Sewen

Moj glas je slan,
Od vitrova san otrovan
Svašta mi stane u san,
Šta ne more u dan!

Pribaci lancun priko križa,
Ne sićan se sada
Kud san sve biža...
I ko me napada...

Dobija san i žulje i kale,
Umra san, a još san živ!
A jesu me misli opet oprale,
I opet san ispa kriv...

Daj malo cukra u žlicu,
Smij mi je potriban jako
Pa da mi ostane na licu,
I kad mi nije lako!