Sewen

Ja san navika na staru uru,
Gledan di izmiče vrime moje.
Stala je, a čuva san je ka i curu
Gleda u kazaljke kad se spoje.

Kažu urari da djelova nima,
Jeftina roba kvari se stalno.
Danas se kažu sve tajno snima.
I sve je postalo digitalno.

Kako će neko sad pomislit na me
Kazaljki nima, tek brojevi šturi,
Sad idem gradom, niko ne zna me.
Pari se, vrime još brže curi!

Ma nebi tija da kasnimo stalno,
Idemo naprid, čuvaj šta vridi.
I ne zaboravaljajmo maksimalno!
Tu se ne stidi, neka se vidi!