Samo Durica

pes i dres

gledam jučer na telki neki prilog o pesima,
nije tajna kak volim pese, pa između bombaša samoubojicama, kamikaza koji se kamionom zaletavaju u turiste na adventima i raspravama domaćih mudraca o raspačavanju preostalih nam prirodnih resursa, ipak biram rađe prilog o pesima,
i sad, u tom prilogu pokazuju kak se pese može trenirati da, ni više ni manje, neg:
plešu.
okej,
znam da se pesa može trenirati za sve i svašta, i nekako mu je, čak i u samoj prirodi da bude od koristi nama ljudima,
ko bi ga znal zakaj nas ti pesi tak jako vole i poštuju,
a, ono kaj mi je još uvijek pitanje svih pitanja:
čime smo mi, ljudi, to, pobogu zaslužili,
ono,
ni približno nismo dobri, pošteni, iskreni, spontani i dobronamjerni
ko ti pesi,
nedavno je neko na fejsu objavil snimku neke oromne doge, il tak nekaj,
kak sedi mirno na kauču, onak, baš ko čovjek,
i dozvoljava malenoj curici od kojih tri - četri godine da ga pregledava instrumentima
koje ima u svom koferu " Doktorice Pliško ",
ono, kujica mirna, strpljiva, a mala joj prvo mijeri tlak plastičnim tlakomjerom,
tu bi već nekom od nas odraslih bilo sveg dost, jer bi nam skočil tlak,
pa bi je poslali nek si nađe nekog druog bedaka, al, njoj ne,
ona i dalje sedi mirna,
pa joj mala onda gura nekaj drugo plastično u uši, ona i dalje mirna,
samo malo pomakne njušku kako bi joj olakšala,
mala i dalje prčka po njoj, i na kraju joj daje plastičnu flašicu, gura joj u zube,
pa, iako joj se ne sviđa okus plastike, ne buni se, i dalje surađuje,
to je ljubav, čista, prava privrženost,
tak i ovo plesanje,
u tom prilogu na telki,
oni uče pese plesat,
ko da su neki cirkusanti,
mislim,
kaj ti nije dovoljno imat pesa,
takvog kakav je,
ajd, naučiš ga ono osnovno, ono kaj vam je potrebno za svakodnevno funkcioniranje,
da ga ne pogazi nekaj, da se ne pomlati s drugim pesom, da nekaj otrovno ne poždere,
al, zar je baš potrebno i da pleše kak se nama sviđa,
zakaj,
o, za kaj,
da bi se mogli hvalit pred drugima,
il, da pobijedi na nekom natjecanju, pa dobiješ neki pehar koji bu skupljal prašinu na regalu,
ne kužim,
eto,
ja to ne kužim,
zakaj nama ljudima ni pes nije dovoljan da bude ( samo ) pes,
onakav kakav je,
divan,
već i njega imamo potrebu preoblikovati u nekaj drugo,
po vlastitoj mjeri,
ambiciji,
daj, nauči sam plesat, ak ti se pleše,
i pusti pesa na miru da bude ono kaj je:
pes.