Sewen

okapoan umsip mešip ovE
igurd i aj i mičum es aD
okal ot ejin, avdeJ
igud udub en ivogols ad es midurT

eken ergi, ejicnakrfaz zi otsiČ
mirpapop i milosop olam aD
ekem ejlad i ejom us ičir lA
mivarpop evs kivu i mas etiD

otunrvzi umsip mešip ovE
amivols maritnemirepske račizif aK
otunrvu ičuvz, avejorb i ove, 3, 2, 1
amivons mijom ticab es uć adno I

Oće li proć ova golgota šta si je posla ka za dar?
A i da ne prođe, briga me jer san već odavna star!
Oće li se išta popravit, za neke poslin mene?
Oćemo li se opet dilit na muškarce i na žene?

Oće li vitar južni bit ladniji , a ne 'vako mlak?
Valjda neću na nebu, ka ode, bit isto ovako jak!
Oće li bit sudija, da nam dodile kazneni vod?
Jel nas vode pješke, vlakom, ili će doć brod?

Di god da sam zabrlja, neka sam zabrlja!
Svak u svoje vrime zabrije u životu i srlja!
Oću li platit? Oću! Nek platim društvo i samoću!
Vridilo je bit ono sta san bija i sve bi ponovija!

Živit il umrit, isto posta,
I niko ne zna kad je dosta,
Na meni sniga od lani
Šta mi to grije 'rani?

Ne pomaže molitva puka
Čija nas to dira ruka?
Sve mi od ravna ravnije,
Jel živit il umrit slavnije?

Svugdi bija, nigdi proša
Di krenija, nigdi doša.
Evo bacam dukate od zlata
Lakše mi je otvorit sva vrata.

Ljeta naljetova, zime nazimija,
Svugdi dava, a ništa primija
Sad sam sija isprid svojih dvora
Di je slađa i od kruva kora.

A kamen ka kamen, vično ladan,
Jer čovik ište, čovik je gladan
Isto je radit, ist i pit,
Isto je živit i umrit...

Gledam lika, na stanici nokte striže,
Dolazi bus, a on se uopće ne diže.
Nije gotov, bit će još buseva stotinu
Sunce žeže, baš nije vrime za sirotinju.

Dolazi starica, al u svom je filmu faca
U babe kesa uvoznih krastavaca.
Okriće glavu da je ne pogodi nokat.
Ne boj se, lik će, neće te nokat tokat.

Meni je puka, komentira kondukter i žali
Zanokticu ima, a njegovu noktaricu ukrali.
Izvini stari, higijena mi ne nalaže...
Džaba me pitaš, tip mrtav ladan kaže.

Opet evo busa, tip ustaje bez riči,
Moš reć da san pizda, al na mene ne viči
Šofer samo migne i zatvori vrata,
Jer tip je u njemu pripozna svog brata.

Došlo je vrime da se meni dižu u busu,
Ka ono, godine ne brojim, al one tu su.
Navečer dok se namistim prođe i ura.
Ujutro dok se sastavim i devet progura.

Tija bi žarke boje na sebi vidit,
Ma nije to za me, davno san počeja sidit.
Klasika od koje san biža, sad mi je top!
Gaće na tirake umisto one na grop.

Jedan se dan mirim, drugi bi se tuka,
Digod mi je sve valcer, a digod muka.
Mršavim brže nego san u mladosti tija,
Žaj mi je samo šta se nisan više smija.

Tu su ih gušili, tu su ih palili,
I nisu žalili.
Tu su ih srušili, tu su ih kidali,
Ljudi su ridali.

Miris kože, miris kosti,
Stigli su gosti...
U svoje lože, zauzeli mjesta,
A puna cesta...

Krikovi prugastih brojeva paraju zrak.
Ja sam od onih linčovanih potomak!
Ne sjećam se priča, al slike se i dalje lijepe.
Diraju životom da gledaju oči slijepe!

Tu su ih doveli, crni je bio dim,
Otad crno ne volim.
Gdje su ih poveli? Put im se zna,
I imamo sjećanja...

Vakula, dođi u Švabiju,
Ode mi nervozu nabiju.
Aplikacije za vrime su ka na radiju.
Drže me atento pa me nabriju.

Vakula dođi im pokaži,
Znam nisi optički najdraži
Al tvoje su prognoze točnije.
Možda jer si istočnije.

Vakula dođi pa doziraj,
I lipo mi vrime prognoziraj.
Kap kiše na tri sunčeve zrake
Dokaži da prognoze su lake!