

Bili smo apsolutno needucirani, a nekako smo ipak u teoriji znali sve.

E sad praksa, tu je jebiga zapinjalo, sve smo se nešto namištali , ka zadnji idioti drpali ženskice kojima su tek počele rast cice.

Prvi poljupci su bili presmješni, nespretni, na rubu nesvjestice.

Bilo je neke draži u tom neznanju, u toj nevinosti.

Nismo bili opterećeni seksom, ni instant uspjehom, ultimativna erotska fantazija nam je bila, zabit gol za Hajduka i poklonit se sjeveru.

Duvan si iša kupovat u drugi kvart, da te ona šta radi u trafiku ne bi rekla materi, goldune si iša kupit na drugi kraj grada i bija ti je crnjak od apotekarice, a onda smo u njih ulivali vodu i bacali ih sa tarace da vidimo šta će bit kad bubnu o tle, prava primjena je došla kasnije.

Nije bija problem bit faca, triba si samo otić u Trst i kupit majicu na široke rige, i espadrile u svin bojama, falši zipo, i neke cvike.

Motore smo sastavljali od djelova, i vozali se dok se ne raspadnu, po cile božje dane smo bili u nekoj garaži i nešto šarafili, ili svirali.

Pili smo prošeke na Dioklecijanu i na Istranci, štok kole u Plinari, i gusti sa šlagom u Adriane na Poljudu.

Krali smo bogu dane u Kazališnoj, i po matinejama u Tesle, di smo zajebavali Roju, da je peder.

Bilo je to neko drugo vrime nekako pitomije, s više gušta ili se tako bar meni čini, a meni se ionako uvik nešto pričinja