Sewen

Ko se još sića staroga Brke,
Kad izađe vanka bilo je strke,
Uvik se dera na dicu i svit,
A nisi mu triba ništa učinit.

Takve je race, nađavla cili,
Ka bisan pas stane, reži i cvili.
Moli dan Boga da živi kraće.
Stoput san od straja popiša gaće.

Sa sinom se svadi, na nevistu pljuca,
Kad doša je na svit, šta je zabuca?!
I ne znan šta mi je u pamet doša,
More bit zato jer svašta san proša!