Samo Durica

More koje će odagnati more koje me more

Od kad mi je muž preminuo imam noćne more svakakve vrste i budim se u suzama. Vrlo teško zaspim, probudim se nakon dva sata i to uvijek u trenutku kada bi se u snu trebali vidjeti ili dodirnuti. No, u zadnje vrijeme sve česće sanjam more, plavo, bistro, predivno modro prostrano more. I sve više razmišljam o životu uz njega. Zamišljam neki mali pansion s par soba, nešto onako kaj u filmovima nazivaju " bad and breakfast ", a u prevodu bi bilo: " krevet i doručak ". Znam da je to samo san, vrlo teško i gotovo nemoguće ostvariv, al, valda je zato i tako primamljiv, a i jedini san potpuno suprotan tim morama koje me more i od kojih sam iscrpljena, već na rubu snaga. Pa mi maštanje o mom drugačijem svijetu u kojem vodim svoj posao s tih par soba, kuham i brinem o nekoliko životinja dođe kao neka vrrsta terapije. Počela sam o tome razmišljati prije spavanja, čisto da si preusmjerim misli, pa sam tako zamišljala kako bih te sobe uredila, koju bih ponudu jela nudila, kaj bih sve mogla uzgajati. Zamišljala sam nešto zemlje na kojoj bih držala koze i koke, peseka, naravno, možda i zečeke, iako, sigurna sam da te životinje ne bih mogla pojesti. Koze bih imala zbog mlijeka i sira, koke zbog jaja, a zecove jer su slatki. Sadila bih krumpir, paradajz, tikvice, salatu, kuruzu i sve ono s čim se možemo prehranit. Volila bih imat i lavandu. Par voćkica. Trešnju i smokvu. Poticala bih goste da si sami beru ono kaj žele jesti. I da hrane životinje. Preko zime radila bih kozmetiku od kozjeg mlijeka, lavande, nevena, maslina i ostalog ljekovitog bilja. Planinarila bih kad god bi mi se pružila prilika. Radila bih pekmeze i kolače. Naučila bih šivat. Gosti bi kod mene uživali u miru, domaćoj hrani, druženju i životu u prirodi. Organizirala bih im razne radionice prema afinitetima, ono što su uvijek željeli naučiti, a nisu imali vremena ili prilike. Tako bi mogli slikati, izrađivati sapun ili kukićati. Bilo kaj ih zanima. Ili samo uživati u aromaterapijskoj masaži. Znam da nije vrijeme za takve poslovne poduhvate, isto kao što niti nemam sredstava to sve ostvariti, ali maštati si mogu priuštit. U snovima je sve moguće. Noćas sam opet sanjala more, nakon što me on probudil. Trebali smo se naći na njegovom koncertu, ali nisam mogla doć donjega zbog gužve. To je trajalo i trajalo, pa taman kad smo se trebali vidjeti probudilo me. Osjećaj je uvijek isti. A nakon toga sunčana obala na kojoj je kamena kućica. Pogledala sam u sanjaricu i značenje je pozitivno. Sad ću si dozvoliti sanjati. Možda more uspije prekriti more.

Tehnologija kao nužnost

E, da, otvorila sam djetetu blog. Bilo je tako da me mučilo sigurnosno pitanje, jer na ovoj tastaturi od tableta na kojem pišem nisam znala stavljati ć i č, pa mi nije htel prihvatiti odgovor. Fran me pital kaj radim, pa mi je onda on pokazal kak se to može lijepo napisat i sad znam. Pa su ga zanimale fotke i zabavno mu je odgovarati na sigurnosna pitanja. Sviđa mu se kako crta " Kockavica " i jako se iskreno veselil njenom komentaru. Čak me pital da li stvarno tako dobro nacrtal ribu. Razlog zbog kojega je mene ponukalo otvoriti mu blog je taj što ga time motiviram na čitanje i pisanje, a to mu je sada potrebno. Lijepo čita za svoju dob, ali mu fali razumijevanja. Slično je i s pisanjem. Ide mu, ali šteka konstrukcija rečenice, veličina vokabulara i malo više mašte. A sve to može steći jedino vježbanjem koje je uglavnom dosadno ako je suhoparno. Da nije sam pokazal interes ne bi mi nikada to palo na pamet, ono, djeca i internet, al mislim si, kad tad bu se koristil nekom od društvenih mreža, pametni telefon ni nemreš drugačije koristiti, pa, ak već mora negdje počet, nek to bude tu gdi ja imam kontrolu. Ionako je tablet kod mene i ne smije ga koristiti bez pitanja, a i lozinke su tu kojima ja upravljam. Fora mi je kak se trudi i kak je iskren, voli pratiti " Slučajno srce ", i sve blogove koji imaju više fotografija nego teksta. Zainteresiral se i za crtanje, pa mi sve to skup nekak ima smisla. Bila sam u dilemi i kad je mobitel bil u igri, isprva nisam bila za to ga ima, ali onda smo ostali sami, pa je mobitel postal nužda zbog lakše komunikacije. Malo po malo i on si sad sam stavlja alarm za školu, brine o bateriji i ja sam mirna jer znam da ga mogu uvijek nazvat. Nema još pametni telefon, nego onaj obični, iako se zna služit svime i bolje nego ja. Molio me da mu kupim za rođendan novi mobitel, jer njegov prijatelj iz zgrade ima, pa mu je on pokazal i " tic-toc " i neke druge vrste igrica, ali nisam još za to, za sada mu je ovo kaj ima taman. No, isto tak mi se čini da je to postala neka nužda, obaveza, ja više ne mogu funkcionirati bez interneta, jer sve poslovne informacije idu preko grupa, imam valada pet tih grupa samo kaj se posla tiće i još dvije školske. Samo jedno jutro sam zaboravila spravu domu i već je bila panika. Meni se to ne sviđa i ne volim biti tako stalno i uvijek dostupna, no, takav nam je sad tempo, takvo je vrijeme i moraš se prilagodit, ošneš. Njima može biti samo sve potrebnije, nešto poput sastavnog dijela pismenosti. Zato ga ne želim ograničavati, nego mu omogučiti da se i u tom smjeru razvija. Dok ja sve to još mogu nadgledati. Pa sad, bumo vidli kam bumo došli. Meni osobno je pisanje bloga pomoglo da se poćnem bolje služiti kompjutorom.

singlice i majstorije

Singl zene magnet su za majstore svih vrsta i formata. I znam vec unapred da bu me izradili, ono, cim me vide zavrti im se u ocima tarifa " za glupaste zenskice ". Ko na jednorukom jacku, tri jackpota, tri blond zenske glave. Nis meni ne vredi kaj znam vise-manje sama po kuci napravit one osnovne popravke zahvaljujuci tatinom trudu i mojoj djecjoj znatizelji. Nekih se stvari jednostavno ne usudim dirati, kao sto su bojler, na primjer. Doduse, procitala sam sve kaj pise u uputstvima, provijerila pritisak, resetirala ga tocno deset sekundi i to je tak stimalo nekih tjedan dana. Onda sam nazvala servis, pa su mi i oni tam rekli isto to. Mozda bi i sve bilo okej da nije u medugasu opet padala ona jaka kisa. A ni to nebi bila takva frka da je predstavnik stanara nase zgrade, koji nije hausmajstor, a o popravljanju bilo cega zna manje od nasih klinaca koji se igraju pred zgradom, pa je tako zimus, kad je curilo iz zlijeba, umjesto da ga ocisti od sodra, lisca i blata, jer curilo je zato kaj se zastopalo, izvukel zlijeb iz kucista i okrenul ga drito na stepenice po kojima se klizemo i kad su suhe, tak da ak se zalede prvom prilikom izvodimo salto mortale i tripl piruete izlazeci iz haustora, samo tolko o njegovoj strucnosti, o brzini ni nemrem, jer, brzina mu svakako nije vrlina, ili, mozda i nije stvar u brzini, nemam pojma, obzirom da ga naganjam jos od potresa koji je bio, kad ono, sredinom ozujka, cini mi se, jos uvijek nije ni prijavil stetu, niti je poduzel bilo kaj drugo, a meni curi kroz plafon drito na plinski bojler koji em grije vodu em radijatore, a sezona grijanja se opako pribizava, ono: " wintter is coming! ", al nis ot toga, i opet me gledal kak me vecina tih majstora gleda kad im bilo kaj pokusavam rec, a pokusala sam mu objasnit da bi se radovi na krovu trebali izvoditi dok je toplo i suho, a ne cekat jesen, jer se po zimi niti nece moc radiiti zbog vremena, blablabla, izolacija se nemre stavljat na mokru podlogu, materijali se nemreju stisnut, i tak to, pa sad kad je on dobil ponudu vec je jesen, a meni je bojler zgoril triput. Prvi put me majstor za bojler gledal ko ludakinju, jer bas ko za peh, taman je proradil, gjubre, cim ga je ovaj pogledal, pa je ispalo tak glupo ko da sam ga bezveze zvala i jos u subotu ujutro, mozda je zato bil tak nadrkanovic i samo je nekaj procackal, prodrkal, okrenul par put levo-desno pipu na kadi, stisnul onaj reset koji sam i ja stiskala, zakljucil kak je sve ok, i nije me obadal ni pol posto dok sam mu objasnjavala kaj je zapravo na stvari. Naplatil mi je samo dolazak, pa nisam imala vise argumenata. U prvi sam mah bila sretna s takvim razvojem situacije, no, negdje u podsvijesti vec sam se pripremila na ponovni popravak, jer, ipak bilo bi to prelijepo da bi bilo istinito, i bila sam u pravu. Nakon par dana opet se upalila crvena lampica, ja sam opet zvala servis i objasnila reklamaciju, pa mi je njihov sef predlozil da osim popravka napravimo i servis, jer, to se "vakoinako" mora prije zime, naravno, tak je to zapakiral ko da on meni radi uslugu, reko, moze, sve moze, sam nek mi bojler radi, grije vodu i ne eksplodira. Naravno da je opet padalo ko iz kabla, ja sam gore keljila najlone i prekrivala seronju od bojlera rucnikom, a pritom pazila da ne zgorimo, iskreno, nije mi se cinilo prepametno stavljati rucnik na bojler koji ima plamenik, al curilo je tak jako po njemu, godinu prije sam soma kuna dala kad je skurilo elektroniku, tak da sam isla riskirat s tim i molila se da majstor sto prije dode. Prije neg dete i ja odletimo ko u onom crticu, al bez balona i kucice.I dosel je, pa mi je pocel pametovat kak su mi pipe u losem stanju i zato nemaju dobar sus, ono, pritisak, i zato ne mijesa dobro hladnu i toplu vodu, pa nama ide topla samo kad je odvrnuto na najjace, kaj je najbolje, fakat je tak bilo, al ne zbog pipa, nego zbog kvara u bojleru i da nisam malo stala i porazmislila, te da nisam sama te pipe nedavno mijenjala, uz pomoc tate svoga, pa znam slucajno tocno kolko su stare te pipe, frajer bi mi uvalil nove pipe koje on, pazi slucajnosti, fura sa sobom u kombiju, i evo, samo za mene ima super truper cijenu, povoljnu, reko, razmislila bum samo malo, nisam ga bas htela otpilit onak naocigled i bit bezobrazna da mi nebi nekaj zaribal s bojlerom, al, ni ta mi taktika nije prosla, jer on je servis napravil i reko da mi je bojler za smece i da mi treba novi, nije ga, doduse imal ovaj cas u kombiju, al mogli bi se i to dogovorit, sad, jel mi trebaju pipe il bojler il jedno i drugo. Ono kaj sigurno znam je da mi treba drugi majstor koji bu ovaj put fakat popravil kvar, tak da kad ode imam toplu vodu i da se dijete moze normalno otusirat, a ne da me zove sa kosom punom sampona koju moram onda ispirat vodom zagrijamom u kuhalu. Prije neg je otisel taj majstor bojleras, a sad nisam ni sigurna jel on fakat majstor za bojler, mozda je samo monter za pipe, rekel mi je da bu slijedeci put kad bu dolazil, dakle on je vec znal da bu moral opet doc, a radil je popravak zbog reklamacije i servis svega kako bi bezbrizno mogla zapocet sezonu grijanja, i veli on meni da bu drugi put donesel onaj neki aparatic koji prikopca i koji mu sam detektira i veli o kojem se kvaru radi, pa sad, il sam ja glupa ko trokolica, il nekaj tu ne stima, jel, kaj nije taj aparat trebal donest sa sobom onda prvi put kad je dolazil, pa mozda i nebi moral dolazit opet. No, ajd, bila sam sretna tih nekih nekoliko trenutaka da mi to sad radi i jedna briga manje, sve dok mi nije dal racun, onda sam skoro na guzicu opala, a istovremeno mi se i smracilo pred ocima, tak da sam se osjecala ko da su mi oci upale u guzicu il ko da sam se sjela na vlastite oci, ugasilo mi se sunce, upalil mrak, a to nije bil zadnji i poslijednji izdatak za taj bojler. Naravno, opet, kak je majstor i najavil, vruca je voda isla samo kad je na najjace, nisu se mijesale vruca i hladna kak su trebale, pa nije ni bilo tople vode, neg sam vruce i hladne i sam dok se ne upali crvena lampica, dakle nekih pet do osam minuta. I nije se vise moglo to rijesit resetiranjem. Tak da sam opet bila prisiljena nazvat el hefea majstora od bojlera i zamolit ga da ovaj put umjesto pipa u kombi ne zaboravi stavit aparat kojim detektira kvar kako bi mogel isti uklonit i to, ono, bas pravi kvar, a ne neki imaginarni, il koji bi eventualno mozda mogel bit ak zamijenim sve pipe i kupim od njega novi bojler. Predstavik stanara brzi gonzales azurni jos uvijek nije prijavil stetu od potresa i nije dobil ni ponudu za popravak krova i meni je jos uvijek curilo kroz plafon po bojleru s e vise i jace koji jos uvijek nije grijal vodu. Samo sam ja bila laksa za nekoliko somova. A ne rijecnih masnih somova. I plafon je bil sve tanji. Treci put majstor dolazi bas ljut, rezerviran i neljubazan s mladahnim segrtom koji je odradil vecinu posla, i treci put je imal sa sobom taj detektor kvarova kojim je ustanovil da je neki senzor crkel, da je crklo to sam bila sigurna, i taj treci put ga je skinul, pa mi ga je i pokazal, sve kak je mogel i prvi put napravit, htela sam mu to rec, al sam presutila. Treca sreca. I taj treci racun sam skup sa predhodna dva odnesla nasem hausmajstoru koji se cudom tome cudil ko picek glisti i ko da mu po prvi put to sve govorim, pa je u ponedjeljak odmah osvanul na oglasnoj ploci datum sastanka stanara vezano za popravak krova. Sad jos samo da ti radovi fakat napokon pocnu, jer ja sam nocas opet kad je pocela oluja trcala prekrivat bojler kako bi i nastavil radit, a ujutro sam s poda skupljala krpe farbe koje su popadale sa sad vec jezera na plafonu. Jedva cekam te majstore koji ce zakrpavat tu rupu. Mozda mi ponude da mi promijene sve stokove od vrata, jer ce to utjecati na kvalitetu fugenfilera. Nama glupim plavusama moze se sve prodat. Ili barem probat. Mi smo dusu dale za prodavanje zamagljenih folova.


Sad mi je palo na pamet pitanje za anketu:

Foloveri su:
1. Ljudi koji prodaju folove
2. Ljudi koji kupuju folove
3. Ljudi koji zive od folova
4. Ljudi koji se foliraji
5. Ljudi koji prate folirante

Oznake: Foloveri, detektori, magla i topla voda