ljetne haljine volim
i, evo,
kad dođe, napokon, sezona šoseka i haljina,
pa se moraju sredit noge i to,
a ja sam od onih koje, sve kaj mogu
napravim u kućnoj radinosti
( jedino sam od farbanja odustala
nakon kaj mi je frendica frizerka rekla:
" nekak ti je jako čudno zelena ova kosa ),
prvo sam krenula s onim Čupko trakama:
- kaj jadiš, mama? mogu i ja probati? -
pa, kak mi je žal uskratiti mu i to malo vremena
koje provodimo zajedno, reko, ajd, probaj
- gle, tu odlijepimo traku, vidiš? -
pokazujem mu, pa dam da sam odlijepi,
jako je sretan,
voli on i stavljati mi veš u vešmašinu,
dodavati kvačice kad ga vješam,
pa se penje na stolac da i on objesi,
naravno, onda moram sve ponovo preslagivati,
jer, bolesna sam na veš i imam neki taj samo svoj sistem,
al, dam mu, nek vješa, sad dok još želi " pomognuti mami ",
hoće i suđe stavljati u suđericu,
zna več di ide tableta i sam zatvori poklopac i vrata,
onda ja namjestim program, a on stisne onaj velki on / off gumb,
najdrađe mu je miješati si kakao:
" kuhati, mogu ja kuhati? ",
možeš, miško, kuhaj!
mislim si,
dignem ga i kad kuham na šparetu,
samo onda jako pazim da se ne pofuri
ili, nedajbože nekaj ne prolije,
dam mu njegovu malu kuhaču,
pa on to malo promiješa, eventualno,
ima i svoju daskicu i mali ( tupi ) nožić
s kojim mi reže povrće,
a sad, kad je toplo, dam mu i da ga sam opere.
takav odgoj rezultira time da nas je jedan dan zval:
- Vaaaaanja! Piiiiipooooo! Uuuupomoć!
jer, donesel si je onu svoju malu klupčicu za kupaonicu
na kojoj stoji dok pere ruke, penje se u kadu i na zahod,
pa se prek nje popel na suđericu i nije mogle sam dole.
sva sreća da nas je odmah zval.
i lijepimo nas dva te trake, ništ to ne šljaka,
onda ih skidamo:
- ne peče te? - pita
peče, peče, al samo bezveze, jer pol tog sam, ipak
morala strugat nekim tupim britvicama:
- mogu ja probat? -
- ovo ne smiješ dirati, Fran, to je jako opasno i oštro,
to samo mama i tata smiju dirati! -
da je bar oštro, tupo ko sam jarac,
samo sam sva zgrebala
i sad, takva zgrebana moram nosit hlače kojima si te ogrebotine pokrivam.
nekad je, ipak bolje otći frofićima koji znaju kaj rade,
a ne se igrat doma
sam svog majstora
uz pomoć takvog znatiželjka.
|