jesenko
dođem jučer po dijete u vrtić,
veli mi teta:
- sutra nam je " Jesenska svečanost ", trebalo bi napraviti krunu, birat ćemo najljepšu. "
super, mislim si,
volim to izrađivati, velim:
- evo, Fran, imamo posla sada -
imamo i cijelo popodne, pa bumo se zekali skup.
onda putem do vrtića smišljam kako će to izgledati, od čega izraditi, razmišljam kaj sve imam doma,
nemam baš ništ,
ono,
sve mi je na poslu,
i pištolj za vruće ljepilo, i kartoni, i suho sprešano lišće, jer ovo danas je mokro zbog kiše, teško da bi se posušilo do navečer,
nemam ni bućine koštice, ni kuruzu, sve sam odnesla na posel.
nema smisla skupljat kestene kad su već truli.
ništ, kaj sad, morali bumo do dućana, al, umorna sam sad, pa to odgodim za posle.
dođem doma, pregledam sve kaj imam:
par voćkica, uglavnom banane koje nisu baš i neko reprezentativno jesensko voće.
i padne mi na pamet, pa narežem na ploškice jabuku, mandarinu i limun, sve nakapam s limunom da mi ne pocrni i posipam sa šećerom da se malo cakli. nađem i vrećicu žele bombona, a u frižideru jedno malo super ljepilo za krizne situacije.
gotovu kartonsku krunu, koju je dobio negdje nekad, a ja sam je spremila, nađem na ormaru.
ove voćke posušim na radijatoru i sve skup nekak uklopim i zakeljimo na tu krunu.
evo ovako.
kolko sam shvatila njegova kruna nije pobijedila, ali su mu zato djeca pojela nekoliko bombona i mandarina.
kad je tata došao po njega, krunu je zaboravio, pa su se morali vraćati po nju,
a onda sam je ja doma morala popravljati:
da mu opet bude lijepa.
- jel mogu i sutra nositi krunu u vrtić? - pitao me prije spavanja,
a ja baš i nisam sigurna kako je pametno izrađivati jestive krune.
|