Sewen

Živit il umrit, isto posta,
I niko ne zna kad je dosta,
Na meni sniga od lani
Šta mi to grije 'rani?

Ne pomaže molitva puka
Čija nas to dira ruka?
Sve mi od ravna ravnije,
Jel živit il umrit slavnije?

Svugdi bija, nigdi proša
Di krenija, nigdi doša.
Evo bacam dukate od zlata
Lakše mi je otvorit sva vrata.

Ljeta naljetova, zime nazimija,
Svugdi dava, a ništa primija
Sad sam sija isprid svojih dvora
Di je slađa i od kruva kora.

A kamen ka kamen, vično ladan,
Jer čovik ište, čovik je gladan
Isto je radit, ist i pit,
Isto je živit i umrit...