Sewen

Sićan se dobro ćaćina šala,
Iša san na pir, prija me zvala.
Bija san faca, ako ne lažu,
Sve škure boje, ali se slažu.

Danas san sličan vidija u busu,
I sve stare slike, ka nekad tu su.
Grebe po licu, al ka da me mazi,
Godi mi grlu, tepli me, pazi!

Mirišu jutra i dani i noći,
Nebi još tija, a znan da će proći,
Prolazi sve, a bilo je slađe...
Nazva san mater da mi ga nađe.

Oću ga nosit, neka me grebe,
Sitin se svega, sitin se sebe.
Oću ga nosit nek mi miriše,
A mater kaže, nema ga više...

Da oće malo učinit vrime,
Pa s tebon otić malo u đir.
Da vidin jeli se primilo sime,
Tamo di za nas, naša san mir.

Da oće malo zapuvat bava,
Dok ti se znoji u podne tilo,
Svi su mi rekli, suknja je Đava,
Ma ti si cila Božije dilo!

Pripliva bi u po ure valu cilu,
Da bi tebi doša i bija u krilu.
Da mi rečeš da je sto mornara,
Ja san pravi, srce se ne vara.

Ja proša bi svako strano misto,
Al za tebon mala, patija bi isto.
Znan sa kim bi svoje gnjizdo svija.
Sa tebon bi viruj, živija i mrija!

Neki se putevi zatvore da bi se otvorili novi,
Al bitno je da hodamo, letimo, da lađa plovi.
Dobar vjetar u leđima nam svima treba...
I nema nam granice, nema do neba...

Život je kolač s malinama i tamnom čokoladom,
Dan je obojan čekanjem, bojama i nadom.
Neka smo hrabri, neka smo ranjeni strahom,
Ljudi smo i opet ćemo postati čistim prahom!