Sewen

Sićan se dobro ćaćina šala,
Iša san na pir, prija me zvala.
Bija san faca, ako ne lažu,
Sve škure boje, ali se slažu.

Danas san sličan vidija u busu,
I sve stare slike, ka nekad tu su.
Grebe po licu, al ka da me mazi,
Godi mi grlu, tepli me, pazi!

Mirišu jutra i dani i noći,
Nebi još tija, a znan da će proći,
Prolazi sve, a bilo je slađe...
Nazva san mater da mi ga nađe.

Oću ga nosit, neka me grebe,
Sitin se svega, sitin se sebe.
Oću ga nosit nek mi miriše,
A mater kaže, nema ga više...