nedjelja, 21.01.2018.
KAKO BITI ISTINSKI SRETAN?
Jedan tip je rekao: "Nepojmljivo zvuči, al' ljudi su tuđi, i nitko ne poznaje put, eh kakav grijeh." I u pravu je. Točno je tako. Kirurški precizno je tako. Tko god misli da nešto posebno zna, a ne zna to autentično, iz prve ruke, iz svog iskustva, već je nešto negdje o nečemu tek čuo, svoje znanje je posudio od drugih, a oni ga posudili od trećih, koji su ga ukrali, a znanje se ne može ukrasti i to je priličan problem, tj. to nije nikakvo znanje, taj je obična budala.
Cjeloživotno učenje je najveća glupost koju sam čuo. Puko gomilanje podataka i informacija, ništa drugo nego prisila uzrokovana strahom.
Može li čovjek biti zaista sretan? Naravno da može. Ali to je nešto toliko jednostavno, da se ne može objasniti. Oslobađanje od svega naučenog je neminovno. Sve ono što je za nas najvažnije, nalazi nam se na dohvat ruke, čak i puno bliže, neodvojivo je od nas. Neophodno je početi gledati novim očima, iz drugog kuta. Većina onoga što je, kao, jako bitno za nas, savršeno je nebitno. Puno onoga što se čini trivijalno, od presudne je važnosti.
Pođi na put
- 14:34 -
