ponedjeljak, 23.04.2018.
Oni su mali, ali su veliki
Neki dan mi moja kćerka, predškolka, kaže: - Tata ti toliko lupetaš da bi mogao raditi u nekom dvorcu kao dvorska luda.
- Zanimljiva ideja. - kažem ja. - A mogao bih i kao klaun u cirkusu, ni to ne zvuči loše. Razmislit ću malo o tim opcijama.
A jedan drugi dan me iznenadi s pitanjem: - Zašto ljudi rade što ne žele?
- Misliš, zašto rade ono što ne vole?
- Da, to.
- Hm. Teško pitanje. Ne znam kako da ti to objasnim, prekompleksno je, a ti si mala.
Pitao sam se od kuda je to uopće izvukla. Ali naravno, vjerojatno je mene čula kako pričam nešto na tu temu.
- Onda? Zašto? - ne odustaje ona.
- Hm. Paaaaa...
- Reci mi!!!
- Ajde dobro. Ljudi rade ono što ne vole jer im od kad su bili mali svi govore da je to normalno, a nije normalno. Tate i mame, učitelji u školama, svi oko njih, nisu ih poticali da idu za onim što vole, nego za onim za što misle da će im se isplatiti. Nitko im nikad nije govorio da trebaju slušati sebe i slijediti svoje srce, tako da je logično da rade ono što ne žele. Ti kad kreneš u školu, uči samo ono što voliš, a sve ostalo, koliko želiš. Ja te nikad neću natjeravati da učiš što ne voliš. I ne zanima me da imaš sve petice.
- Ali ja želim petice!
- To je onda drugo, ako ti želiš. Samo naprijed. Pa neću te ni sprječavati da ih imaš, ako baš želiš. Hahaha.... Ali, polako, ima vremena za sve. Idemo korak po korak. Ne znamo što budućnost nosi. Uglavnom, s vremenom ćeš vidjeti što te najviše zanima i kad to vidiš, onda se koncentriraj na to, uči o tome, i onda ćeš jednog dana moći raditi ono što voliš, umjesto da radiš nešto što ne voliš. Ali polako, ima vremena, pa ti si još tako mala...
- Ali ja već znam što želim. - kaže ona.
- Znaš?!
- Da.
- Slušam.
- Teta u vrtiću i umjetnica.
- Pa to zvuči stvarno super. Može. Baš mi se to sviđa.
Zaspala kraj otvorenih knjiga
Love her madly
- 20:52 -
Komentari (17) - Isprintaj - #
